MMR vakcina nije nepoznata kontroverzi. Vakcina, uvedena u SAD-u 1971. godine, pomaže u prevenciji malih boginja, zauški i rubeola. Ona je u poslednjih nekoliko godina povezivana sa ozbiljnim rizicima po zdravlje dece, uključujući autizam i inflamatornu bolest creva. Ali, ozbiljna naučna istraživanja su pokazala da MMR vakcina nema nikakve veze sa ovim stanjima.
Zapravo, prvi put je jedna studija objavljena 1998. godine u časopisu The Lancet, podstakla zabrinutost u vezi sa povezanošću MMR vakcine i autizma.
Šta radi MMR vakcina?
MMR vakcina štiti od 3 bolesti:
Male boginje (morbilli)
Simptomi malih boginja uključuju:
- osip;
- kašalj;
- curenje iz nosa;
- temperaturu (groznicu);
- bele tačkice u ustima.
Male boginje mogu dovesti do upale pluća, oštećenja mozga i infekcije uha.
Zauške
Simptomi zauški uključuju:
- temperaturu (groznicu);
- glavobolju;
- otečene pljuvačne žlezde;
- bol tokom žvakanja i gutanja.
Gluvoća i meningitis su moguće komplikacije zauški.
Rubeola
Simptomi rubeole uključuju:
- osip;
- blagu do srednje povišene temperature;
- crvene i upaljene oči;
- otečene limfne čvorove na zadnjem delu vrata.
Rubeole mogu izazvati ozbiljne komplikacije trudnicama, uključujući pobačaj.
Ko treba da primi MMR vakcinu?
Prema svetskom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti i zaraze, preporučen uzrast za dobijanje MMR vakcine je:
- deca od 12 do 15 meseci za prvu vakcinaciju;
- deca od 4 do 6 godina starosti za drugu vakcinaciju;
- odrasli od 18 godina i stariji i rođeni nakon 1956. godine treba da prime jednu vakcinu, osim ako ne mogu dokazati da su već bili vakcinisani ili da su preležali sve tri bolesti.
Deca između 6 i 11 meseci starosti treba da primaju barem prvu vakcinu pre putovanja u inostranstvo. Deca od 12 meseci ili više, treba da prime obe doze. Doze treba da se prime u razmaku od najmanje 28 dana.
Ko ne bi trebalo da primi MMR vakcinu?
Postoji lista pacijenata koji ne bi trebalo da prime MMR vakcinu. Ova lista uključuje ljude koji:
- su alergični na neomicin ili neku drugu komponentu vakcine;
- su imali ozbiljnu reakciju na prethodnu dozu MMR ili MMRV (male boginje, zauške, rubeole i varičele);
- imaju rak ili primaju terapiju za lečenje kancera;
- imaju HIV/AIDS ili drugi poremećaj imunološkog sistema;
- primaju lekove koji utiču na imuni sistem kao što su steroidi.
Možda ćete želeti da odložite vakcinaciju ako:
- trenutno imate blagu ili težu bolest ili ste trudni;
- imali ste skoro transfuziju krvi;
- primili ste neku drugu vakcinu u poslednje 4 nedelje.
MMR vakcina i autizam
U inostranstvu, konkretno u Engleskoj, Nacionalna zdravstvena služba je zabeležila pad stope MMR vakcinacije kada je vakcina prvi put povezana sa autizmom. MMR vakcinacija u Engleskoj, dostigla je veoma nisku stopu u 2003. i 2004. godini, prema zvaničnim izveštajima. U to doba, vakcinisano je samo oko 80% dece mlađe od 2 godine.
Nekoliko studija ispitalo je vezu između MMR-a i autizma na osnovu povećanja slučajeva autizma od 1979. godine. Ugledni medicinski časopis navodi da se broj dijagnoza autizma povećava od 1979. godine, ali studija nije otkrila porast slučajeva autizma koji je povezan sa uvođenjem MMR-a. Istraživači su otkrili da je sve veći broj otkrivenih slučajeva autizma najverovatnije prisutan zbog promene načina dijagnostikovanja autizma.
Studija iz 2014. godine koja je objavljena u časopisu Pediatrics, pregledala je više od 67 naučnih radova o bezbednosti vakcinacije i vakcina u SAD-u i zaključila da je “jaka vrednost dokaza da MMR vakcina nije povezana sa pojavom autizma kod dece”.
Neželjeni efekti MMR vakcine
Iako postoje mogući neželjeni efekti ove vakcine, naučni dokazi potvrđuju da je “dobijanje MMR vakcine mnogo sigurnije nego dobijanje malih boginja, zauški i rubeola”.
Neželjeni efekti mogu varirati:
- neznatni: povišena temperatura sa groznicom i blag ospi;
- umereni: bol i krutost zglobova, napad i nizak nivo trombocita;
- ozbiljni: alergijske reakcije.
Jedno od šest deteta razvije groznicu i temperaturu posle primanja MMR vakcine. Febrilni napadi se javljaju kod 1 od 3000 dece. Iako se roditelji plaše za sigurnost svog deteta, lekari naglašavaju prednosti imunizacije u borbi protiv eventualnih epidemija malih boginja i drugih bolesti.
Šta bi trebalo da znate o vakcinaciji?
Imunološki sistem našeg organizma pomaže u zaštiti od patogena koji izazivaju infekciju. Većinu vremena, to je efikasan sistem. On ili drži mikroorganizme van ili ih prati i oslobađa ih se. Međutim, neki patogeni mogu prevladati imunološki sistem. Kada se ovo desi, to može izazvati ozbiljne bolesti.
Patogeni koji najverovatnije izazivaju probleme su oni koje telo ne prepoznaje. Vakcinacija je način da “naučite” imunološki sistem da prepozna i eliminiše ove patogene. Na taj način, vaše telo je pripremljeno ukoliko nekad u životu budete izloženi ovim patogenima.
Vakcinacija je važan oblik primarne prevencije. To znači da se vakcinacijom ljudi mogu zaštititi od bolesti. Vakcinacije su nam omogućile da kontrolišemo bolesti koje su jednom u istoriji ugrozile mnoge živote, kao što su:
- velike i male boginje;
- polio (dečja paraliza);
- tetanus;
- veliki kašalj.
Važno je da se što više ljudi vakciniše. Vakcinacija ne štiti samo pojedinca. Kad se dovoljno ljudi vakciniše, to pomaže zaštiti čitavog društva. Ovo se dešava kroz masovni imunitet. Rasprostranjena vakcinacija smanjuje mogućnost i verovatnoću da će osetljiva osoba doći u dodir sa bolestima.
Kako funkcioniše vakcinacija?
Zdrav imuni sistem brani organizam od napadača. Imunološki sistem se sastoji od nekoliko vrsta ćelija. Ove ćelije brane od štetnih patogena i uklanjanju ih. Međutim, moraju da prepoznaju da je napadač opasan.
Vakcinacija uči telo da prepozna nove bolesti. Stimuliše telo da pravi antitela. Takođe, sprema imunološke ćelije da zapamte infekciju. To omogućava brži odgovor na bolesti u budućnosti.
Vakcine funkcionišu tako što vas izlažu sigurnoj i bezbednoj verziji određene bolesti. Ovo može biti u obliku:
- proteina ili šećera sa površine patogena;
- mrtve ili inaktivne bakterije;
- virusu slične čestice koja nije infektivna;
- oslabljenog patogena.
Kada telo odgovori na vakcinu, on gradi adaptivni imuni odgovor. Ovo pomaže telu da izbegne stvarnu infekciju.
Vakcine se obično daju injekcijom. Većina vakcina sadrži dva dela. Prvi je antigen. Ovo je deo bolesti koji vaše telo mora naučiti da prepozna. Drugi je katalizator (pomoćnik). On šalje signal opasnosti vašem telu. On mu kaže da odgovori na antigen kao infekciju. Ovo vam pomaže da razvijete imunitet.
Aktivni vs. pasivni imunitet
Antitela pomažu organizmu da prepoznaju bolesti. Zaštita od antitela može se postići na dva različita načina.
Aktivna imunizacija uči telo da prepozna patogen. Podstiče dugoročnu zaštitu od bolesti. Aktivni imunitet može nastati nakon infekcije (prirodni imunitet). Takođe se može desiti i putem vakcinacije (veštački imunitet).
Pasivna imunizacija pruža kratkotrajnu zaštitu od bolesti. To se dešava kada neko primi antitela umesto da napravi svoja. Pasivni imunitet se prenosi prirodno od majke na dete tokom rođenja i dojenja. Takođe se može postići veštački kroz injekciju imunoloških globulina. Ovo su proizvodi krvi koji sadrže antitelo.
Zašto se ljudi ne vakcinišu?
Proteklih godina protivnici vakcina su izazvali njihovu sigurnost, bezbednost i efikasnost. Međutim, njihovi argumenti su uglavnom bili pogrešni. Vakcinacija je veoma siguran i bezbedan način da se spreči bolest. Nema dobrih dokaza da vakcinacija može izazvati autizam. Međutim, postoji puno dokaza da vakcine mogu sprečiti ozbiljne bolesti i smrt.
Nisu svi ljudi izbegli vakcinaciju zbog sigurnosnih razloga. Neki jednostavno ne znaju da se moraju vakcinisati. Na primer, ljudi bi trebalo da dobiju vakcinu protiv gripa svake zime. Međutim, prema centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, oko 60% ljudi ne dobije godišnju vakcinu protiv gripa. Mnogi nemaju pojma da to treba da urade.
Važno je razgovarati sa svojim doktorom o tome koje vakcine morate primiti. Izbegavanje vakcinacije vas dovodi u opasnost od ozbiljne bolesti.
Šta bi se dogodilo ako bismo prestali da se vakcinišemo?
Vakcine mogu smanjiti pojavu bolesti i zaraza. Na primer, vakcinacija je pomogla u eliminaciji polio virusa na zapadnoj hemisferi. Ovaj virus je paralizovao između 13000 i 20000 ljudi svake godine u SAD-u. Vakcinacija je takođe smanjila broj ljudi inficiranih malim boginjama za više od 99%.
Prestanak prakse vakcinacije može biti veoma opasan. Čak i danas, širom sveta, i dalje se javljaju mnoge smrti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. To je zato što vakcine nisu svima dostupne. Jedna od misija Svetske zdravstvene organizacije je povećanje dostupnosti vakcine. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da svake godine više od milion dece umire od bolesti koje bi vakcina mogla sprečiti.
Gubitak vere u nauku: retorika poricanja u debati o autizmu/vakcinama
Istorija MMR vakcine
Vakcinacije u detinjstvu već dugo su deo američke i evropske istorije. Počevši od široko rasprostranjene upotrebe smallpox vakcine (Edward Jenner) iz 1796. godine, a nastavljajući sa vakcinama za polio, tifus, tetanus i druge bolesti, uobičajeno medicinsko znanje diktira da se inokuliranjem dece, što je ranije moguće, vodi do niže stope smrtnosti odojčadi, povećava životni vek i bolje opšte zdravstveno stanje. I to je uspelo. Velike boginje su iskorenjene 1977. godine, polio polako prestaje da egzistira van pažljivo kontrolisanih laboratorija, a male boginje su na istom putu, sudeći po brzom opadanju stope infekcije nakon uvođenja prve vakcine iz 1963. godine.
Vremenom, medicinski stručnjaci su pronašli načine da iskombinuju pojedinačne vakcine u jednu injekciju, smanjivši količinu vremena i bola, koji su potrebni administraciji koja sporovodi vakcinaciju, ali i učinivši takve vakcine lakšim za distribuciju, transport i upotrebu u manje razvijenim područjima sveta. Bez ovog probijanja u konsolidaciji vakcine, troškovi skladištenja, proizvodnje i troškova administracije širom sveta, bili bi mnogo veći nego što su danas.
Jedan od takvih primera je vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeola, poznata po akronimu MMR. Prva predstavljena 1971. godine, MMR vakcina je upravo ono što tvrdi da je: vakcina (single-shot) koja sadrži smešu tri živa oslabljena virusa. Međutim, mali broj pacijenata ne razvije imunitet na male boginje posle primanja prve doze, pa se rutinski primenjuje druga kako bi se osigurala potpuna efikasnost vakcine.
Medicinski efekti MMR vakcine ne mogu biti zanemareni. Zdravstvene i resursne koristi zbog vakcinacije protiv malih boginja tokom prvih 20 godina od izdavanja vakcine, prema jednoj studiji iz 1985. godine, bile su enormne. Samo u SAD-u, ova vakcinacija je sprečila 52 miliona slučajava, 5200 smrtnih slučajeva i 17400 slučajeva mentalne retardacije, čime je ostvarila uštedu od 5.1 milijarde dolara. U svetu, iako ne postoje široko prihvaćene statistike o ovoj temi, vakcina je verovatno proizvela isti efekat. Male boginje koje su ranije bile uobičajena bolest, kao što su varičele danas, sada skoro da i ne postoje među razvijenim populacijama, a zaostaju i zauške i rubeola. Smanjena incidenca u infekcijama za zauške je verovatno zaustavila stopu fertiliteta muškaraca među populacijama sa značajnom izloženošću vakcini, jer je jedan od glavnih neželjenih efekata ove bolesti kod muškaraca koji su je preležali u doba puberteta – sterilitet. Rubeola, dugo je poznato da povećava šansu za kongenitalne fetalne nedostatke ako se kontaminiraju trudnice, tako da je njihovo uključivanje u vakcinaciju verovatno smanjilo broj novorođenčadi rođenih sa kongenitalnim oštećenjem.
Ukratko, uvođenje MMR vakcine poboljšalo je živote bezbroj ljudi širom sveta. Pošto su sve tri bolesti veoma zarazne, rasprostranjeno smanjenje incidence kod svih populacija znači eksponencijalno manji rizik od infekcije.
Otkriće povezanosti MMR vakcine i autizma
1998.godine dr Andrew Wakefield, britanski hirurg i medicinski istraživač, bio je vodeći autor studije koja povezuje MMR vakcinu sa povećanim rizikom od autizma kod primaoca vakcine. Studija se fokusirala na dvanaestoro dece sa hroničnim intestinalnim poremećajima, koji su svi imali istoriju normalnog mentalnog razvoja, a koji su nakon primljene MMR vakcine, odjednom počeli pokazivati znake mentalne regresije i kod kojih je na kraju dijagnostifikovan spektar autističnih poremećaja. U ovoj studiji, dr Wakefield je pretpostavio da je MMR vakcina nekako prouzrokovala infekcije creva, koje su se kasnije širile u mozak i izazivale početak autističnog ponašanja. Za zaštitu od ovoga, on je predložio da se umesto toga primenjuje set od tri vakcine, po jedan za male boginje, zauške i rubeole. Ako se primenjuju u različito vreme, tri bolesti ne bi imale šansu da interaguju, a time bi se eliminisala šansa da izazovu infekcije koje izazivaju autizam.
Međutim, nekoliko ključnih činjenica nije otkriveno do vremena nakon što je studija bila objabljena. 1997. godine, dakle godinu dana pre objavljivanja studije, dr Wakefield je podneo patent za vakcinu protiv malih boginja, kojom bi se izbegli problemi postojeće MMR vakcine. Ovaj patent, ako bi mu bio odobren, mogao bi mu doneti ogromne sume novca, nakon značajnog javnog odgovora na studiju o povezanosti MMR-a i autizma.
Pored toga, saslušanje koje je 2007. godine obavio Generalni medicinski savet, proizveo je dokaze da je dr Wakefield bio plaćen da sprovede studiju o autizmu od strane predstavnika roditelja koji su smatrali da je MMR vakcina indukovala autizam kod njihove dece, kod koje su sprovođeni spinalni testovi, kolonoskopije i ostale invanzivne procedure tokom njegovog istraživanja, a bez ijednog papira koji bi dokazivao ili medicinski opravdavao ovaj čin. Konačno, istragom The Sunday Times časopisa, otkriveno je da je dr Wakefield promenio rezultate i pogrešno izvestio o rezultatima svoje studije, koja je pokazala vezu između MMR vakcine i autizma.
Kako se vesti brzo šire i kako su informacije dolazile od potencijalno pouzdanog izvora, roditelji i negovatelji širom Velike Britanije, počeli su da izbegavaju vakcinaciju dece. Prema jednom članku, stopa inokulacije za MMR vakcinu je pala sa 92% u 1998. godini na ispod 80% nakon objavljivanja studije dr Wakefield-a, dok je broj slučajeva malih boginja sa 56 u 1998. godini, skočio na 1348 u 2008. godini, uključujući dve potvrđene smrti. Za grupu ljudi koji su ovu studiju videli kao razlog za zaustavljanje imunizacije svoje dece, vekovna globalna istorija uspešnih vakcinacija nije značila ništa u odnosu na jedan lični članak u časopisu.
U prilog prethodnom tekstu navodimo vest koja je 26. 10. 2017. godine objavljena u jednim srpskim dnevnim novinama (Blic online): “Epidemija malih boginja direktno povezana sa malim stepenom vakcinacije, Srbija među najugroženijima”.
Stručnjaci upozoravaju da bi zaraza sa Kosova mogla veoma brzo da dođe u Srbiju, a razlog je mala stopa imunizacije MMR vakcinom. Obuhvat vakcinacije je manji nego što bi trebao da bude, pa se rizik od epidemije povećava. Kolektivni imunitet je onaj koji podrazumeva 95% vakcinisanog stanovništva.
U prošloj nedelji je na Kosovu zabeleženo 200 obolelih od malih boginja.
