Jagode (Fragaria) su jedna od najpopularnijih vrsta voća u svetu. Sa preko 600 vrsta, ovo voće se javlja u različitim veličinama, ukusima i teksturama.
Jagode spadaju u kategoriju voća poput kupina i malina. Jagode pripadaju rodu Fragaria iz porodice ruža (Fragaria ananassa). U stvari, jagode su hibridna vrsta i ne smatraju se pravim bobicama.
Kalorije u jagodama:
Kao jedna od najprilagodljivijih vrsta voća, jagode rastu širom sveta u sunčanijim klimatskim uslovima. Ovo voće je puno vitalnih hranljivih materija, a sadrži samo 55 kalorija po jednoj šolji.
Aktivni sastojci
U proseku, osam jagoda obezbeđuje približno 120 posto preporučenog dnevnog unosa vitamina C. Ovaj visoki sadržaj C vitamina doprinosi antioksidantskim efektima koje jagode imaju. Drugi sastojci, poznati kao fitohemikalije, imaju čak i veće nivoe antioksidantskih jedinjenja nego što ima vitamin C. Jagode sadrže nekoliko kategorija fitohemikalija, od kojih neke uključuju elagijsku kiselinu, antocijanine i pterostilben.
Antioksidanti generalno štite ćelije od štete slobodnih radikala tako što jačaju ćelijske strukture. Antocijanini su zapravo ono što jagodama daje njihovu rubinsku crvenu boju.
Visok sadržaj vlakana
Kao agregatno voće, jagode se sastoje od sićušnih pojedinačnih plodova unutar ,,mesnate” cvetne lože. Sitne mrlje na jagodi, nalik na semenkice, imaju visok sadržaj vlakana. Jagode generalno imaju po oko 200 semenki nezavisno od svoje veličine. Pola šolje jagoda ima veći sadržaj vlakana nego kriška pšeničnog hleba.
Antiupalna svojstva
Hronična upala prethodi mnogim vrstama bolesti, kao što su dijabetes tipa 2, osteoporoza i Alchajmerova bolest. Istraživanja pokazuju uticaj jagoda na upale u telu i na insulinsku reakciju kod odraslih. Rezultati studije pokazali su da su jagode smanjile telesni nivo upalnih biomarkera za 25% kod 24 gojazne odrasle osobe. Istraživači su zaključili da ishrana koja sadrži dnevne porcije jagode može da pomogne da se smanji rizik od razvoja bolesti povezanih sa upalama.
Koristi za zdravlje srca
Antioksidantska svojstva u kombinaciji sa visokim sadržajem vlakana čine jagode moćnim sredstvom za borbu protiv srčane bolesti. Pošto antioksidanti pomažu zdravom funkcionisanju ćelija, ćelije su sposobnije da primaju hranljive materije, a izbacuju otpadne materije. Sa velikom količinom vlakana, krvni sudovi ostaju glatki i bez masnih blokada koje usporavaju protok krvi, a srce se snabdeva potrebnim zalihama krvi. Isti ovi efekti iz jagoda takođe smanjuju rizik od visokog krvnog pritiska jer je srcu potrebno manje vremena da pokreće krv kroz telo.
Antistarosna svojstva
Ekstrakti jagode sadrže visoke nivoe enzimskih materijala koji pomažu ćelijama da se bore protiv procesa starenja tela. Generalno, starenje nastaje zbog oksidativnog stresa uzrokovanog oslabljenim ćelijskim funkcijama. Oksidativni stres se javlja kada ćelije postanu nesposobne da eliminišu otpadne materije stvorene tokom procesa ćelijskog metabolizma. Jedna studija je testirala efekte ekstrakta jagode na pacove izložene radioaktivnoj energiji, koja utiče na ćelije na isti način kao i otpadni materijali. Rezultati ove studije su pokazali da su pacovi koji su primali ekstrakt jagode pretrpeli manje starosnih efekata u pogledu kognitivnih funkcija i motoričke sposobnosti.
Različiti načini upotrebe:
Za svakoga ko razmatra da koristi jagode kao dodatak u svojoj svakodnevnoj ishrani, važno je znati da ovo voće može da se priprema na mnogo načina, a svaki način može proizvesti različite efekte. Različite kulture koriste jagode za lečenje brojnih zdravstvenih stanja. U okviru indijanske kulture i narodne evropske medicine koren jagoda se kuvao za lečenje loše probave i kamena u bubregu i koristio se kao diuretik.
Čajevi se takođe mogu napraviti od korena i listova biljke jagode. U ovom obliku, jagoda se može koristiti za lečenje dijareje kao i infekcija urinarnog trakta, noćnog znojenja i umora.
Ekstrakti jagode su takođe dostupni u vidu tinkture, koja se može dodati vodi u vidu kapljica. Ekstrakti se mogu još naći i u obliku kapsula do 500 mg po kapsuli.
