Masna tkiva, lojne ciste, lipomi i ateromi – svi ovi nazivi upućuju na izvesne benigne zdravstvene probleme, koje bismo mogli uporediti sa nekom vrstom, uglavnom, dobroćudnih tumora ili izraslina koje se pojavljuju na ljudskoj koži.
U tekstu koji sledi probaćemo da se pozabavimo uzrocima nastanka ovih izraslina i to pre svega na glavi, licu, leđima i gornjim ekstremitetima. Navešćemo moguće načine za njihovo bezbedno uklanjanje, uključujući i hirurški zahvat, kao i vrste ovih izraslina.
Lipom ili masno tkivo
- Lipomi ili masna tkiva su bezopasni depoziti masnoće ispod kože koji se obično pojavljuju na vratu, leđima ili ramenima.
- Lipomi su mekani i nisu bolni, pa se nad njima vrši lakša dijagnoza nego nad ostalim kožnim oboljenjima i problemima.
- Lipomi su retko opasni, ali ih dermatolog može ukloniti ako vam smetaju ili vas uznemiravaju na bilo koji način.
Lipom je izraslina masnog tkiva koja se polako razvija pod kožom. Ljudi svih uzrasta mogu razviti lipom, dok ih deca retko razvijaju. Lipom se može oblikovati i formirati na bilo kom delu tela, ali se obično pojavljuje na:
- vratu;
- ramenima;
- leđima;
- abdomenu;
- rukama;
Lipomi su klasifikovani kao benigne izrasline ili tumori masnog tkiva. To znači da lipomi nisu kancerogeni i retko su opasni.
Koji su simptomi pojave lipoma?
Postoje mnoge vrste takozvanih tumora na koži ili tumora kože, ali lipom obično ima malo drugačije karakteristike, tj. različite karakteristike. Ako sumnjate da imate lipom onda ćete prepoznati sledeće karakteristike:
- mekan je na dodir;
- pomera se lako ako prstom prelazite preko njega;
- nalazi se tik ispod kože;
- koža je nešto bleđa na tom mestu;
- raste sporo.
Lipomi se obično nalaze na vratu, leđima i ramenima, ali se ponekad pojavljuju na stomaku, butinama i rukama. Lipom je bolan jedino ako izraste u nerv pod kožom.
Lekaru bi se svakako trebalo obratiti ako primetite bilo kakvu promenu na koži. Lipomi mogu izgledati slično kao i kancerozni liposarkom.
Kako se vrši dijagnostika lipoma?
Lekari često dijagnostikuju lipom jednostavnim obavljanjem fizičkog pregleda. On je mekan i ne boli. Takođe, pošto je napravljen od mekog tkiva, pomera se bez problema kada se dotakne.
U nekim slučajevima, dermatolog može uraditi biopsiju lipoma. Tokom procedure, on uzima mali deo tkiva i šalje ga u laboratoriju na analizu. Test se radi da bi se isključila mogućnost kancera. Iako lipom nije kancerogen, može izgledati kao liposarkom, koji je maligno oboljenje. Za razliku od lipoma, liposarkomi su bolni i rastu vrlo brzo pod kožom.
Kako se tretira lipom?
Lipom koji se ne dira obično ne izaziva nikakve probleme. Međutim, dermatolog može da tretira izbočinu ukoliko vam smeta. Lekar će odrediti najbolji tretman i preporučiće dalje korake koji će biti bazirani na različitim faktorima uključujući:
- veličinu lipoma;
- broj tumora na koži koji imate;
- vašu ličnu istoriju kancera na koži;
- vašu porodičnu istoriju kancera na koži;
- da li je lipom bolan.
Hirurška operacija
Najčešći i najsigurniji način uklanjanja lipoma je uklanjanje putem hirurške operacije. Ovo je posebno korisno ako imate veliki tumor na koži koji još uvek raste. Lipomi se retko ponovo pojavljuju ako se hirurški otklone.
Liposukcija
Druga opcija uklanjanja lipoma je liposukcija koju radi estetska hirurgija. Pošto u bazi lipoma leži masnoća, ova procedura može biti uspešna i može značajno smanjiti lipom. Liposukcija podrazumeva iglicu koja je pričvršćena za veliki špric, a područje se obično anestezira pre procedure (lokalna anestezija).
Steroidne injekcije
Steroidne injekcije se takođe mogu koristiti na pogođenom području. Tretman može smanjiti lipom, ali ga ne može u potpunosti ukloniti.
Šta je lipohipertrofija?
Lipohipertrofija je abnormalna akumulacija masnoće ispod površine kože. Ova pojava je često viđena kod ljudi koji primaju više injekcija tokom dana, kao na primer ljudi sa dijabetesom tipa 1. Zapravo, više od 50% ljudi sa dijabetesom tipa 1 iskuse lipohipertrofiju u jednom trrnutku. Svakodnevno davanje insulinske injekcije na istom mestu može izazvati masno tkivo da se akumulira.
Simptomi lipohipertrofije
Glavni simptom lipohipertrofije je razvoj uzdignute regije ispod kože. Ova regija može imati sledeće karakteristike:
- mali i tvrdi ili veliki i nalik na gumu delovi kože;
- površina preko 2.5 cm u prečniku;
- čvršći osećaj nego na drugim mestima na telu.
Oblasti pod lipohipertrofijom mogu izazvati kašnjenje u apsorpciji lekova koji su prepisani, poput insulina, a to može rezultirati poteškoćama u kontrolisanju šećera u krvi.
Područja lipohipertrofije ne bi trebalo da budu vruća ili topla na dodir, da imaju crvenilo ili neuobičajene modrice i da budu primetno bolna. Svi ovi simptomi predstavljaju potencijalnu infekciju ili povredu. U tom slučaju bi trebalo posetiti lekara.
Od čega nastaje masno tkivo – poreklo lipoma (etiologija i patofiziologija)?
Lipomi su zapravo najčešća vrsta tumora mekog tkiva. Ovi sporo rastući, benigni masni tumori formiraju lobulirane mase zatvorene tankom, fibroznom kapsulom. Iako se pretpostavlja da lipomi mogu retko preći u sarkomatozno stanje, ovaj događaj nikad nije ubedljivo dokumentovan. Verovatnije je da su lipomi benigna strana spektra tumora, koji na svojoj malignoj strani spektra uključuju liposarkome.
Većina lipoma ima subkutanu lokaciju (ispod površine kože).
Lipomi su uobičajeni benigni mezenhimalni tumori. Oni se mogu razviti u praktično svim organima u telu. Anatomija masnog tkiva zavisi od mesta gde se razvilo. Subkutani lipomi obično nisu fiksirani na osnovnu fasciju. Fibrozna kapsula mora biti uklonjena da bi se sprečilo ponovno pojavljivanje.
U gastrointestinalnom traktu, lipomi se pojavljuju kao submukozni masni tumori. Najuobičajenije lokacije uključuju ezofagus (jednjak), želudac i tanko crevo. Simptomi se javljaju iz luminalne opstrukcije ili krvarenja.
Ostala masna tkiva uključuju lipoblastome, hibernome, atipične lipomatozne tumore i liposarkome. Lipoblastomi se javljaju skoro isključivo kod odojčadi i dece. Oni imaju benigni klinički tok i nizak nivo recidivnosti nakon hirurške ekscizije. Hibernomi, takođe retki, dobijaju svoje ime zbog morfološke sličnosti sa braon masnoćom životinja koje ulaze u hibernaciju. Oni verovatno proističu iz masnoće koja se može pojaviti na leđima, vratu i butinama kod odraslih. Atipični lipomatozni tumori se generalno smatraju sarkomima nižeg ranga, sa velikom sklonošću za ponovnim pojavljivanjem, ali sa malim metastaznim potencijalom. Liposarkomi su prave mezenhimalne malignosti.
Postoje spekulacije o potencijalnoj vezi između traume i kasnijeg formiranja lipoma. Takođe je sugerisano da trauma indukuje otpuštanje citokina koji su uzročnici preadipocitne diferencijacije i sazrevanja.
Dok tačna etiologija lipoma ostaje do kraja nejasna, postoje neka govorkanja da bi to moglo imati veze sa genetikom.
Masna tkiva se pojavljuju kod 1% populacije. Većina njih su mali subkutani tumori koji se uklanjaju iz kozmetičkih razloga.
Lipomi su najčešće asimptomatski. Kada nastanu iz masnog tkiva između kože i duboke fascije, karakteriše ih mekan, fluktuantan osećaj, lobulacija i slobodna pokretljivost ispod kože koja ga prekriva. Karakteristično “proklizavanje” može biti izazvano tako što se prstima obuhvati po ivicama, pa se oseća pod prstima da se lipom odvaja od površine na kojoj leži. Imaćemo osećaj da lipom izlazi iz svog ležišta, za razliku od lojne ciste ili apscesa koji su povezani sa okolnom induracijom. Koža koja oblaže lipom je obično normalna.
Lekar mora znati da izdiferencira lipom od ostalih vrsta tumora. Kada je lipom na subkutanoj lokaciji, primarna diferencijacijska dijagnoza tiče se lojne ciste ili apscesa, zbog toga što su lojne ciste takođe okrugle i subkutane. Lojne ciste se moraju razlikovati od lipoma po svom karakterističnom centralnom punktumu i stvrdnutom okruženju. Lečenje zahteva uklanjanje male elipse kože preko ciste, kako bi se izbeglo bušenje ciste. Apscesi tipično imaju stvrdnutu kožu u okruženju i eritemu. Incizija i drenaža su prikladan način upravljanja apscesima.
Masna tkiva su obično mala po veličini. Uglavnom se kreću od 1 cm u prečniku, međutim dešava se da kod nekih ljudi narastu i do 6 cm.
Međutim, postoji izvesna razlika u građi lipoma, tako da ih možemo podeliti na nekoliko vrsta:
- angiolipomi su osetljivi na dodir, bolni i izgledaju kao potkožni čvorići;
- hrskavičavi lipomi (chondroides) imaju tendenciju da budu duboki i čvrsti, žute su boje, a nalazimo ih na nogama kod žena;
- neuralni fibrolipomi su tumori masnog i vezivnog tkiva i oni imaju tendenciju da narastu blizu nerava, pa mogu da vrše pritisak na nerv;
- hibernomi su masna tkiva koja se sastoje od braon masti;
- intradermalni lipomi sastavljeni od vretenastih ćelija se najčešće nalaze na vratu, rukama, nogama, glavi i trupu kod žena;
- masna tkiva vretenastih ćelija su spororastuća i njih nalazimo na leđima, vratu i ramenima kod starijih muškaraca; obično su asimptomatski;
- potkožni površni lipom je najuobičajenija vrsta i njega nalazimo odmah ispod kože i to na podlaktici, bedrima ili na trupu, tj. na svim mestima gde postoji masno tkivo.
Kao što je rečeno, nije do kraja utvrđeno šta tačno izazova nastanak masnog tkiva. Smatra se da je veća verovatnoća da se pojave kod ljudi koji imaju porodičnu istoriju ovog stanja, zatim kod gojaznih ljudi i kod onih koji se ne kreću dovoljno niti vežbaju redovno.
Histološki nalaz
Lipomi histološki podsećaju na normalnu mast. Kada se u potpunosti izvuku hirurškim putem, može se videti tanka fibrozna kapsula koja okružuje agregat adipocita. Bez kliničkog ili kompletnog opisa, nemoguće je razlikovati tumorske ćelije i zrele adipocite.
Lipomi se biohemijski razlikuju od normalne zrele masti. Oni imaju uvećane nivoe lipoproteinske lipaze.
Hirurško uklanjanje lipoma (masnog tkiva)
Mnoge hirurške tehnike se mogu koristiti u tretiranju masnog tkiva. Vrlo je važno pažljivo proceniti infiltrirane lipome pre ekscizije, jer se oni mogu razviti intramuskularno i intermuskularno.
Takođe, mogu se infiltrirati u tetivu, kost i nervno tkivo što će zahtevati veoma pažljivu mikrodisekciju kako bi se sačuvale važne strukture.
Jednostavna hirurška ekscizija lipoma
Ova procedura se obavlja tako što se označe okvirne ivice na koži oko lipoma pre ubrizgavanja lokalne anestezije.
Potom se seče koža sve do kraja lipomske kapsule, a zatim se oslobađa masa iz okolnog tkiva.
Nakon dobijanja hemostaze, zatvara se prostor unutarnjim apsorbujućim šavovima. Skida se višak kože, zatvara rana i aplicira presura 24 h da bi se izbeglo stvaranje hematoma ili seroma.
Tehnika ceđenja (za male, površinske lipome)
Napravi se ubodni rez, koji može biti veličine kao 1/4 prečnika lipoma. Potom se stisne lipom tako što se pritisak primeni sa lateralnih (bočnih) aspekata incizije.
Možda će biti potrebna i nežna disekcija kiretom ili špatulicom.
Liposukcija lipoma
Pokazalo se da je liposukcija odlična metoda za uklanjanje lipoma i angiolipoma manjim obima. Prednosti liposukcije uključuju manje operativno vreme i manje rezove.
Rezime – sve o masnom tkivu
Masno tkivo je jedan oblik benigne neoplazme koja nastaje iz adipoznog tkiva. Obično je locirano u potkožnoj masnoći na leđima, vratu, ekstremitetima, ali se može stvoriti i u unutrašnjim organima i tada je sklono malignitetu.
Masna tkiva su široko rasprostranjena i prilično česta, kako među muškarcima, tako i među ženama. Formira se uglavnom posle 30. godine života.
Spolja gledano, masno tkivo je bezbolna nodularna lezija, koja se lako pomera pod prstima i nije povezana sa okolnim tkivima . Masno tkivo je obično mekano, ali sa povećanim sadržajem vezivnog tkiva postaje gusto i tvrđe (fibrolipom). Po pravilu, masno tkivo je obilno snabdeveno i veliki broj novoformiranih sudova oko lipoma čini da se stvori jedna nova vrsta, takozvani angiolipom. Veličina retko pređe 3 do 5 cm, ali asimptomatski rast može dovesti do formacije čvora koji je velik i do 10 cm u prečniku. Po pravilu, kozmetički defekt je razlog zašto se pacijent javlja lekaru za pomoć.
Masno tkivo raste u obliku čvorića i ima istu takvu strukturu i dobro definisanu kapsulu, što je posebno evidentno kada mu je lokacija potkožna. Ponekad masno tkivo gurne okolno tkivo ili se raširi između krvnih sudova i nerva, pa se mogu dogoditi simptomi poput slabe prokrvljenosti i bola. Infiltrirajuće masno tkivo urasta u okolno tkivo.
Mala masna tkiva se mogu ukloniti minimalno invanzivno, bez rezova i šavova.
Masna tkiva su često porede sa belim izraslinama koje nisu tumori. Lojna cista se formira tako što se na neki način prekida i onemogućuje odliv sadržaja iz lojnih žlezda, koje su istegnute i napunjene masnom izlučevinom. Sa porastom veličine ateroma, nastaje čvrsta fibrozna kapsula, a spolja ovaj proces može da podseća na tumor. U lumenu cističnih uvećanih žlezda nema živih masnih ćelija, a cista se uvećava zbog akumulacije sebuma.
Iako se pravi uzrok stvaranja masnog tkiva ne zna, ne treba zanemariti sledeće faktore:
- nasleđe;
- promene u metabolizmu masti;
- trauma (povreda);
- komorbiditeti – dijabetes melitus, poremećaji štitne žlezde i pankreasa, bolesti jetre, alkoholizam, itd.;
- starost i smanjenje prirodnog imuniteta.
Nasledna predispozicija tumora masnog tkiva se vidi kada više članova porodice formiraju mnoštvo čvorića pod kožom. Izgleda da je uzrok ove pojave genetički defekt.
Masno tkivo na glavi se obično dijagnostikuje kod žena. Takvi tumori mogu da dostignu veliki prečnik i da budu vidljivi već u ranoj fazi golim okom. Masno tkivo voli da se formira i na obrazu, čelu, bradi, skalpu.
Lojne ciste, ateromi, epidermalne ciste
Lojne ciste su uobičajene nekancerozne ciste na koži. Ciste su abnormalnosti u telu koje mogu sadržati tečni ili polutečni sadržaj.
Lojne ciste se uglavnom nalaze na licu, vratu, leđima, vratu ili donjem delu leđa. One rastu polako i nisu opasne po život, ali mogu postati neprijatne ako se ne nadziru. Lekari obično ustanove cistu fizičkim pregledom. U nekim slučajevima, lojna cista će biti detaljnije ispitana zbog znakova kanerogenosti.
Lojne ciste se formiraju od vaših lojnih žlezda. Lojna žlezda proizvodi masnoću zvanu sebum koji oblaže našu dlaku i kožu. Lojne ciste se razvijaju ako žlezda ili njen kanal postanu oštećeni ili blokirani. Ovo se obično dešava usled traume (povrede, udarca) na tom području.
Trauma može biti ogrebotina, hirurška rana ili stanje kože, kao što je akna. Lojne ciste rastu sporo, pa se trauma mogla dogoditi mesecima ili nedeljama pre nego što primetite cistu.
Drugi uzroci lojne ciste mogu uključivati:
- pogrešno oblikovan ili deformisan kanal;
- oštećenje ćelija tokom operacije;
- genetska stanja kao što su Gardnerov sindrom ili sindrom bazalnih ćelija nevusa.
Simptomi lojne ciste
Male ciste obično nisu bolne. Velike ciste mogu varirati od neprijatnih do veoma bolnih. Velike ciste na licu i vratu mogu izazivati osećaj pritiska ili bola.
Ove vrste cisti su obično ispunjene belim komadićima ili tečnim keratinom, koji je ključni element koji čini strukturu vaše kože i noktiju. Većina cisti je mekana na dodir.
Oblasti na telu gde se ciste obično nalaze: skalp, lice, vrat, leđa. Lojna cista se smatra neobičnom i moguće kancerogenom, ako je prate sledeće karakteristike:
- prečnik koji je veći od 5 cm;
- brza stopa ponovnog javljanja nakon uklanjanja;
- znaci infekcije, kao što su crvenilo, bol ili gnojna drenaža (specifičan miris).
Tretiranje lojne ciste
Vaš lekar može da tretira cistu tako što će je drenirati ili hirurški ukloniti. Uobičajeno je da se ciste uklanjanju i to ne iz medicinskih, već iz kozmetičkih razloga.
Ako cistu ne uklonite hirurški, ona će se verovatno vratiti. Najbolje je osigurati kompletno uklanjanje putem hirurške operacije.