Sezona praznika, venčanja, porodična okupljanja, proslave u firmama, školska ili studentska okupljanja;u prijatnoj atmosferi obično jedemo više. Postoji mnogo razloga i izgovora za dobijanje kilograma. Samo vežbanje neće biti od naročite pomoći, ali ako ga kombinujete s pravilnom ishranom, kilogrami će sigurno nestati.
Određivanje vašeg dnevnog kalorijskog unosa, odnosno koliko kalorija treba da unesete na dnevnoj bazi je ključna stvar ako želite da smršate. Ova tehnika je poznata kao brojanje kalorija.
Brojanje kalorija nije vrsta dijete, već je to postupak pomoću kojeg određujete koliko tačno kalorija treba da unesete u zavisnosti od potreba vašeg organizma.
Ukoliko želite da saznate nešto više o ovome, mi ćemo vam pomoći. U nastavku ćete videti koliko kalorija sadrže proteini, masti, ugljeni hidrati i alkohol:
• Proteini – 4 kalorije po gramu
• Masti – 9 kalorija po gramu
• Ugljeni hidrati – 4 kalorije po gramu
• Alkohol – 7 kalorija po gramu
Vodite se ovim spiskom kada računate svoj dnevni kalorijski unos i treba da uzmete u obzir sve što pojedete. Većina namirnica sadrži složenu mešavinu ovih osnovnih sastojaka, pa je zato važno da poznajete nutritivnu vrednost svakog obroka koji unesete.
Izračunajte svoj dnevni kalorijski unos:
Sada sledi objašnjenje kako da izračunate svoj dnevni kalorijski unos. Ovde se postavlja jedno vrlo važno pitanje, a to je koju količinu hrane treba da konzumirate? Koliki treba da bude vaš dnevni kalorijski unos?
Da biste održali težinu od 65 kg, treba da unosite 1884 kalorije. 15% od 1884 je 282, što znači da ako unosite 282 kalorije manje na dnevnoj bazi, uspećete da skinete pola kilograma na svakih 12 dana, odnosno 2 kg mesečno.
Imajte na umu da pešačenje od samo pola sata sagoreva 150 kalorija.
Informacije o kalorijama, mineralima, masnim kiselinama, vitaminima, vlaknima i sl. možete potražiti na Nacionalnoj listi nutrijenata. Kada računate svoj dnevni kalorijski unos i držite dijetu, treba posebno da pazite da unosite adekvatnu količinu hrane kako ne biste patili od poremećaja u ishrani.
Šta su poremećaji u ishrani?
Poremećaji u ishrani se definišu kao abnormalne navike u ishrani. Simptomi mogu biti namerno izazivanje povraćanja i upotreba klizme, diuretika i laksativa. Ove poremećaje takođe mogu izazvati preterane restrikcije u ishrani, kojima pribegava osoba koja je opsednuta mršavljenjem i prestaje da unosi čak i preporučenu dnevnu količinu hrane. Takva osoba previše gubi na težini i izgladnjuje se.
Iako je kontrolisanje telesne težine vrlo bitno, ne treba preterivati u tome jer može postati opasno po zdravlje. Veoma je važno jesti zdravo i u odgovarajuće vreme. Sasvim je normalno da imate potrebu za većom količinom hrane kada ste na dijeti. Ovo se dešava skoro svima na početku dijete, ali vremenom kako vam se metabolizam navikava na nov način ishrane, ova potreba će nestati.
Ako želite da smršate, dovoljno je samo da smanjite kalorijski unos, a ako tome dodate i redovno vežbanje od samo pola sata dnevno, rezultati će biti još bolji.
Sada kada znate koliko je brojanje kalorija bitno, obratite pažnju na pravi izbor hrane.
