Orezivanje i prskanje voća

Da bi se voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele, potrebno je učiniti nekoliko ključnih koraka prilikom uzgoja.

Dva najvažnija koraka su orezivanje i prskanje.

Orezivanje voća

Kako bi voće uspelo (lepo poraslo i dobro rađalo), neophodno je orezivati stabla i žbunove, i to raditi pravovremeno i redovno. Koliko će voćka biti orezana zavisi od vrste voćke, jer voćke različito sazrevaju i imaju drugačije oblike. Jedno od neophodnih orezivanja se odvija onda kada biljka dobija žbunastu strukturu, a drugo, još važnije, onda kada se oblikovno orezuje, kako bi se stvorila dobra i simetrična struktura biljke. Neophodno orezivanje se vrši jer se tako razvija snažnija biljka i stablo će imati bolju osnovu, a samim tim će bolje i rađati. Orezivanjem se, zapravo, proređuju neželjene grane koje narušavaju pravilan rast biljke.

Orezivanje i prskanje voća

loading...

Takođe, orezuju se neželjene mladice ili neproduktivne grane. Struktura nakon orezivanja postaje otvorenija, jer kada je ona pregusta to narušava budućnost biljke. Takođe, otvorenija struktura će biti zgodnija za berbu budućih plodova.  Isto tako, otvorenija struktura biljci omogućava više svetlosnih zraka. Ponekad je neophodno vezivanje mladica (tzv. oblikovanje). Prilikom orezivanja, treba voditi računa o tome koliko jako se ono vrši, jer nije dobro previše orezati, ili previše stegnuti grane, ali ni preslabo. Pogrešno orezivanje i oblikovanje olakšava razvoj bolesti ili loš prinos ili, pak, preran prinos.

U zavisnosti od sorte voća, biramo i vreme orezivanja. Najčešće se vrši timsko orezivanje dunje, jabuke, kruške, vinove loze, šljive breskve i drugog voća. Letnje orezivanje se vrši kako bi se izbegla bolest srebrnih listova, a prolećno daje biljci snagu da stvara plodove. Neke vrste voća se obrezuju i odmah nakon berbe. Jako razbujale grane treba orezivati strpljivo i temeljno, ali se ne orezuje cela biljka, već one grane koje nisu preterano bujne se ostavljaju takve kakve jesu. Orezivanje grana se, kada se nalaze tik uz pupoljke, vrši blago, tako što se se pravi nežan rez, kako bi se sprečilo razvijanje bolesti. Ukoliko se uklanja cela grana, to se čini u onom delu u kom je počela da izrasta i treba jako voditi računa da se ne ošteti okolna kora. Neravni krajevi se otklanjaju oštrim nožem. Neredovno orezivanje dovešće do pregustog razvoja mladica i lošeg primanja svetlosti, pa plodovi mogu biti izrazito sitni.

Takođe, bolesti se lakše razvijaju u tim uslovima. Prejako orezivanje, pak, može podstaći bujanje mladica, ali onih koje ne stvaraju cvetne pupoljke, a samim tim ni plodove. Sve ovo ukazuje na to da treba temeljno proceniti kada i kako će biljka biti orezana, ne treba je orezivati po svaku cenu, ali ne dozvoliti joj ni da “divlja”. Postoje karakteristična orezivanja – orezivanje zbog oblikovanja, orezivanje razbujalog korena, orezivanje zato jer je biljka u stakleniku, orezivanje u svrhu podmlađivanja stabla.

Orezivanje sa oblikovanjem. Kada kupujete mlado stablo, kupujete ga kao jednogodišnju sadnicu, koja već ima nekoliko bočnih izdanaka. Neželjene izdanke odstranite pri početnom orezivanju. No, ako sadnica nema bočne izdanke, posle sadnje je skratite do mesta gde želite buduće pupoljke. Visinu reza sami birate. Ovo će pokrenuti stvaranje novih izdanaka. Kada se izdanci razviju, stablo postaje dvogodišnje. Oblikujte naredne dve ili tri godine.

Takođe, oblikovanje se ne vrši samo nakon sadnje, već i onda kada je biljka već poodrasla, ali ne daje dovoljno plodova. Važno je znati da je plodnija biljka ona koja raste vodoravno od one koja raste uspravno. Dakle, bočne grane povežite tako da budu bliže vodoravnom položaju, te očekujte bolje prinose od onih na koje ste do tada navikli.

Orezivanje korena. Nekada je neophodno orezivanje korena mlade biljke, a to se radi tako što se oko njega iskopa koncentrični krug (prečnik kruga treba da bude minimum 1 m), nakon čega se pažljivo vadi čitava mlada stabljika. Sa izvađene stabljike, potrebno je ukloniti, sasvim nežno i strpljivo, zemlju koja se zakačila za koren. Vodite računa da ni po koju cenu ne oštetite koren! Zatim, očišćen koren, smireno i pažljivo skratite, pa presadite stabljiku, ali ovaj put uz nju obavezno postavite oslonac.

Orezivanje u stakleniku. Biljke u stakleniku nikako ne bi smele dodirivati staklo i druge površine jer ih to može uništiti, doslovce spržiti. Biljke u stakleniku baš zbog toga treba redovno orezivati. Takođe, orezivanje je veoma važno i zao što  se na taj način omogućava bolji pristup svetlosti ka biljci.

Staro stablo – orezivanje (podmlađivanje). Ukoliko je voćka previše stara i više ne rađa kako biste želeli ili ukoliko je bolesna, savet je da je iskopate i adekvatno spalite. No, ukoliko su grane neoštećene, ali su previše zbijene, probajte podmladiti biljku orezivanjem. Ponekad biće neophodno više nego redovno orezivanje i velika pažnja kako bi se biljka spasila. Koštunjavo voće se podmlađuje na leto i na proleće, a ostale vrste jezgričavog voća na zimu i na jesen. Kada izrežete sve izumrle grane, kao i sve preniske i ukrštene grane, orezali ste biljku tek prvi put.

Postupak orezivanje ponovite opet, i to ne samo jednom, već periodično koliko god puta da je potrebno. Budite strpljivi sa starim biljkama i one će vam uzvratiti ponovnim rađanjem plodova.

Prskanje voća

Prskanje voća je neophodno vršiti redovno, kako bi se biljka zaštitila od bolesti, gljiva, štetočina…  Prvo prskanje se čini na proleće, kada počne vegetacija da buja, a prvo se prskaju starija stabla. Vremenske prilike u tom trenutku treba da budu blage, bez vetra i padavina. Prolećno prskanje se vrši plavim kamenom i bordovskom čorbom.

Na jesen se stabla premazuju belim krečom, čime se štite od promrzavanja. Beli kreč se pravi od negašenog kreča (5 kg), kuhinjske skoli ( 0.5 kg) i sumpora (0.25 kg), nakon čijeg mešanja se dodaje voda dok se ne dobije mlečna gustina. Nakon 3 dana, pošto smesa odstoji, stabla treba prekrečiti. Jesenje prskanje se radi nakon što se završi berba, i služi za suzbijanje monilijaze, krstavosti, plamenjače, pepelnice, rogača i drugih bolesti. I tada je neophodno da vremenske prilike budu takve da nema vetra i padavina.

Jesenje prskanje treba da se radi temeljno i postupno, tako da se isprska cela apsolutno biljka, bez 1 cm propusta. Biljka se prska bakarnim oksidom, kupraginom, bordovskom čorbom, cuproksatom, odnsosno takozvanim preparatima plave boje.

Orezivanje i prskanje voća 3.00/5 (60.00%) 3 votes

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Sponzorisano sa weba:

Želite da saznate još o ovoj temi i dobijete popuste?

Pročitajte i ovo: