Hronični umor – simptomi i lečenje

Pojam hroničnog umora je u današnje vreme već redovno zastupljen u svakodnevnim temama, u oblasti zdravog života, a sada već i medicine. Sve ukazuje na to da će ovaj sindrom biti uvršten u dijagnostiku i tretiran zvaničnim medicinskim terapijama, baš kao i druga poznata oboljenja.

Ovaj fenomen muči čovečanstvo decenijama unazad, a tokom sedamdesetih godina prošlog veka o njemu počinje da se govori u današnjem kontekstu.

Šta je sindrom hroničnog umora?

Ovo neugodno stanje nije tako lako definisati, pa ni dijagnostifikovati ga kao bolest. Medicina nema nikakav relevantan test, kao što je, na primer, analiza krvi, koji bi mogao potvrditi da osoba boluje od datog sindroma,  a mnoga oboljenja ispoljavaju iste ili slične simptome. Zbog toga se njegovo prisustvo određuje najčešće eliminisanjem drugih bolesti.

Hronični umor - simptomi i lečenje

loading...

Hronični umor se naziva bolešću modernog doba, što i nije tako čudno. Uzrok za pojavu ovog sindroma upravo leži u načinu života savremenog čoveka. Vreme u kome se sve odvija brzo, u kome nema vremena za dovoljnu relaksaciju uma, duha i tela, stresna zanimanja, nezdravo okruženje i nekvalitetna ishrana, samo su neki od mogućih uzročnika hroničnog umora, kao i drugih tegoba koje nas danas muče. Svi ti faktori dovode do psihičkog stresa, nedostatka vitamina i korisnih materija u organizmu, poremećaja i slabljenja imunog sistema, hormonske neravnoteže i tako dalje. Ovako oslabljen organizam je podložan infekcijama, različitim tegobama i oboljenjima, pa tako i iscrpljenom stanju koje nazivamo hronični umor.

Simptomi hroničnog umora

Simptomi koji ukazuju da osoba pati od sindroma hroničnog umora mogu biti brojni i podsećati na razne druge tegobe. Simptomi koje najčešće povezujemo sa ovim problemom ukazuju na iscrpljenost organizma i teškoću u njegovom okrepljivanju. Slede neki od najčešćih simptoma koji mogu upćivati na ovaj sindrom.

Bolovi u zglobovima i mišićima – Osobe koje pate od hroničnog umora često se žale na bolove u zglobovima i mišićima, baš kao u slučaju virusne infekcije.

Problemi respiratornog trakta – Česti su i problemi sa disajnim organima, a grlo je osetljivo.

Upala limfnih čvorova – Limfni čvorovi takođe mogu biti bolni i otečeni.

Mokraćne infekcije – Neretko se javljaju razne upale mokraćnih puteva, učestalo mokrenje i slično.

Slaba koncentracija i manjak energije – Osobe koje pate od ovog sindroma često ne mogu da završe posao koji rade, jer nemaju dovoljno energije i ne mogu da održe fokus na svom zadatku. Svakodnevne obaveze se takođe obavljaju sa naporom i mučno.

Osećaj nenaspavanosti i stalnog umora – Iako su spavale optimalan broj sati, osobe se bude umorne i tako se osećaju i kada miruju i ne rade ništa zahtevno.

Da bi se moglo i zvanično govoriti o prisustvu hroničnog umora, lekari su se složili da simptomi moraju ispunjavati tri uslova. Teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti moraju biti konstantno prisutne bar šest meseci, uz stalan osećaj umora i manjka energije. Druga stavka je da se svi simptomi naglo pogoršavaju posle bilo kakve vrste vežbanja, uključujući čak i psihičku i mentalnu terapiju, kao i pogoršanje nakon emocionalnog stresa. I konačno, spavanje koje ni u koj meri ne reducira osećaj umora i iscrpljenosti. Da bi dijagnostifikovali hronični umor, lekari su dodali još dva važna simptoma. To su otežan govor i komunikacija i smirivanje tegoba dok osoba leži.

Lečenje hroničnog umora

Pošto hronični umor još uvek nije zvanična bolest koja se može tretirati nekom specifičnom, adekvatnom terapijom, on se u praksi ipak leči. To je simptomatsko lečenje, koje umanjuje tegobe od kojih pati osoba pogođena sindromom hroničnog umora i u velikoj meri olakšava njeno funkcionisanje.

Kvalitetan san – Na prvom mestu je važno odvojiti vreme za dobar san. Iako je osećaj umora prisutan često i nakon optimalnih 8 sati sna, to nikako ne znači da ga treba zanemariti.

Pravilna ishrana – Iscrpljen organizam pati od nedostatka mnogih korisnih materija, koje treba nadoknaditi, a to svakako utiče i na to da se osoba oseća okrepljenije i zdravije. Unosite dovoljno vitamina, posebno B grupe, E i C vitamin. Za oporavak organizma treba unositi i namirice bogate magnezijumom, gvožđem i kalijumom.

Fizička aktivnost – Boravak na svežem vazduhu, lagane vežbe ili šetnja takođe povoljno utiču na eliminisanje umora, ali treba voditi računa da se ne preteruje, kako ne bi došlo do suprotnog efekta.

Aromaterapija – Masaža eteričnim uljima, okrepljujuća kupka uz mirisna ulja, pa i udisanje maramice natopljene uljem lavande vrlo blagotvorno deluju na umoran duh i telo i opuštaju ceo organizam.

Biljni čajevi, sladić i žen šen – Razne biljne mešavine koje možete sami spremiti ili kupiti deluju opuštajuće na organizam. Sladić je vrlo delotvoran u podizanju nivoa kortizola, hormona koji se bori protiv stresa, pa se preporučuje konzumiranje čaja od ove biljke. Žen šen se smatra prirodnim lekom protiv isrpljenosti, povećava otpornost na stres i osvežava, te je takođe odličan izbor.

Hronični umor – simptomi i lečenje
5 (100%) 2 votes

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Sponzorisano sa weba:

Loading...

Želite da saznate još o ovoj temi i dobijete popuste?

Pročitajte i ovo: