Srčani ritam, određuje se na osnovu merenja broja ponavljanja otkucaja srca u periodu od jednog minuta. U zavisnosti od starosne dobi, ali i u zavisnosti od stanja i vrste trenutne aktivnosti tela, broj otkucaja srca može da varira.
Takođe, otkucaji srca, mogu postati usporeni ili ubrzani i u slučaju prisustva određenih vrsta zdravstvenih promena u organizmu.
Kako bi ste imali jasnu i preciznu sliku o tome kakav srčani ritam, odnosno koliki broj otkucaja srca se smatra normalnim u kakvim okolnostima, a kakav ne, otkrićemo vam što više informacija vezanih za ovu temu u nastavku ovog teksta.
Šta se smatra normalnim brojem otkucaja srca u stanju mirovanja tela?
Broj otkucaja srca u stanju mirovanja tela, određuje se u trenutku u kome telo nije izloženo nikakvom telesnom naporu, odnosno nikakvoj fizičkoj aktivnosti. U takvom stanju, broj otkucaja srca kod odraslih i zdravih osoba, treba da iznosi između 60 i 80 otkucaja u minutu.
Svi rezultati merenja srčanog ritma koji odstupaju od tih vrednosti, ne smatraju se normalnim i iza njih moraju postojati uzroci. U zavisnosti od toga da li je broj otkucaja srca usporen ili ubrzan, razlikuju se i mogući uzroci takve pojave.
Šta može uzrokovati smanjen broj otkucaja srca u stanju mirovanja?
Postoji više razloga, zbog kojih srčani ritam može postati usporen u stanju mirovanja. Neki od tih razloga su bezazleni i nisu povezani sa zdravstvenim stanjem organizma, ali postoje i razlozi koji su zapravo apel da sa vašim zdravljem nešto nije u redu.
Konkretno, ovo su razlozi zbog kojih u stanju mirovanja može biti usporen srčani ritam:
– Sindrom sportskog srca:
Sindrom sportskog srca, javlja se i često je prisutan kod sportista ili osoba koje su dugotrajno i kontinuirano izložene intezivnim i napornim fizičkim aktivnostima. Usled izloženosti takvim aktivnostima, čitav organizam, pa samim tim i srce postaje istrenirano i naviknuto na usporen srčani ritam. Kod osoba sa prisutnim sindromom sportskog srca, broj otkucaja srca u minutu u stanju mirovanja, može opasti i do samo 35 otkucaja, a nešto češće iznosi oko 40 do 45 otkucaja u minutu.
Sindrom sportskog srca, osim opisanim srčanim ritmom, nije praćen drugim simptomima, ne stvara zdravstvene smetnje i ne može životno ugroziti osobu kod koje je izražen.
– Hipotireoza (usporen rad štitne žlezde):
Ovakav vid poremećaja rada štitne žlezde, uzrokuje promene u funkciji metabolizma i ujedno usporava i srčani ritam. Zato, ukoliko imate usporen srčani ritam, obavezno proverite stanje svoje štitne žlezde.
– Primena neodgovarajućih lekova:
Lekovi koji se najčešće primenjuju u svrhu lečenja srčanih oboljenja, ponekad mogu biti neadekvatno prilagođeni vašem organizmu i mogu uzrokovati usporen srčani ritam. Takođe, nepravilno kombinovanje više različitih vrsta lekova, može uzrokovati isti problem. Zato, ukoliko imate i minimum sumnje da je uzrok usporenosti vašeg srčanog ritma nepravilna upotreba lekova, obavezno se za savet obratite svom lekaru i zahtevajte detaljniju kontrolu svog zdravstvenog stanja.
– Starost:
Neretko, u starosti ljudima se prirodno usporava srčani ritam i u stanju mirovanja iznosi oko 50 do 55 otkucaja u minutu. Do ove pojave, dolazi usled “istrošenosti” i poremećaja funkcije organa kardiovaskularnog sistema. U tom slučaju, treba se redovno obraćati lekaru i kontrolisati stanje organizma.
Šta može uzrokovati povećan broj otkucaja srca u stanju mirovanja?
Povećan broja otkucaja srca u stanju mirovanja, kao potpuno prirodna i bezopasna pojava javlja se kod veoma male dece i kod beba. Konkretno, normalan broj otkucaja srca u stanju mirovanja kod beba i veoma male dece, može iznositi i čak 130 otkucaja u minutu.
Sa druge strane, kod odraslih osoba, povećan broj otkucaja srca u stanju mirovanja, ukazuje na prisustvo određenih zdravstvenih problema i predstavlja apel da se što pre obratite lekaru.
Neki od mogućih razloga za nastanak ove pojave su:
– Izloženost visokoj spoljašnjoj temperaturi ili prisustvo povišene telesne temperature u organizmu:
– Izloženost stresu ili trenutnom osećaju straha, uzbuđenosti ili šoka,
– Prisustvo ubrzanog rada štitne žlezde,
– Prisustvo sniženog krvnog pritiska,
– Prisustvo bolesti srca,
– Anemija,
– Gojaznost.
Kao što vidite, razloga koji mogu uticati na povećanje broja otkucaja srca u stanju mirovanja, ima puno i svi su različiti.
Međutim, ono što treba znati jeste to da ukoliko se javlja kao hronična pojava i ukoliko se na vreme ne kontroliše i ne sanira, ubrzan srčani ritam može izazvati smanjenje otpornosti srčanog mišića i pojavu srčanog oboljenja. Zbog toga, ukoliko imate ovakav problem, obratite se na vreme lekaru.
Normalni otkucaji srca pri naporu:
Pri izloženosti tela naporu, odnosno određenoj fizičkoj aktivnosti, normalan broj otkucaja srca, veći je od normalnog broja otkucaja srca u stanju mirovanja tela.
Konkretno, najveći broj otkucaja srca koje ljudsko srce i ljudsko telo mogu da izdrže u stanju izloženosti naporu, zavisi od više faktora, a to su starosna dob, zdravstveno stanje organizma i stepen inteziteta napora kojem je telo izloženo.
Maksimalan broj otkucaja srca, koje telo može da izdrži, kod zdravih osoba, određuje se tako što se od broja 220 oduzme broj godina te osobe. Tako recimo, maksimalan broj otkucaja srca osobe od 30 godina, može da iznosi 190 otkucaja u minutu. Ono što treba znati, jeste da normalan broj otkucaja srca, ne treba da bude jednak maksimalnom broju otkucaja koje srce, pa samim tim i telo može da izdrži.
Normalan broj otkucaja srca pri naporu, treba da je niži od maksimalnog broja otkucaja.
Tačna definicija normalnog broja otkucaja srca pri naporu, zavisi uglavnom od inteziteta tog napora, ali ono što se može reći jeste da pri umereno intezivnom naporu, puls kod odraslih i zdravih osoba treba da iznosi oko 120 do 130 otkucaja u minutu.
Kod osoba koje su utrenirane i koje se bave sportom, broj otkucaja srca pri naporu se vremenom smanjuje, jer srce postaje otpornije na napor. Kod osoba koje su manje utrenirane i koje su u lošoj fizičkoj kondiciji, broj otkucaja srca pri naporu je veći.
