Hematološka analiza krvi predstavlja kompletnu krvnu sliku. Prilikom laboratorijske analize dobijaju se tačni i pouzdani nalazi koji će pokazati da li je došlo do neke promene u fiziološkim procesima.
Kako bi se procenilo opšte zdravstveno stanje vrši se analiza kompletne krvne slike, a često je deo rutinskog pregleda.
Međutim, kompletna krva slika neophodna je kako bi se pratilo stanje nekih bolesti kao što su anemija, zapaljenski procesi u organizmu, leukemija, izloženost otrovnim materijma ili stanje uhranjenosti organizma.
Da bi se utvrdila kompletna krva slika uzima se kapilarna ili venska krv. Češće se kapilarna krv uzima u pedijatriji, dok se venska krv uzima i stavlja u epruvetu koja ima ljubičasti čep.
Kao deo standardizovanog vakutajner sistema uzima se 2-3ml krvi sa 2-3 kapi antikoagulantnog sredstva EDTA koji se već u epruveti nalazi.
Koji parameti se određuju u okviru kompletne krvne slike?
Svaka laboratorija, bilo da je reč o laboratoriji koja se nalazi u Beogradu ili su laboratorije iz Novog Sada, Čačka, Niša u okviru krvne slike određuju vrednosti nekoliko parametara.
Najpre se laboratorijskom analizom uočava vrednost eritrocita, a to su crvena krva zrnca koja predstavljaju najzastupljenije ćelije. Imaju osnovnu ulogu da transportuju kiseonik koji se vezuje za hemoglobin iz pluća i drugih tkiva.
Eritrocitne konstante predstavljaju broj eritrocita, koncentraciju hemoglobin i hematokrita i daju detaljnu informaciju o tome kakvog su kvaliteta eritrociti.
Prosečan sadržaj hemoglobin u eritrocitu obeležava se kao MCH. Mera prosečne zapremine eritrocita, odnosno srednja zapremina eritrocita predstavlja MCV, dok je MCHC oznaka za prosečnu koncentraciju hemoglobin u eritrocitu. Varijacije u zapremini eritrocita obeležavaju se oznakom RDW.
Trombociti predstavljaju krvne pločice i njihova uloga je u zaustavljanju krvarenja, odnosno koagulaciji krvi. Oznaka MPV predstavlja meru prosečne zapremine trombocita, odnosno srednju zapreminu trombocita.
Vrste leukocita
Leukociti stvaraju koštanu srž i štite organizam od infekcija. Oni su zapravo bela krva zrnca i imaju ulogu u imunom odgovoru. Razlikuje se pet vrsta belih krvnih zrnaca i svaka od njih ima ulogu u odbrani organizma. Leukocitarnu formulu čine granulociti i agranulociti.
U granulocite spadaju neutrofili, eozinofili i bazofili, dok u agranulocite spadaju limfociti i monociti.
Zrele ćelije čija je uloga da razaraju i napadaju viruse i u krvnoj cirkulaciji jesu neutrofili, dok eozinofili brane organizam od parazitskih infekcija i alergijskih agenasa. Najmanje zastupljena vrsta leukocita u perifernoj krvi jesu bazofili i oni učestvuju u alergijskom odgovoru.
Nezrele ćelije koje imaju malu psosobnost da se bore jesu monociti. Međutim, monociti kada jednom uđu u tkiva onda počinju da bubre i tada postaju makrofagi i tada postaju sposobni da se bore protiv različitih agenasa.
Među limfocite spadaju T limfociti i B limfociti. T limfociti imaju ulogu u ćelijskom imunitetu, dok se B limfociti transformišu, stvaraju antitela i na taj način učestvuju u humoralnom imunitetu.
Čemu služe hemoglobin i hematokrit?
Hemoglobin kiseonik vezuje i kroz organizam ga transportuje, dok odnos uobličenih elemenata krvi i krvne plazme jeste hematokrit. Pošto je hemoglobin metaloprotein, on sadrži gvožđe i u ima ulogu da od pluća prenese kiseonik do ostalih delova organizama.
Od tkiva do pluća hemoglobin prenosi ugljen-dioksid, a kada je jedan molekul kiseonika potroši, onda oko 0,8 molekula ugljen-dioksida nastane. Kada nivo hemoglobin u organizmu ispod nominalnih vrednosti padne, onda se javlja anemija.
