Sadnja, uzgoj i sorte badema

Badem (lat. Prunus amygdalus)  je vrsta koštunjavog voća i spada u orašaste plodove. Ova voćka ima veliku nutricionističku vrednost jer sadrži kvalitetne masti, belančevine, ugljene hidrate, kao i mnoštvo vitamina i minerala. Zbog svega toga je veoma cenjena u domaćem kulinarstvu, kozmetologiji, zatim u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji  a značajan je i kao sirovina za preradu.

Budući da je podneblje sa sredozemnom klimom najpogodnije za uzgoj badema, najviše se gaji u Italiji, Španiji, Maroku Grčkoj i Kaliforniji. Što se tiče uspešnog uzgajanja badema, treba uzeti u obzir izvesne faktore, o kojima će biti reči u nastavku teksta.

Temperatura

Badem spade u heliofitne voćke, odnosno, u voćke koje, da bi sazrele kvalitetno, zahtevaju dosta svetla i toplote u vreme dozrevanja plodova. S obzirom na činjenicu da badem cveta u januaru i da mraz i jaki severni vetrovi veoma nepovoljno deluju na cvetove i da ih mogu oštetiti, najbolje je saditi kasnocvetajuće sorte kako bi se izbeglo ovo delovanje loših vremenskih uslova za vreme cvetanja. Pojedine sorte trpe oštećenja tek pri temperaturi od -27°C. Cvetovi pre otvaranja mogu da podnesu temperaturu do -3,5 °C. Međutim nakon što se otvore i zametnu plodovi, mogu da stradaju već na temperaturi od -1 °C do -2 °C. Što se tiče visokih temperatura, badem ih odlično podnosi. Može izdržati temperaturu do 50°C.

Sadnja, uzgoj i sorte badema

Zemljište

Badem najbolje uspeva na peskovito-ilovastim i ilovastom zemljištima, koja su dobro drenirana i bogata humusom i mineralnim materijama. Kada je reakcija zemljišta u pitanju, najviše mu odgovara neutralna, slabo kisela do slabo neutralna reakcija. Takođe je veoma poželjno da zemljište bude rastresito jer badem ima veoma razvijen koren koji može prodirati i do 4m dubine.

Voda

Još jedan faktor na koji treba obratiti pažnju kada je sadnja i uzgoj badema u pitanju jeste dovoljna količina vode i padavina u vreme intenzivnog rasta mladica i razvoja plodova. U našim krajevima retko se vrši navodnjavanje badema, iako se prinosi mogu povećati i do 40% ako se navodnjava. Badem nije potrebno navodnjavati u vreme dozrevanja, budući da tada plod badema otpušta vodu. Ukoliko nastupi sušni period, badem će opstati jer odlično podnosi sušu, najbolje od svih voćki. Zbog ove osobine badem je poznat i kao “kralj sušnih područja” (šp. Rey del secano).

Položaj za podizanje zasada badema

Badem se može uzgajati na različitim nadmorskim visinama. U Sredozemlju se uzgaja do 600 m, a u srednjoj Aziji i Kavkazu do 1 200 m. U našim krajevima ne uspeva na nadmorskoj visini većoj od 1 000 m zbog visoke vlažnosti vazduha.

Priprema zemljišta za sadnju badema

Pre započinjanja procesa sadnje badema, potrebno je izvršiti odgovarajuću pripremu zemljišta, koja podrazumeva duboko oranje na 40 cm i ravnomerno rasipanje mineralnog đubriva. Period pripreme zemljišta zavisi od godišnjeg doba u kojem će se obavljati sadnja. Ukoliko želimo da sadimo badem u jesen, pripremu zemljišta moramo izvršiti preko leta, dok se za prolećnu sadnju duboko oranje obavlja u periodu od leta do zime, ako je vlažnost zemljišta povoljna.

Sorte badema i izbor odgovarajuće podloge za uzgoj

Postoje različite podloge za uzgoj badema: breskve, križanac breskve i badema i šljive. Na našem podneblju najrasprostranjenija je podloga semenjakgorkog badema, dok je u svetu GF677 križanac badema i breskve najčešća vrsta podloge. Za teža zemljišta preporučuje se podloga šljive, naročito Marianna 2624. U zavisnosti od karaktera zemljišta, mogu se koristiti i druge vrste podloga.

Što se tiče sorta badema, postoje slatke i gorke sorte. Za razliku od slatkog, gorki badem nije jestiv. Od kultivisanog gorkog badema dobija se bademovo ulje. Kod nas su najraširenije sledeće sorte: Primorski, Non Pereil, Aromatični i Princeza, a u svetu: Genko, Supernova, Tuono i Ferragnes. Neke od sorti oprašivača su Texas, Ferraduel, Jaltinski…

Sadnja badema

Za sadnju badema koriste se isključivo zdrave i prvoklasne sadnice i na tome nikako ne treba štedeti. Zasad koji se ne navodnjava najbolje je saditi na razmaku od 6x4m, a ukoliko se navodnjava, preporučuje se razmak od 6x5m. To znači da je za 1 ha potrebno 416 sadnica badema. Najčešći uzgojni oblik je prostorni i špalirni.

Rezidba badema

Kao što je ranije pomenuto, badem je biljka koja voli svetlost. Stoga je orezivanje krošnje neophodno kako bi svetlost bila što bolje iskorišćena. Orezivanje se obavlja kao i kod ostalih voćki. Ukoliko se nalazi u senci, badem će se slabo razvijati jer će unutrašnje grane ogoleti i samim tim će se smanjiti prinos.

Zaštita badema

Badem je potrebno zaštiti od korova, bolesti i insekata. Za zaštitu od korova mogu se koristiti herbicidi, kao što su Clinic Glyfos, Oxalis i dr. Neki od insekticida koji se preporučuju za zaštitu od insekata su Calypso, Kaiso i Laser, dok je protiv bolesti badema najbolje upotrebljavati  fungicid Ziram 76 WG. Bitno je naglasiti da je pre nego što pristupite korišćenju bilo kog zaštitnog sredstva potrebno posavetovati se sa stručnjakom ili pročitati uputstvo proizvođača.

Nega zasada badema

Održavanje zemljišta i đubrenje zasada badema vrši se slično kao kod breskve i nektarine.

Berba i isplativost proizvodnje badema

Plodovi badema ne sazrevaju ravnomerno. Prvi sazrevaju plodovi na spoljašnjem delu krošnje. Badem je zreo kada pukne omotač i podovi počnu da ispadaju. Berba badema se obavlja u jesen. Može se vršiti ručno ili mašinski, pomoću tresača. Posle berbe bademi se prvo čiste i suše, a potom se skladište.

Što se tiče roda i prinosa badema, u četvrtoj godini prinos je 500 kg/ha. Nakon pete godine rod jednog stabla je 10-21 kg jezgra. U sedmoj godini, kada obično vraća uložena sredstva, daje prinos od1 700 kg/ha, dok je u osmoj godini prinos 2 000 kg/ha. Osma godina je godina u kojoj badem dostiže pun rod. Vek eksploatacije je 25 godina. Otkupna cena jezgra je oko 5 eura, a očekivana zarada 4 000-5 000 eura. Mada su troškovi uzgajanja badema veoma veliki, njegova proizvodnja je rentabilna, imajući u vidu dugovečnost zasada i prihod koji oni donose.

Sponzorisano:

Loading...