Virusi, bakterije i paraziti su živi organizmi koji se nalaze svuda oko nas. Oni egzistiraju u vodi i zemljištu, na površini hrane koju jedemo i na površinama koje dodirujemo, kao što su pultovi u kupatilu ili kuhinji. Neke bakterije žive i u našim organizmima i telu, ali ne izazivaju probleme.
Druge vrste bakterija, parazita i virusa, mogu nas učiniti prilično bolesnim ako napadnu naše telo. Bakterije i virusi mogu živeti van ljudskog tela ponekad i mnogo sati ili dana. Paraziti, međutim, zahtevaju živog domaćina kako bi preživeli.
Bakterije i paraziti obično mogu biti uništeni antibioticima. S druge strane, antibiotici ne mogu ubiti viruse. Deci sa virusnim oboljenjima se mogu davati lekovi kako bi se deca osećala malo bolje, ali su antibiotici neefikasni u lečenju ovih infekcija.
Bakterije, virusi i paraziti mogu da izazovu razne bolesti i mogu da zaraze bilo koji organ u telu. Virusi su često odgovorni za respiratorne bolesti (kao što je obična prehlada) i probavne bolesti (kao što je dijareja). Bakterije mogu da zaraze bilo koji deo tela, ali često uzrokuju dijareju kada napadnu digestivni trakt. Paraziti takođe.
Šta je dijareja (proliv)? Dijareju mogu izazvati razne bakterije, virusi i paraziti. Deca takođe mogu imati dijareju bez infekcije, kao što je slučaj kada je dijareja uzrokovana alergijama na hranu ili lekove. Smatra se da dete ima dijareju kada su pražnjenja creva češća nego obično i kada je stolica ređa i vodena.
Deca sa dijarejom mogu imati dodatne simptome, uključujući mučninu, povraćanje, bolove u stomaku, glavobolju i temperaturu.
Kako deca obično dolaze u kontakt sa bakterijama, virusima ili parazitima koji uzrokuju dijareju?
Kada dodiruju stolicu zaražene osobe (diranje zaraženih pelena).
Kada dodiruju predmet koji je kontaminiran stolicom zaražene osobe, a zatim unose bakterije i parazite (to se obično dešava tako što se dodiruju usta kontaminiranim prstima).
Unošenjem zagađene hrane ili vode.
Zašto je zaraza ovim organizmima zabrinjavajuća?
Virusi, bakterije i paraziti koji napadaju digestivni trakt obično uzrokuju dijareju. Velike količine vode se izgube sa dijarejom, što dovodi do dehidracije kod dece. Deca postaju dehidrirana mnogo brže nego odrasli, a to može dovesti do ozbiljnih problema ako se tečnosti ne razmene. Infekcije uzrokovane parazitima i nekoliko vrsta infekcija uzrokovanih bakterijama mogu zahtevati lečenje lekovima.
Takođe, deca sa ozbiljno oslabljenim imunološkim sistemom su u opasnosti za ozbiljnije bolesti. Simptomi mogu biti ozbiljniji i mogu dovesti do teške bolesti.
Uobičajene bakterije, virusi i paraziti koji izazivaju dijareju
Kada su u pitanju bakterije na prvom mestu treba spomenuti onu koja je najzastupljenija – ešerihiju koli. Escherichia coli 0157:X7 je samo jedna od stotinu vrsta bakterija. Većina sojeva ove bakterije su bezopasne i žive u crevima zdravih ljudi i životinja. Ešerihija koli 0157:X7, međutim, proizvodi snažan toksin koji može izazvati tešku infekciju. Ova bolest koja je povezana sa hranom vodi do krvave dijareje, stomačnih grčeva i bolova, povraćanja i temperature sa groznicom. Većina infekcija uzrokovanih ovom bakterijom je povezana sa konzumacijom neobrađene i nedovoljno skuvane hrane ili sa goveđim mesom. Ešerihija živi u crevima zdravih goveda, a meso postaje kontaminirano tokom klanja. Kontaminirano goveđe meso izgleda i miriše normalno.
Na drugom mestu je poznata Salmonella. Ova bakterija inficira creva i uzrokuje dijareju, temperaturu i abdominalne grčeve 12 do 72 sata nakon infekcije. Bolest obično traje 4 do 7 dana i većina ljudi se oporavi bez lečenja. Međutim, kod nekih ljudi dijareja može biti teška, pa pacijent mora biti hospitalizovan. Salmonela se širi tako što se konzumira sirova hrana koja je kontaminirana životinjskim fekalijama. Kontaminirana hrana je obično životinjskog porekla: govedina, živinsko meso, mleko, jaja. Pored toga salmonela se može naći i u nekom neopranom voću i povrću, puteru od kikirikija, itd.
Paraziti
Giardia. U poslednjih 15-ak godina, Giardia lamblia je prepoznata kao jedna od najčešćih bolesti koja potiče od konzumacije zaražene vode. Giardia je tanani parazit koji živi u crevima ljudi i životinja. Parazit se prenosi preko stolice zaražene osobe ili životinje. Može se naći u skoro svim delovima sveta.
Deca koja nose pelene i koja se čuvaju u vrtićima, međunarodni putnici, stoperi, kamperi i drugi koji piju vodu sumnjivog porekla iz kontaminiranih izvora, su u najvećem riziku od razvijanja infekcije parazitom Giardia.
Transmisija Giardia parazita. Ljudi se zaraze nakon slučajnog gutanja parazita. Giardia se može naći na tlu, u hrani, vodi ili na površinama sa kojima čovek ili dete dolaze u kontakt.
Neki od načina na koje ljudi mogu da se inficiraju parazitom Giardia su:
- konzumacija neprerađene hrane koja je kontaminirana ovim parazitom;
- gutanje vode iz bazena, jezera, reka, izvora, potoka, itd. koja je kontaminirana kanalizacionim otpadom ili fekalijama ljudi i životinja;
- slučajno gutanje parazita koje je osoba pokupila sa površina koje su kontaminirane stolicom inficirane osobe, kao što su igračke, predmeti i površine u kupatilu, površine za presvlačenje beba, mesta za odlaganje pelena, itd.
Preporuka/prevencija. Da bi se umanjila mogućnost infekcije ovim parazitom preporučuje se sledeće:
- prati ruke sapunom i vodom nakon korišćenja toaleta, menjanja pelena i pre rukovanja hranom;
- pranje i ljušćenje sveg sirovog voća pre jela;
- izbegavanje vode za piće sa jezera, reka, izvora ili potoka pre nego što je ta voda filtrirana i hemijski tretirana;
- prokuvavanje vode za piće kako bi se ubio ovaj parazit;
- prilikom kampovanja ili putovanja u zemlje gde je snabdevanje vodom nebezbedno, izbegavajte konzumaciju vode koja nije prethodno prokuvana, kao i hrane koja nije termički obrađena;
- ako dete ima ovaj parazit, ne treba da se kupa u bazenu oko dve nedelje nakon dijareje pošto je ovaj parazit rezistentan na hlor, i prolazi putem stolice inficiranih ljudi i nakon nekoliko nedelja od poslednjih simptoma infekcije.
Cryptosporidium. Ovo je takođe jedan maleni parazit koji živi u crevima ljudi i životinja. Parazit je zaštićen spoljašnjom opnom koja mu omogućava da preživi van tela domaćina dugo vremena, pa ga to ujedno čini veoma rezistentnim na hlor i dezinfekciju.
Transmisija kriptosporidijuma. Ovaj parazit se može širiti i prenositi na sledeće načine:
- slučajnim gutanjem bilo čega što je došlo u kontakt sa stolicom inficirane osobe ili životinje;
- gutanjem kontaminirane vode iz bazena, jezera, reka, izvora ili potoka koji su kontaminirani otpadnom kanalizacijom ili fekalijama ljudi i životinja;
- konzumacijom neprerađene hrane;
- slučajnim skupljanjem parazita sa površine koja je kontaminirana stolicom inficirane osobe (igračke, kupatilski nameštaj i predmeti, površine za presvlačenje beba, mesta za odlaganje pelena).
Preporuka/prevencija. Da bi se sprečilo širenje, kao i infekcija ovim parazitom, preporučuje se sledeće:
- dete bi trebalo da pere ruke sapunom i vodom posle korišćenja toaleta, menjanja pelena i pre jela;
- izbegavati vodu i hranu koja može biti kontaminirana;
- obavezno oprati i oljuštiti sveže povrće i voće pre davanja deci;
- izbegavanje konzumacije vode iz jezera, reka, izvora i potoka dok voda ne bude filtrirana i hemijski tretirana;
- prokuvavanje vode za piće;
- u toku kampovanja ili putovanja u zemlje gde je vodosnabdevanje nesigurno i pod znakom pitanja, izbegavajte konzumaciju vode iz nesigurnih izvora;
- izbegavajte plivanje u bazenima i ne dopuštajte detetu koje je bilo inficiranu da se kupa u bazenu naredne dve nedelje.
Može li se dete otrovati hranom?
Mnogo se ljudi tokom života susretne sa trovanjem putem hrane. Trovanje se može dogoditi i u sopstvenoj kući, restoranu, vrtiću, školskoj kuhinji, itd. Ako se hrana čuva, održava i sprema po svim propisima, onda se bolest može izbeći.
Sva hrana može sadržati neke prirodne bakterije, a nepravilno skladištenje ili rukovanje hranom daje bakterijama šansu da se razvijaju. Takođe, hrana može biti kontaminirana bakterijama iz drugih izvora koje vas mogu inficirati i učiniti da se razbolite. Kontaminirana ili nečista hrana može biti veoma opasna, naročito za decu.
Crevni paraziti i gliste u stolici
Đardijaza. Đardijaza je glavna parazitska bolest koja se dešava širom sveta. Bičar (protozoa) Giardia intestinalis (ranije poznata kao Giardia lamblia) je uzročnik ove bolesti i to je najčešće identifikovan crevni parazit koji je izolovan širom sveta. Infekcija je češća kod dece nego kod odraslih.
Giardia intestinalis može izazvati asimptomatsku kolonizaciju ili akutnu ili hroničnu dijareju. Ovaj parazit je pronađen u čak 80% snabdevanja svežom vodom iz jezera, potoka, bara i u čak 15% uzoraka filtrirane vode. To je uobičajeni uzrok hronične dijareje i retardacije rasta kod dece iz zemalja u razvoju.
Vrste parazita Giardia su endemske u područjima sveta koja imaju lošu higijenu. U zemljama u razvoju bolest je važan uzrok morbiditeta. Đardijaza je uobičajena u vrtićima ili kod institucijalizovanih pacijenata.
Giardia intestinalis je posebno značajan parazit za osobe koje su neuhranjene, imaju imunodeficijenciju ili cističnu fibrozu.
Grupe sa visokim rizikom za đardijazu su putnici u visoko endemične oblasti, imunološki kompromitovane osobe i određeni seksualno aktivni homoseksualni muškarci. Kod određenih grupa seksualno aktivnih homoseksualnih muškaraca prijavljene su stope prenosa parazita do 20%. Ove osobe su bile često simptomatične.
Tradicionalna osnova za dijagnozu je identifikacija Giardia intestinalis crva u stolici zaraženih pacijenata putem pregleda crva iz stolice i parazita.
Metronidazol (Orvagil) je najčešće propisan antibiotik za ovo stanje, međutim u SAD-u se sada odobrava i tinidazol (Triagil).
Klinički simptomi i znaci đardijaze uključuju sledeće:
- dijareju;
- slabost;
- abdominalne distenzije;
- grčeve u stomaku;
- mučninu;
- masnu stolicu;
- anoreksiju;
- gubitak težine;
- povraćanje;
- nisku temperaturu;
- različite neurološke simptome (razdražljivost, poremećaj sna, neurastenija);
Trihinoza. Trihinoza (trichinellosis) je rezultat infekcije parazitskim nematodama koje pripadaju rodu Trichinella. Trihinoza, iako često nepriznata i nedovoljno prijavljivana, bila je važna bolest hiljadama godina. Praktično svi sisari su podložni infekciji, međutim, ljudi su posebno skloni razvoju kliničkog oboljenja. Ljudi se slučajno zaraze kada unose neadekvatno skuvano meso koje sadrži larve vrste Trichinella. Simptomatske infekcije koje karakterišu dijareja, miozitis, groznica i periorbitalni edem, razvijaju se kada se unese veliki broj larvi.
Izgleda da su deca otpornija na infekcije trihinelom, ali su njihovi simptomi intenzivniji kada se zaraze.
Evropski centar za kontrolu bolesti predložio je definicije i algoritme za dijagnozu akutne trihineloze kod ljudi. Fokusiraju se na kliničkim, laboratorijskim i epidemiološkim kriterijumima, zajedno sa nizom simptoma. Poznavanje perioda inkubacije može pomoći da se utvrdi izvor infekcije, kako u pojedinačnim slučajevima tako i u epidemijama. Trihineloza može napredovati od intestinalne faze, preko invanzivne faze do perioda rekonvalescencije.
Intestinalna faza. Intestinalna faza obično uzrokuje simptome u prvoj nedelji bolesti. Dijareja je uobičajen simptom. Konstipacija, anoreksija i difuzna slabost, mogu se pojaviti.
Povremeno se javlja ozbiljan enteritis zbog masivnog inokuluma trihinele. Simptomi obično traju 2-7 dana, ali mogu trajati i nedeljama.
Sa određenim vrstama trihinele i u određenim populacionim grupama i geografskim regionima, bolest ne može napredovati izvan intestinalne faze.
Mučnina se javlja kod 15% pacijenata, povraćanje kod 3% i dijareja kod 16%. Mogu se javiti nelagodnost i grčevi u abdomenu.
Invazivna faza. Ova faza korespondira sa migracijom larvi iz creva do cirkulatornog sistema i eventualno do prugastih mišića. Ova faza je povezana sa većom stopom simptoma od intestinalne faze.
Trajanje varira od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Teška mijalgija se razvija kod 89% pacijenata. Centralni nervni sistem je uključen u 10-24% pacijenata, sa stopom smrtnosti od 50%. Približno 52% pacijenata ima glavobolje. Ostali simpotmi uključuju gluvoću, poremećaje očiju, slabost i monoparezu.
Rekonvalescentska faza može biti prisutna mesecima, pa i godinama nakon infekcije. Uticaj parazita i larvi može voditi do kaheksije, edema i ekstremne dehidracije.
Uzroci
Vrste trihinele razvijaju se u jednom domaćinu i zatim se šire od tog domaćina do drugog bez interferencije artropoda. Intenzitet i učestalost izloženosti inficiranom mesu određuju težinu bolesti. Infekcije se odnose na kulturne razlike u načinu ishrane i skladištenja hrane, posebno na neadekvatno kuvanje ili zamrzavanje mesa.
Salmonela. Salmonela (Salmonella) je gram-negativni fakultativni intraćelijski anaerob koji izaziva širok spektar bolesti. Ovaj spektar može da varira od gastroenteritisa, enterične (crevne) groznice, bakteremije, fokalne infekcije, pa do rekonvalensentne faze.
Tip infekcije zavisi od serotipa salmonele i domaćih faktora. Salmonela održava širok spektar domaćina i iz nepoznatih razloga dovodi do različitih bolesti kod različitih domaćina.
Iako taksonomija salmonele može biti zbunjujuća, svi serotipi salmonele su članovi jedne vrste Salmonella enterica.
95% slučajeva infekcije salmonelom potiču iz hrane. Campylobacter i Salmonella su najčešći bakterijski patogeni koji se nalaze u stolici pacijenata sa gastroenteritisom ili teškom dijarejom.
Salmonela ima široko rasprostranjenu distribuciju u okruženju i određeni faktori domaćina čine ljude posebno podložnim infekciji. Njegova povećana antimikrobna otpornost, prevalencija, virulencija i prilagodljivost su izazov širom sveta.
Infekcija salmonelom obično počinje sa ingestijom bakterija u kontaminiranoj hrani ili vodi. Međutim, direktan kontakt sa životinjskim i ljudskim nosiocima, takođe je uključen.
Jednom kada bakterija preživi kiselinu u želucu, kolonizuje creva i translocira se preko intestinalnog epitela putem tri rute: invazijom na enterocite, invazijom epitelnih ćelija i kroz dendritičke ćelije koje interkaliraju epitelne ćelije.
Jaja i živinsko meso su najčešći izvor infekcije. Ingestija kontaminirane vode, mleka, mlečnih proizvoda, govedine, voća, povrća je takođe uobičajen način zaraze.
Šigeloza. Šigeloza je vrsta trovanja hranom prouzrokovana infekcijom Shigella vrstama. To je veliki javni zdravstveni problem u zemljama u razvoju gde su sanitarni uslovi loši. Šigeloza se širi pomoću fekalno-oralnih prenosa.
Određene populacije su u većem riziku za šigelozu, uključujući i decu u vrtiću, dnevnom boravku, ljude u zatvorenim institucijama, međunarodne putnike, homoseksualne muškarce, osobe sa HIV-om i one koji žive u nehigijenskim uslovima.
Simptomi šigeloze uključuju :
- akutnu krvavu dijareju;
- abdominalne grčeve;
- groznicu;
- povremeno povraćanje;
Dijagnoza se vrši tako što se uzme uzorak stolice, a proces analize se radi odmah nakon uzimanja.
Trihurijaza. To je infekcija parazitom Trichuris trichuria. Ovo je vrlo česta infekcija širom sveta. Slaba higijena je povezana sa prenosom ovog parazita, a deca su naročito ugrožena zbog visokog rizika izloženosti.
