Pritisak i zujanje u ušima i glavi – simptomi, uzrok i lečenje |

Postoji najmanje pedeset zdravstvenih stanja koja se mogu povezati sa pritiskom, zujanjem, pulsiranjem, pucketanjem i pištanjem u glavi i ušima.

Najuobičajenija medicinska stanja koja su indicirana ovim simptomima uključuju infekciju srednjeg uha, dijabetes tipa 2, lavirintitis, tenzionu glavobolju,

Menijerovu bolest, anemiju i nedostatak gvožđa, tinitus, generalizovani anksiozni poremećaj, dehidraciju, aseptični meningitis, napad panike, migrenozne glavobolje, akutni sinusitis, prekomernu konzumaciju kofeina, lupus, supraventrikularnu tahikardiju, hiperventilaciju, moždani udar, cervikalnu spondilozu, intrakranijalni hematom, visok krvni pritisak, itd.

Krvni pritisak kao uzrok zujanja u ušima i glavi

Krenućemo od problema koji pogađa veliki broj ljudi, kako u našoj zemlji, tako i u celom svetu – visokog krvnog pritiska. Većina ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska ili hipertenzije u početku imaju upozoravajuće simptome. Ovi upozoravajući znaci hipertenzije ne smeju biti zanemarivani i trebalo bi da navedu pacijenta da odmah krene sa ispitivanjem svog zdravstvenog stanja, a potom i sa prevencijom daljeg pogoršanja. Postoje neki upozoravajući znaci koji su indikativni za visok krvni pritisak.

Prvi znaci, međutim, su često nespecifični i razvijaju se podmuklo. To znači da osobe kojima se dešavaju ovi simptomi, uopšte ne moraju isprva da ih povežu sa pritiskom. Problemi i teškoće sa uspavljivanjem, kao i nemiran san tokom noći, unutrašnji nemir, kao i osećaj blagogo pritiska u glavi, mogu biti posledica povišenog krvnog pritiska. Problemi sa ušima, kao što su šum u uhu, pištanje i zujanje u uhu su takođe mogući upozoravajući signali.

Ako se povećava glavobolja, pritisak ili vrtoglavica u glavi pod psihološkim ili fizičkim stresom, to može biti indikacija hipertenzije. Kod žena koje imaju oko 50 godina, visok krvni pritisak i njegovi simptomi, mogu biti slični simptomima menopauze (valunzi, nesvestica, promene raspoloženja, zujanje u glavi). Kod muškaraca srednjih godina, nelečena hipertenzija se može pojaviti kao problem povezan sa virilitetom (erektilna disfunkcija).

Kratak dah, bol u grudima i /ili stezanje u grudima tokom napora ili vežbanja su mogući simptomi srčanog oboljenja koje se razvilo zbog trajne nelečene hipertenzije. Aritmija može takođe biti uzrokovana hipertenzijom.

U slučaju konstantnih i upornih upozoravajućih simptoma koji pogađaju vaš organizam, trebalo bi da se konsultujete sa specijalistom za internu medicinu kako bi se izvršila stručna procena onoga na šta se žalite.

Visok krvni pritisak (hipertenzija) je specifično zdravstveno stanje. Krvni pritisak se povećava kada se povećava snaga pumpanja srca ili kada se krvni sudovi suze. Visok krvni pritisak je bolest kardiovaskularnog sistema. Povećan krvni pritisak je široko rasprostranjen, naročito u industrijalizovanim nacijama. Rizik od hipertenzije se povećava sa godinama starosti. Međutim, visok krvni pritisak se može pojaviti i kod mladih ljudi. Hipertenzija može biti izazvana hormonskim poremećajem od strane adrenalina i noradrenalina, ali i nekim oboljenjem bubrega ili kao posledica uzimanja određenih lekova.

U 95% slučajeva, hipertenzija nema nikakve sakrivene organske uzroke. Fizička neaktivnost, gojaznost, preterana konzumacija alkohola i soli, kao i stres su najčešći uzroci pojave visokog krvnog pritiska.

U početku, hipertenzija ne rezultira nikakvim žalbama od strane pacijenata. Oni koji su pogođeni ovim stanjem često i ne primećuju simptome. Oko pola pogođenih pacijenata i ne zna da su deo grupe pacijenata sa hipertenzijom. To je opasno zbog toga što permanentno visok pritisak može dovesti do oštećenja vitalnih organa kao što su srce, bubrezi, mozak i oči. Infarkt miokarda, srčani zastoj, moždani udar, slabost bubrega i gubitak vida su neke od mogućih posledica.

Stoga su zujanje u glavi i ušima, pritisak u ušima, osećaj pulsiranja u uhu, simptomi koje ne smete zanemarivati.

Nizak krvni pritisak ili hipotenzija je drugi mogući uzročnik neobičnog osećaja pulsiranja ili zujanja u glavi. Trnci u glavi su jedni od mogućih znakova nižeg krvnog pritiska, naročito neobičan osećaj pritiska u zadnjem delu glave i vratu. Nasuprot visokom krvnom pritisku, nizak krvni pritisak nije tako opasan i ne uzrokuje teška oboljenja. Na neki način on pruža protekciju protiv mnogih kardiovaskularnih bolesti poput srčanog udara ili moždanog udara.

Ipak, osobe sa niskim krvnim pritiskom (arterijskom hipotenzijom) mogu se žaliti takođe na sledeće simptome: vrtoglavice, poremećaj koncentracije, umor. Osim toga, mentalne performanse mogu biti pogođene. Zdrave osobe koje pate od niskog krvnog pritiska mogu imati probleme sa koncentracijom i mogu reagovati sporije.

Anemija i nedostatak gvožđa

Anemija i nedostatak gvožđa u krvi mogu biti razlog za simptome poput neobične vrtoglavice i pritiska u glavi, osećaja zujanja u glavi i ušima, kao i glavobolje. Anemija je stanje krvi koje je okarakterisano smanjenim brojem zdravih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina. Hemoglobin je sastavni deo crvenih krvnih zrnaca koji se vezuje za kiseonik. Kada organizam nema dovoljno hemoglobina u krvotoku, kiseonik ne može da dođe do svih delova organizma u dovoljnoj meri. Kao rezultat, organi i tkiva ne funkcionišu kako treba i osoba može da oseća zamor. Anemija izazvana nedostatkom gvožđa se javlja kada organizam nema dovoljno gvožđa da bi proizvodio hemoglobin koji mu je potreban.

Anemija sa nedostatkom gvožđa je direktno povezana sa smanjenim nivoom gvožđa u organizmu. Uzrok nedostatka gvožđa varira od slučaja do slučaja. Uobičajeni uzroci uključuju: lošu i slabu ishranu ili ishranu namirnicama sa malo gvožđa, gubitak krvi, smanjenu sposobnost da apsorbuje gvožđe, trudnoću.

Tenziona glavobolja

Tenzione glavobolje predstavljaju tupi bol, stezanje ili pritisak oko čela ili zadnje strane glave i vrata. Neki ljudi kažu da osećaju kao da im neko steže lobanju. Ove glavobolje se često nazivaju glavoboljama stresa i one su uglavnom zastupljene kod odraslih. Kada ih imate manje od 15 dana mesečno, zovu se epizodne tenzione glavobolje. Ako se dešavaju češće, onda se nazivaju hroničnim.

Ove glavobolje mogu trajati od 30 minuta do nekoliko dana. Epizodne obično počinju postepeno, često usred dana. Hronične dolaze i prolaze u dužem vremenskom periodu. Bol i pritisak u glavi se može pojačati ili popustiti tokom dana, ali skoro uvek postoji.

Šta su uzroci pojave tenzionih glavobolja? Nema određenih razloga za njih. Većinu vremena, ove glavobolje izaziva stres, bez obzira da li je u pitanju stres u porodici, školi, na poslu ili u nekoj drugoj vrsti odnosa. Epizodične tenzione glavobolje obično počinju posle jedne stresne situacije ili kada se stres nagomila.

Neki ljudi dobijaju tenzione glavobolje zbog zategnutih mišića u leđima ili glavi. Mišićna tenzija može nastati od:

nedovoljno odmora;
lošeg držanja;
emocionalnog ili mentalnog stresa, uključujući i depresiju;
anksioznosti;
umora;
gladi;
niskog nivoa gvožđa.

Koji su simptomi?

Postoje neki zajednički simptomi, a to su:

blag do umereni bol ili pritisak na prednjoj, bočnoj strani glave ili na vrhu glave;
glavobolja koja počinje kasnije u toku dana;
problemi sa spavanjem;
osećaj velikog umora;
razdražljivost;
problem sa koncentracijom;
blaga osetljivost na svetlost ili buku;
bolovi u mišićima;
pulsiranje u glavi.

Generalizovani anksiozni poremećaj kao uzrok zujanja u ušima i glavi

Anksioznost nije slučajna, nepoznata ili nekontrolisana bolest koju razvijate, nasleđujete ili dobijate. Anksioznost rezultira iz određenog stila ponašanja. Konkretnije, mi kreiramo fiziološko, psihološko i emocionalno stanje anksioznosti kada se ponašamo prestrašeno i to tako što smo zabrinuti, uznemireni, razdražljivi i osetljivi.

Anksioznost je, dakle, rezultat ponašanja. Svako doživljava anksioznost do određenog stepena, i većina ljudi ima panične napade u nekom trenutku svog života. Znači, anksioznost nije nešto što je a priori loše. To je samo fiziološki, psihološki i emocionalni ishod kada se ponašamo kao da smo uplašeni. Stanje uznemirenosti, nesigurnosti i straha koje rezultira od anticipacije nekog realnog ili izmaštanog pretećeg događaja ili situacije je obično upareno sa narušenim fizičkim i psihološkim funkcionisanjem.

Zabrinuto i uplašeno ponašanje, kao što je briga, izazivaju anksioznost. Anksioznost postaje poremećaj, generalizovani poremećaj, kada ponašanje uzrokuje poremećaje u normalnom svakodnevnom funkcionisanju. Briga i anksioznost stvaraju probleme i onemogućavaju normalan način života.

Dok negativni efekti akutne ili hronične anksioznosti mogu izgledati kao slučajno, nepoznato i nekontrolisano stanje, ipak postoji dosta toga što možete uraditi da biste uspešno rešili problematičnu anksioznost. Problem je što većina ljudi ne razume anksioznost i ne zna kako da je reši.

Anksiozni poremećaji se javljaju iz specifičnih razloga i imaju određene razloge zašto traju i postoje. Jednom kada se ti razlozi identifikuju i na pravi način reše, anksiozni poremećaj zajedno sa njegovim senzacijama i simptomima, mogu se ublažiti ili izlečiti.

Anksiozni poremećaji traju samo zato što uzročni faktori nisu pravilno definisani ili možda nisu ni otkriveni. Zato oni koji piju lekove kao jedini način tretiranja anksioznosti generalno ne rešavaju problem i vraćaju se iznova i iznova na početak. Dok se osnovni uzročnici i način ponašanja koji kreiraju zabrinutost i uplašenost ne otkriju i reše, anksioznost , kao i senzacije i simptomi, dugo će biti prisutni.

Koji su to prateći fiziološki simptomi anksioznosti?

U vezi sa temom ovog članka, nastojaćemo da pobrojimo više simptoma koji su povezani sa anksioznošću. Ovih simptoma ima oko stotinu, a neki su povezani i sa paničnim napadima:

utrnulost i zujanje u glavi i ušima;
tnci u glavi (jednom delu glave);
vrtoglavica, nesvestica, neka vrsta ošamućenosti;
bol u grudima;
glavobolja;
tenzija u vratu, osećaj pritiska u glavi;
teskobe u stomaku, nervozan stomak;
pulsiranje u uhu ili u glavi;
strah da će se dogoditi nešto loše;
mučnina;
kratak dah;
probadajući bolovi na licu;
palpitacija srca;
slabost u nogama;
osećaj kao da ćete poludeti;
nesposobnost da se odmorite;
problemi sa spavanjem.

Trnci u glavi, rukama, nogama, na licu i zujanje u ušima ili glavi – simptomi anksioznosti

Ovi simptomi anksioznosti se opisuju kao:

osećaj da su koža ili mišići utrnuli ili da peckaju;
čini se kao da je koža anestezirana, a delovi tela mogu biti bledi, pa čak mogu i svrbeti;
u ušima se čuje zujanje ili pištanje.

Kako da ublažite i zaustavite simptome anksioznosti i paničnog napada?

Smanjite stres i dajte vašem telu vremena da odgovori na promene. Relaksirajte disanje, dišite duboko iz stomaka. Umirite se, opustite mišiće što više možete. Šetajte. Usredsredite se na nešto u blizini. Promena vašeg fokusa na nešto što vas okružuje, zaustaviće uznemirenost i zabrinutost koja je okrenuta na unutra.

Zvonjenje u ušima (tinitus) u vezi sa anksioznošću

Osećaj zujanja, pištanja ili zvonjave u uhu je uobičajen simptom povezan sa anksioznošću i konstantnim stresom. Mnogi anksiozni i prekomeno stresirani ljudi iskuse zvonjenje u ušima.

Ovaj uobičajeni simptom anksioznosti se može iskusiti na više načina i može varirati od osobe do osobe. Na primer, uobičajen opis ovog simptoma uključuje:

slušanje glasnog odzvanjanja, zujanja, pulsiranja, pucketanja, pištanja i šuma u ušima;
osećaj visokog šištanja koji odzvanja u pozadini;
osećaj visokofrekventnog odzvanjanja u jednom ili oba uha;
nemogućnost da se čuju drugi zvukovi jer je odzvanjanje preglasno;
osećanje šuma koji liči na prisustvo vode u uhu.

Tinitus ili zvonjenje u ušima može trajno pogađati samo jedno uho, može uticati i pogoditi i drugo uho, a može istovremeno uticati na oba uha. Dešava se i da se pomera čas na levo čas na desno uho.

Šta izaziva zvonjenje i pištanje u ušima (tinitus)?

Uho, kao organ, sastoji se od kompleksnog sistema nerava, mišića, kostiju i pritiska koji je organizovan tako da obezbedi zvuk i balansira zvučne informacije do mozga. Zbog svoje kompleksnosti, složenosti, dijagnostikovanje problema koji su vezani za uho, može biti teško. Na primer, za ovaj simptom može postojati bezbroj uzroka, kao što je izlaganje glasnim zvukovima, uzrast, povreda uha, nagomilavanje ušnog voska, promene u kostima u uhu, neželjena reakcija na lekove, visok krvni pritisak, povreda glave ili vrata, sinusna infekcija ili infekcija uha, kao i drugi brojni različiti uzroci. Zbog postojanja mnogih uzročnika, najbolje je razgovarati o simptomima sa svojim lekarom.

Medicinska i zdravstvena stanja koja su obično povezana sa ovim simptomima uključuju Menijerovu bolest, vertigo i tinitus.

Neka nedavna istraživanja su otkrila da zvonjenje u ušima nije u stvari povezano sa ušima već je uzrokovano povećanom električnom signalizacijom u delovima mozga koji su odgovorni za auditivne obrade, uključujući amigdalu, za koju se smatra da je centar u mozgu zadužen za osećaj straha.

Ovo novo istraživanje je otkrilo da mnogi ljudi prijavljuju početak zvonjenja i zujanja u ušima (tinitus) nakon što su doživeli stres ili anksioznost. Tako da su pojačan stres i hiperstimulacija koja se javlja kao odgovor na stres, uobičajen uzrok zvonjenja u ušima.

To svakako ima smisla, jer hroničan stres, kao što je onaj izazvan preterano zabrinutim ponašanjem, povećava električnu aktivnost u amigdali, koja je uključena u auditivnu obradu. Hroničan stres i njegovi efekti mogu izazvati fantomsko zvonjenje u ušima zbog toga što hroničan stres negativno utiče na proizvodnju neurona i električnu aktivnost u mozgu.

Trnci u glavi, parestezija u vezi sa anksioznošću

Osećaj trnjenja u glavi i pojava parestezije u glavi su simptomi povezani sa anksioznošću. Simptomi se opisuju na sledeći način:

imate osećaj kao da vam trne glava;
imate osećaj kao da vam mozak zvoni (odzvanja);
imate osećaj kao da u vašoj glavi nešto šumi;
čini vam se kao da vam trne teme ili čitav skalp;
osećaj trnjenja se širi na lice, uši, jezik, vrat i druge delove tela.

Ovi osećaji trnjenja mogu alternirati ili biti iskombinovani sa osećanjem potpune utrnulosti u glavi.

Ponekad ovaj osećaj izgleda kao da vas neko bocka iglicama po glavi.

Šta izaziva trnce u glavi?

ostajanje u jednom položaju dugo vremena (sedeći ili stojeći);
povreda ili pritisak na nervu (na primer, povreda leđa može izazvati utrnulost u nogama ili stopalima, a povreda u vratu izaziva utrnulost ruku i šaka);
pritisak na spinalni nerv (diskus hernija);
nedovoljna prokrvljenost regije (umanjen protok krvi zbog stvaranja zakrčenja u krvnim sudovima – ateroskleroza);
neželjeni efekti zbog određenih lekova;
nedostatak vitamina B₁₂ ili drugih vitamina;
abnormalni nivoi kalcijuma, kalijuma ili natrijuma u telu.

Osećaj peckanja i trnjenja takođe može biti izazvan drugim medicinskim stanjima kao što su:

dijabetes;
migrena;
multipla skleroza;
epilepsija;
moždani udar;
prolazni ishemijski napad;
neaktivna tiroidna žlezda;
karpal tunel sindrom.

Tinitus – zvonjenje i zujanje u ušima

Tinitus je medicinski termin za zvonjenje i zujanje u ušima. Većina ljudi objašnjava tinitus kao da im nešto zvoni u ušima. Međutim, može se dogoditi da osoba čuje i više osim obične zvonjave. Ako imate tinitus možete takođe čuti i: buku, zujanje, pištanje, šištanje i zviždanje.

Iako čujete sve ove zvukove u ušima, ne postoji spoljašnji izvor zvuka. To znači da ne postoji ništa što se nalazi blizu vaše glave što će proizvoditi zvukove koje ćete čuti. Zbog toga se zvuci tinitusa nazivaju fantomskim zvukovima.

Tinitus može biti dosadan i frustrirajući. Ponekad se zvukovi koje čujete mogu mešati sa stvarnim zvucima iz okruženja. Tinitus se može javiti sa stresom, anksioznošću i depresijom.

Tinitus možete iskusiti u jednom ili oba uha. Ljudi svih starosnih uzrasta mogu razviti tinitus, ali je češći kod starijih ljudi.

Tinitus može biti objektivan i subjektivan. Objektivni tinitus znači da i vi i drugi ljudi možete čuti određene zvukove u vašim ušima. To je obično zbog abnormalnih krvnih sudova u i oko vaših ušiju. Kada vaše srce lupa, vi i drugi možete čuti poseban impulsni zvuk.

Objektivni tinitus je redak. Subjektivni tinitus je mnogo češći. Tada samo vi možete čuti bučanje, zvonjenje i druge zvuke subjektivnog tinitusa.

Šta izaziva tinitus?

Oštećenje srednjeg ili unutrašnjeg uha je uobičajen uzrok tinitusa. Vaše srednje uho sakuplja zvučne talase i podstiče vaše unutrašnje uho da prenese električne impulse do mozga. Tek nakon što vaš mozag prihvati ove signale i prevede ih u zvukove, vi ste sposobni da ih čujete. Ponekad, vaše unutrašnje uho doživi oštećenja, pa promeni način na koji vaš mozak obrađuje zvuk.

Oštećenje vaše bubne opne ili sitnih koščica u srednjem uhu takođe može imati veze sa korektnim sprovođenjem zvuka. Tumori u ušima ili na slušnim nervima mogu takođe uzrokovati zvonjenje u ušima.

Redovno izlaganje veoma glasnim zvucima može uzrokovati tinitus kod nekih ljudi. Oni ljudi koji rade sa bušilicama, motornim testerama ili sa drugom teškom i bučnom mehanizacijom, češće imaju tinitus. Slušanje muzike pomoću slušalica koje idu direktno u ušni kanal može da dovede do privremenog tinitusa.

Upotreba lekova takođe može uzrokovati tinitus i gubitak sluha, koji se zove ototoksičnost. Lekovi koji mogu izazvati tinitus uključuju:

veoma velike doze aspirina ili više od 12 doza dnevno u dugom periodu;
diuretici;
antimalarijski lekovi;
antibiotici kao što su eritromicin i gentamicin.

Menijerova bolest

Menijerova bolest je poremećaj koji pogađa unutrašnje uho. Unutrašnje uho je odgovorno za našu ravnotežu, kao i za sluh. Ovaj poremećaj izaziva vertigo (osećaj vrtoglavice), probleme sa sluhom i zvuk zujanja, zvonjenja i pištanja u uhu. Menijerova bolest obično pogađa jedno uho.

Ova bolest je hronična, ali tretmani i promene u navikama mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Uzrok Menijerove bolesti nije poznat, ali naučnici veruju da je uzrokovana promenama u tečnostima koje se nalaze u kanalima unutrašnjeg uha.

Koji su simptomi Menijerove bolesti?

Simptomi Menijerove bolesti imaju tendenciju da se pojavljuju u epizodama ili u napadima. Većina ljudi sa Menijerovom bolešću ne iskusi simptome između dve epizode.

Simptomi Menijerove bolesti uključuju:

vertigo (napad može da traje od nekoliko minuta do 24 sata);
gubitak sluha na pogođenom uhu;
tinitus u pogođenom uhu;
osećaj da vam je puno pogođeno uho (pritisak u uhu);
gubitak ravnoteže;
glavobolje;
mučninu, povraćanje i preznojavanje koje je uzrokovano teškim vertigom.

Mnogi od ovih simptoma mogu biti uzrokovani drugim problemima u uhu. Neki ljudi sa Menijerovom bolešću iskusiće najmanje dva do tri od sledećih simptoma:

vertigo;
gubitak sluha;
tinitus;
auralnu punoću (osećaj da vam je uho puno ili zapušeno).

Pucketanje u uhu

Doživljavanje pucketajućeg zvuka u uhu je abnormalnost koju mnogi ljudi doživljavaju i često predstavlja znak abnormalnosti koja se pojavljuje unutar delikatnih struktura uha. Iako su neki slučajevi pucketanja u uhu benigni, kao na primer kada se čuju dok pomeramo vilicu ili dok žvaćemo neku hranu brzo, može se desiti da nekad i ne prođu tako brzo nego da se dešavaju i van ovih uobičajenih situacija.

Zvuk pucketanja u uhu može biti veoma neprijatan i može voditi do ozbiljnog stresa i osećaja bespomoćnosti. Može nas navesti da se fiksiramo na ono što nam se dešava i da nas dovede do anksioznosti i depresije.

Šta može izazvati pucketanje u uhu?

Ako je vodeći uzrok ovog zvuka negde u samom uhu, onda ušni vosak može biti razlog. Ako je mast u ušima suva, onda ona može pokriti bubne opne, pa će se to reflektovati kao vibracija koja podseća na pucketanje.

Drugi uobičajen uzrok može biti disfunkcija Eustahijeve tube. Eustahijeva tuba ima ulogu da sprovodi vazduh koji održava ravnotežu između unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska. Značaj Eustahijeve tube se može primetiti najbolje kada menjamo nadmorsku visinu i kada iskusimo zvuk u ušima kao da smo nešto naglo otpušili i zapušili. Kada postoji disfunkcija u Eustahijevoj tubi (respiratorna infekcija ili alergijska reakcija) može doći do nagomilavanja fluida, a to dovodi do pritiska unutar ušiju koji je viši od normalnog i koji može da stvori zvuk pucketanja kada otvorimo usta ili kada žvaćemo.