Zaštita paprike od bolesti

Uvodna napomena: Ovaj članak je informativnog karaktera, daje osnovni pregled bolesti i eventualnog lečenja. Za sve konkretnije informacije, konsultovati sajtove koji sadrže stručne članke o poljoprivredi i uzgoju paprike.

Paprika se u Srbiji uzgaja veoma mnogo, kako na plantažama, tako i u okućnicama. Plod paprike se konzumira u ogromnim količinama, a brojni su joj načini upotrebe (sveža, suva, u vidu ajvara, kao kao dodatak različitim jelima, turšiji i sl.)

Najčešće sorte paprika kod nas su Palanačka babura, Danica, Šorškari, Beli Kalvil, Lola, Moravica, Paraćinka, Mačvanka, Somborka, Palanačko čudo, Palanačka kapija, Severija, Krtovska kapija, romana, Kobra, Feferona žuta ljuta, Feferona crvena ljuta, Sirena, Amanda, Ami, Leskovačka turšijerka, Alonovo uho, Anfora, Palančanka, Morava, Smederevka, Duga bela, Dora, Župska rana, virdžina, Zlatna medalja, Strižanka  i druge.

Zaštita paprike od bolesti

loading...

Zemljište pre sadnje treba dezinfikovati, u zemljištu mora biti fosfora, jer forsor omogućava da se koren razvije nesmetano, a potpomaže i razvijanju generativnih organa. Sadnji paprike pogoduje humusno zemljište kom pH tla treba da bude 6,0-6,8. U zemljištu je neophodno da bude kalijuma, jer on čini da biljka bude otporna na temperature, ali i fosfora koji doprinosi da biljka brže raste. Zemljište se ore na dubini od oko 35 cm, a tlo je potrebno usitniti i poravnjati. Kada prođe opasnost od mrazeva, može početi i sadnja, a paprika se sadi u redovima između kojih je neophodan razmak od 70 cm, dok pojedinačne biljke moraju biti udaljene 30 cm jedna od druge. Paprika počinje da raste onda kada je temperatura veća od 15 ºC, ne podnosi niže temperature, ali ni temperature koje idu preko 36 ºC. Potrebno joj je umereno navodnjavanje i dovoljna količina svetlosti.

Papriku napadaju insekti, virusi, bakterije i gljive i za svaku od ovih bolesti u određeno doba godine potrebno je vršiti mere prevencije. Nije je jednostavno zaštititi, jer ni broj bolesti nije mali. Svakako, ne treba koristiti apsolutno sve preparate, već neke preventivne koji su osnovni, a zatim treba pratiti biljku, kako bi se znalo tačno koja ju je bolest eventualno napala. Najčešći neprijatelji  paprike su vaši, pepelnica, plamenjača, crna pegavost, korov, siva trulež, grinje, mineri…

Već u vreme zimskog prskanja biljku treba štititi od  podzemnih štetočina (vreme pre setve); korova (vreme pre rasađivanja); plamenjače, pegavosti, vaši, grinja i minera (vreme početka listanja); bakterioze, sovice, vaši, grinja, minera, korova (vreme sredine listanja); plamenjače, crna pegavosti, vaši, buva, bakterioze, grinja, minere, sive truleži (vreme rasta ploda).

Kako prepoznati bolest paprike?

Treba biti upoznat sa svim bolestima, a neki od simptoma su sledeći: pepelnicu odlikuje to da se na naličju listova paprike razvija prljavo-bela prevlaka, a kasnije listovi počinju žuteti, izvijati se, polako i venuti i, na kraju, otpadati; gangrena (rak) korenova vrata izgleda tako što vrat korena dobije braon boju, nakon čega se javljaju vlažna trulež kore i nekroza, a biljke koje su zaražene prosto uvenu; bakterijsku krastavost odlikuju pege na plodvima i one su braon boje, a oko njih tkivo ploda paprike počinje da se raspucava, zatim se plod deformiše, a na mestu pukotina nastaju ožiljci, dok seme pocrni; bela trulež napada snežno-belim slojem plesni, a zaraženi mogu biti svi delovi biljke.

Kako se leče bolesti paprike?

Da bi paprika što manje bila napadnuta od bolesti, potrebno je saditi provereno seme, dezinfikovano. Takođe, sa sveukupnom zaštitom je neophodno početi na vreme. Treba znati da velike kiše doprinose širenju plamenjače, pa je preporuka da se paprike na kojima se pojavila ikakva, i najmanja, pega odmah zaštiti kombinacijom Bravo 1L/ha (ili Odeon 1kg/ha ili Dithane 1kg/ha)  i preparatom Neoram 2,5kg/ha (ili Nordox 2,5kg/ha ili Cupracaffaro 2,5kg/ha ili Kocide 2,5kg/ha). Ukoliko postoje grinje, papriku treba štititi preparatima Vertimec 0,8L/ha i EOS 1L/100 L vode. Ukoliko se bolesti ipak pojave treba počupati sve bolesne biljke, kako se bolest ne bi širila na zdrave biljke.

Takođe, dešava se da paprike napadnu štetočine puževi. Oni grickaju lišće čime prave rupice na njemu. Postoji preparat koji se bori sa puževima, pužomor, i koristi se tako što se granule preparata raspu oko biljaka i između redova (ali nikako se ne posipaju na same biljke). Protiv puževa je moguća borba i pepelom drveta, jer pepeo puževima oduzima sluz, pa oni dehidriraju. Takođe i nakon berbe je potrebna zaštita ubranih i uskladištenih plodova, kada je važno služiti se različitim agrotehničkim merama

Zaštita paprike od bolesti
3.33 (66.67%) 3 votes

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Sponzorisano sa weba:

Loading...

Želite da saznate još o ovoj temi i dobijete popuste?

Pročitajte i ovo: