Malina Polana – sadnice, sadnja, uzgoj i prinos

Malina Polana je poljska sorta malina koja se dosta razlikuje od ostalih sorti. Po načinu proizvodnje i uzgoja i po ekonomičnosti u proizvodnji vidi se da je reč o novoj sorti. Polana se dobija ukrštanjem dve sorte – Heritidža (Haritage) i Zeve jesenje (Zeva herbsternte). U našoj zemlji je Polana veoma retka sorta, mada u novije vreme postaje sve popularnija.

U nastavku teksta možete saznati nešto više o ovoj sorti malina, o njenoj sadnji, uzgoju i o prinosima koje daje.

Malina Polana - sadnice, sadnja, uzgoj i prinos

loading...

Sadnja i sadnice polane

Malina Polana se sadi u jesen ili na proleće, ali uglavnom se primenjuje jesenja sadnja jer ona kasnije daje najveći prinos. Najpre treba kupiti kvalitetan sadni materijal, pa se preporučuje da sadnice nabavite u proverenom rasadniku. Pre sadnje potrebno je dobro pripremiti teren. Dobro je kao preduseve koristiti kukuruz, mahunarke ili strna žita, a izbegavati krompir, papriku, paradajz i jagodu jer oni mogu biti prenosioci gljivičnih oboljenja. Zatim, zemljište je potrebno pripremiti nekoliko meseci pre nego što posadite sadnice. Treba pažljivo analizirati koje hranljive materije se nalaze u zemljištu a koje je potrebno naknadno dodavati.

Takođe, nakon skidanja preduseva, potrebno je uništiti sav korov uz pomoć herbicida. Posle toga zemljište se podriva na 70-90 cm dubine i onda se dodaju potrebna đubriva, od kojih je najvažnije stajsko đubrivo. Važno je pre sadnje dobro usitniti i poravnati zemljište jer sađenje može biti otežano usled neravnina. Zatim, razmak između sadnica treba da bude oko pola metra, a razmak između redova oko 3 metra. Važno je znati da sadnice treba saditi uvek jedan centimetar dublje nego što su bile posađene u rasadniku. Pri sadnji nije potrebno postavljati bilo kakvu potporu ili naslon u vidu stubova i žica, jer je stabljika ove biljke samostojeća. To što nije potrebno postavljati naslon predstavlja veliku prednost i razlog zašto se mnogi proizvođači opredeljuju upravo za ovu sortu. Takođe, uvek je bitno birati područje oko kojeg nema nikakvih izvora zaraze.

Uzgoj

Uzgoj ove sorte malina ne zahteva prevelika ulaganja. Zemljište na kom se uzgaja Polana mora biti rastresito i propustljivo, ravno, čisto i plodno. Potrebno je i da bude blago ili umereno kiselo, sa pH faktorom 5,5 – 6,5. Takođe, zemljište treba da sadrži najmanje 3% humusa, 4 mg fosfora, 4 mg magnezijuma i 12-18 mg kalijuma na 100 g suve zemlje. Navodnjavanje zemljišta je obavezno jer je za uzgoj ove sorte malina potrebna velika količina vode. Najčešće se primenjuje sistem ,,kap po kap” jer on obezbeđuje dovoljne količine vode.

Zatim, jedan od najvažnijih poslova pri uzgoju jeste obrada zemljišta. Zemljište je potrebno okopavati kad god se pojavi trava, a herbicidi se mogu koristiti tek od druge ili treće godine. Malina Polana izrasta u uspravne i čvrste lastare koji mogu biti visine od 120 do 140 cm i koji poseduju male bodlje na stabljici. Istovremeno dolazi do rasta lastara, odnosno biljke, do njenog pupljenja, cvetanja i do formiranja ploda. Lastare je potrebno kositi posle jesenjeg branja, odnosno posle prvih mrazeva, jer se na taj način znatno pojednostavljuje tehnologija proizvodnje.

Dakle, za razliku od većine ostalih sorti, Polana se ne orezuje nego se kosi. Na taj način se smanjuje i rizik od raznih štetočina i bolesti. U cilju smanjenja štetočina, preporučuje se i da se izdanci prskaju preventivno tri puta. Prvi put ih treba prskati kada budu visine oko 30 cm, drugi put kada dostignu visinu od oko 90 cm, a treći put kada počnu da cvetaju. U toku zime ove biljke nema na plantaži, tako da nema ni štete koju uzrokuju mraz i hladnoća.

Prinos i isplativost uzgoja

Polana je sorta maline koja je veoma rodna, ukoliko je sadnja izvršena na odgovarajućem zemljištu i ukoliko je uzgoj bio pravilan. Prosečan prinos ove sorte malina je negde oko 10-12 tona po hektaru. Pokazalo se i da u toku prve vegetacije jedan izdanak Polane može dati čak 8 novih biljaka. Rodnost ove maline počinje da opada tek nakon 15 godina, pa se tada krči i na njeno mesto dolaze odgovarajući usevi. Trek nakon 3-4 godine ova sorta maline se može vratiti na isto mesto.

Polana rađa na jednogodišnjim lastarima, koji rastu od proleća, a plodovi se formiraju u gornjoj polovini lastara. Srednje su veličine i jarko crvene boje, a zrna u plodu su čvrsto povezana. Ukus ploda maline Polane je veoma bogat i aromatičan. Polana daje plodove u prvoj godini, bez obzira da li je sađena u proleće ili u jesen. Prvi plodovi maline Polane sazrevaju krajem jula i tada počinje berba koja traje oko tri meseca, odnosno sve do prvih mrazeva. Nakon prvih jesenjih mrazeva izdanci ove biljke se suše i to označava kraj berbe. Nakon toga potrebno je da prođe oko dve nedelje, a zatim se suvi izdanci kose i odstranjuju sa zemljišta. Tada se opet vrši analiza zemljišta, dodaju se potrebne hranljive materije, vrši se obrada zemljišta itd.

Plodovi Polane se beru svaki drugi ili treći dan i onda se klasiraju i pakuju u posebne kutije. Plodovi ove sorte malina dugo zadržavaju svežinu, boju, ukus i miris i otporni su na transport do prodajnog mesta, pa lako nalaze put do potrošača. Još bolji efekat je ukoliko se sve odvija u hladnom lancu, odnosno ako se malina posle branja skladišti u hladnjači, na temperaturi od 2 do 8 stepeni Celzijusa, ili ako se transport obavlja u ohlađenom vozilu.

Mnogi proizvođači se odlučuju upravo za uzgoj ove sorte malina zato što se njeno branje i prodaja vrše baš onda kada konkurencija svežeg voća na tržištu nije velika. Proizvodnja i uzgoj Polane pružaju solidan izvor finansija.

Malina Polana – sadnice, sadnja, uzgoj i prinos
4.09 (81.82%) 33 votes

Sponzorisani tekstovi:

loading...
loading...

Sponzorisano sa weba:

Želite da saznate još o ovoj temi i dobijete popuste?

Pročitajte i ovo: