Sadnja, sorte i uzgoj paradajza

Paradajz (lat. Solanum lycopersicum L.) je biljka koja pripada porodici pomićnica. Iako je višegodišnja biljka, u umerenom klimatskom pojasu se gaji kao jednogodišnja. Može dostići visinu od 1 do 3 metra i ima slabu drvenastu stabljiku koja se uspinje kao puzavica uz druge biljke. Paradajz vodi poreklo iz Južne Amerike, a veruje se da je njegove male žute plodove španski istraživač Kortes doneo u Evropu.

U nastavku teksta ćemo saznati koji uslovi su potrebni za uspešno gajenje paradajza, kako se sadi paradajz, kao i koje su najpoznatije sorte ove široko rasprostranjene biljke.

Sadnja, sorte i uzgoj paradajza

loading...

Koji su uslovi za gajenje paradajza?

Temperatura

Apsolutni preduslov za uspešno obavljanje osnovnih životnih funkcija u biljci je odgovarajuća temperatura. Sunce je osnovni izvor toplote ako se paradajz gaji na otvorenom, dok se u plastenicima mogu primenjivati dopunski izvori toplote, kao što su zagrejan vazduh ili zagrejana voda. Da bi paradajz uspeo, optimalna temperatura koja mu je potrebna preko dana je 22 stepena, a preko noći od 14 do 18 stepeni. Minimalna temperatura potrebna za rast je 10 stepeni. Pri temperaturi od -0,5 stepeni nastaju oštećenja usled štetnog delovanja mraza.

Voda

Još jedan od preduslova za uspešno gajenje paradajza je vlažnost zemljišta i vazduha. Paradajz nema preteranu potrebu za vlagom. Dovoljna mu je umerena vlažnost zemjišta i vazduha, naročito u periodu cvetanja i zametanja plodova, koje traje 1-2 meseca.

Svetlost

Paradajz traži nešto jači intenzitet svetlosti, što znači da su tokom jeseni i zime uslovi za njegov uzgoj nepovoljni u zaštićenim prostorima. Intenzitet osvetljenja zavisi i od pravca pružanja redova na parceli. Redovi koji se pružaju u pravcu istok-zapad su bolje osvetljeni u odnosu na redove u pravcu sever-jug.

Plodored, đubrenje i priprema zemljišta

Na mestu na kom se gajio paradajz dobro uspeva korenasto povrće i luk. Ne preporučuje se gajenje paradajza na parceli na kojoj je pre uzgajan krompir, paprika ili patlidžan.

Paradajz se đubri stajnjakom i mineralnim đubrivima. U ove svrhe se koristi zreo (dobro zgoreli) stajnjak, koji se dodaje u količini od 40-60 t/ha. Stajnjak se nakon rasturanja odmah unosi u zemjište, najčešće neposredno pred oranje. Dubina zaoravanja zavisi od vrste zemljišta. Na laganim zemljištima vrši se pliće zaoravanje (12-15 cm), dok se na teškim zaorava dublje. Dublje zaoravanje se takođe vrši u jesen, kao i kod velikih količina stajnjaka. Stajnjakom se đubri po celoj površini ili samo u brazdama, odnosno kućicama. Paradajz se đubri kombinacijama NPK đubriva, u količini od 600-800 kg/ha. Pred sadnju đubri se sa 2/3 đubriva, a u toku vegetacije sa 1/3. Zemljište za paradajz se duboko zaorava još u jesen (30-35 cm), dok se u proleće đubri zgorelim stajnjakom (ukoliko nije dodat u jesen) i mineralnim đubrivima. Zemljište se pred sadnju obrađuje frezom 1-2 puta i na tako pripremljeno zemljište dodaju se herbicidi (sredstva za uništavanje korova).

Setva

Setva se može obavljati direktno u saksije, tresetne blokove, leje veličine 10×10 cm, u sandučiće ili leje napravljene u plasteniku, stakleniku ili na otvorenom koje su pokrivene staklom ili plastikom. Bez obzira na to gde se obavlja setva, dubina zemjišnog supstrata treba da iznosi 8-10 cm. Pri setvi se koriste kombinacije zgorelog stajnjaka, zemlje i peska, kao i gotove hranljive smese. Pre setve, smesu treba zbiti daskom. Ukoliko se setva obavlja u redovima, razmak između redova treba da iznosi 4-5 cm, dubina setve 1,5-2 mm, a razmak između dve semenke 22 cm. Na ovaj način se dobijaju čvrste i neizdužene sadnice. Nakon setve seme je potrebno najpre pokriti hranjivom smesom debljine 2 cm, zatim ga malo zbiti i dobro zaliti.

Dve greške su najučestalije prilikom setve: suviše plitko iili suviše gusto sejanje. Na taj način seme niče tako što izbacuje semensku opnu napolje, koja uzrokuje abnormalan razvoj kotiledona, budući da ih dugo drži sastavljenim. Ovo se dešava i ako se paradajz sadi na suviše rastresitom zemljištu. Kako bi se ovo izbeglo, preporučuje se pokrivanje leje providnom plastikom ili novinama nakon setve i zalivanja, kako bi se održao optimalan nivo vlažnosti. Osim toga, na ovaj način se štedi u radnoj snazi koja je potrebna za obavljanje zalivanja i održava se nivo vlage u rasadu.

Nega biljaka u rasadu

Rasad paradajza za ranu proizvodnju, kao i onaj za proizvodnju u plastenicima, presađuje se kada razvije jedan do dva prava lista (najčešće 20 dana nakon setve) u saksije, plastične kesice ili tresetne kockice veličine 10×10 cm. Presađivanje se može obaviti i u novu leju, pri čemu se biljke sade na razmaku od 10×10 cm.

Navodnjavanje i okopavanje

Opšte je pravilo da se paradajz navodnjava ređe u početku vegetacije, a češće u periodu plodonošenja. Kada usev nikne, navodnjavanje se vrši po potrebi.

Pri svakom zalivanju dodaje se 30 mm taloga ili 300 m3 vode po hektaru (30 l/m2). U vreme rasta plodova zalivanje se vrši na 4-8 dana, a kod ranih sorti na 4-5 dana.

Navodnjavanje se može vršiti pomoću brazdi ili veštačke kiše. Treba ga obavljati u popodnevnim ii večernjim satima, jer tada biljke nisu tople i isparavanje zemljišta je najmanje.

Preobilna vlažnost izaziva pucanje plodova.

Nakon što se biljke prime (prepoznaje se po pojavi novih listova), potrebno je izvršiti plitko okopavanje, pri čemu se biljke lagano nagrću zemljom i prave se brazde za navodnjavanje.

Sadnja 

Paradajz se sadi kada biljka ima 5-6 razvijenih listova. Sadnja se vrši tako što se specijalnom sadiljkom pravi rupa u zemljištu, pazeći pritom da se ne ošteti folija. U tako napravljenu rupu ubacuje se sadnica, nakon čega se zemljište lagano zbije oko biljke. Pritom treba voditi računa o dubini sadnje. Ukoliko je rasad prerastao, sadnja se obavlja znatno dublje. Nakon obavljene sadnje potrebno je zaliti biljke. Drugo zalivanje se vrši nakon tri dana, a u narednih 14-20 dana biljke se uopšte ne zalivaju. Ova pauza u zalivanju se pravi kako bi koren prodro dublje u zemlju u potrazi za vodom. U suprotnom, biljka će se plitko ukoreniti i takva biljka će imati smanjen prinos, budući da je veoma osetljiva na nedostatak vode.

Nega paradajza

Prilikom uzgoja paradajza potrebno je sprovoditi specifične mere nege, kao što su: kolčenje, vezivanje, pinciranje, dekaptiranje (zakidanje vrha) i skidanje donjeg lišća.

Rane sorte paradajza se uzgajaju tako što se vezuju uz kolce dužine 1,5 m rafijom, kanapom ili plastikom. U toku vegetacije obično se vrše 4 vezivanja. Kod ranih sorti se vrši i pinciranje, kod kojeg se bijke ostavljaju uz jedno stablo, dok se bočni izdanci redovno uklanjaju kad dostignu dužinu od 5 cm. Dekaptacija se vrši kada biljka razvije 4-6 cvetnih grančica, kako bi se ubrzalo sazrevanje. Donje lišće koje se uvija i stari potrebno je skidati povremeno. S ovim postupkom se počinje nakon sazrevanja prvih plodova. Posle skidanja ovog lišća, biljke obavezno treba poprskati fungicidima radi zaštite od napada štetočina.

Najpoznatije sorte paradajza

Alambra F1. Srednje rana sorta, čiji su plodovi čvrsti i okrugli. Može se gajiti u otvorenom i zatvorenom prostoru. Plodovi nemaju zelenu kragnu i veoma su otporni na pucanje.

Arleta F1. Sorta namenjena za proizvodnju u plastenicima i na otvorenom. Kasnije sazreva i ima čvrste plodove pogodne za transport. Uzgaja se na jedno stablo.

Belle F1. Sorta koja se gaji u zatvorenom prostoru. Ima jaku stabljiku i krupne, okrugle i blago spljoštene plodove. Pogodni su za transport jer su plodovi veoma tvrdi .

Buran F1. Ova sorta se odlikuje veoma krupnim, mesnatim i sjajnim plodovima. Može se gajiti na otvorenom jer je izuzetno otporna na bolesti i viruse.

Mondial F1. Rana sorta visokog rasta, srednje bujne stabljike i sočnih, mesnatih i ukusnih plodova. Plodovi su čisto crveni, bez zelene kragne. Pogodna za uzgoj u zatvorenim prostorima.

Monroe F1. Rana sorta namenjena proizvodnji u plasteniku. Plodovi su veoma krupni i ravni, a procenat prve rase plodova je izuzetno visok.

Optima F1. Srednje rana sorta izrazito krupnih i ukusnih plodova, koji nemaju zeleni rub. Može se gajiti u otvorenim i u zatvorenim prostorima.

Ralli F1. Rana sorta koja se odikuje vrlo krupnim, mesnatim i izuzetno ukusnim plodovima. Može uspeti i u lošijim uslovima i izuzetno je otporna na bolesti.

Sadnja, sorte i uzgoj paradajza
5 (100%) 1 vote

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Sponzorisano sa weba:

Loading...

Želite da saznate još o ovoj temi i dobijete popuste?

Pročitajte i ovo: