Šta su kognitivne sposobnosti – definicija, test i značenje

Pridev kognitivan potiče od latinske reči cognitio što znači – spoznaja.

Generalno, spoznaja bi mogla da se razume kao mentalni proces koji određuje ponašanje. Kada se bavimo pojmom spoznaje onda razmatramo pitanja sposobnosti pamćenja, pažnje, percepcije, logičkog rasuđivanja i zaključivanja, brzine obrade informacija, obrade auditivnih i vizuelnih informacija, sposobnost verbalnog izražavanja, itd.

Spoznaja se odnosi na to kako jedna osoba razume svet i kako deluje u njemu. To je skup mentalnih sposobnosti ili procesa koji su deo skoro svake ljudske akcije dok smo u budnom stanju.

Kognitivne sposobnosti su veštine zasnovane na moždanim aktivnostima koje izvršavamo kao zadatak i to od najjednostavnijeg do najkompleksnijeg. Kognitivne sposobnosti su povezane sa mehanizmima koji se tiču onoga kako učimo, pamtimo, rešavamo problem ili kako obraćamo pažnju. Kognitivne sposobnosti nemaju veze sa stvarnim znanjem.

Na primer, javljanje na telefon uključuje percepciju ( slušanje telefonskog zvona), odlučivanje (javiti se ili ne), motoričku veštinu (uzimanje prijemnika u ruke i pritiskanje dugmeta), jezičku veštinu (govor i razumevanje jezika), socijalnu veštinu (tumačenje tona glasa i propisnu interakciju sa drugim ljudskim bićem).

Kognitivne sposobnosti ili veštine podržane su specifičnim neuronskim mrežama. Na primer, memorijske veštine (veštine pamćenja) se uglavnom oslanjanju na delove vremenskih režnjeva i delove frontalnih režnjeva (iza čela).

loading...

Nabrojaćemo kognitivne sposobnosti/moždane funkcije i veštine koje su paralelne sa njima:

  • percepcija – prepoznavanje i interpretacija senzornih stimulansa (miris, dodir, slušanje, itd.);
  • pažnja – sposobnost održavanja koncentracije na određenom objektu, akciji ili razmišljanju i sposobnost da se upravlja konkurentnim zahtevima u okruženju;
  • pamćenje – kratkotrajna/radna memorija (limitiran kapacitet) i dugoročna memorija (neograničen kapacitet);
  • motoričke veštine – sposobnost da pokrenemo mišiće i telo i sposobnost da manipulišemo objektima;
  • jezik – veština koja nam omogućava da prevedemo zvuke i misli u reči i da generišemo verbalni iskaz;
  • vizuelna i prostorna obrada – sposobnost da obradimo nadolazeće vizuelne stimulanse, da razumemo prostorne odnose između objekata i da vizuelizujemo slike i scenarije;
  • izvršne funkcije – sposobnosti da omogućimo ciljano ponašanje, kao što je sposobnost da planiramo i da postignemo cilj; to uključuje fleksibilnost (sposobnost da brzo pređemo na odgovarajući mentalni modus), sposobnost da uvidimo unutrašnji svet drugih ljudi, njihove planove i šta vole, a šta ne vole; predviđanje zasnovano na poznavanju uzoraka, rešavanje problema (definisanje problema na pravi način da bi se zatim kreirala rešenja i da bi se izabralo odgovarajuće); donošenje odluke (sposobnost da donesemo odluku koja je bazirana na rešavanju problema, nekompletnim informacijama i emocijama); radna memorija (sposobnost da se drže informacije i da se njima manipuliše u realnom vremenu); emocionalna kontrola (samoregulacija).

Kognitivne sposobnosti nisu fiksirane već ih možemo poboljšavati tako što ćemo menjati životne navike i tako što ćemo ciljano vežbati određene segmente.

Sa godinama, kako starimo, neke kognitivne sposobnosti imaju tendenciju da slabe, naročito tzv. izvršne funkcije, kao i one kognitivne sposobnosti koje se ne koriste redovno.

Kako izgledaju kognitivne sposobnosti kod dece?

Deca brzo razvijaju kognitivne sposobnosti u prvih nekoliko godina života i dograđuju ih progresivno tokom osnovne škole.

Razvoj kognitivnih veština kod dece uključuje progresivnu nadogradnju veština učenja, kao što su pažnja, pamćenje i mišljenje (razmišljanje). Ove ključne veštine omogućavaju deci da obrađuju senzorne informacije i da eventualno uče da procenjuju, analiziraju, pamte, prave poređenja i razumeju uzroke i posledice. Iako je razvoj nekih kognitivnih sposobnosti povezan sa dečijom genetičkom šemom, većina kognitivnih sposobnosti je naučena. To znači da veštine mišljenja i učenja mogu biti poboljšane praksom (vežbanjem i pravilnom obukom).

Kada dete uči da obraća pažnju, to mu omogućava da se koncentriše na jedan zadatak ili razgovor duži vremenski period. Učenje fokusiranja pažnje je važna kognitivna veština koju će dete koristiti u gotovo svim budućim učenjima. Deca mlađa od pet godina imaju tendenciju da ih kratko drži pažnja koja obično traje 15 minuta ili manje. Do osme godine, dete bi trebalo da poveća sposobnost da se fokusira na jednu stvar na duži vremenski period i da uspešno privede kraju svaki zadatak. Dete bi trebalo tada da bude umešno u ignorisanju distrakcija (ometanja sa strane).

Roditelji i nastavnici mogu da pomognu detetu da razvije svoju sposobnost da se fokusira tako što će mu ukazivati na stvari koje deluju važno ili zanimljivo, a zatim će tražiti od deteta da komentariše svoja zapažanja. Na primer, odlazak u zoološki vrt može dovesti do nekih konkretnih pitanja kao “Koja ti je životinja bila najinteresantnija?” ili “Koja ti se životinja najviše svidela?”. Pitanja poput ovih navedenih, pomažu detetu da posveti više pažnje onome čemu je izloženo, a ujedno izazivaju detetovu sposobnost da izabere određene reči kako bi opisalo svoje misli.

Pamćenje je jedna vrlo važna kognitivna sposobnost koja obezbeđuje detetu da usvoji ono što je naučilo i iskusilo i da tako izgradi buduću bazu znanja. Dete mlađe od pet godina ima poteškoće sa zadržavanjem kratkoročnog i dugoročnog pamćenja. Ali, kako dete napreduje do školskih klupa, njegova dugoročna memorija se povećava i dozvoljava detetu da progresivno dograđuje svoje prethodno znanje. Dobre tehnike za vežbanje pamćenja kod dece, naročito kada ima dosta informacija je učenje pesmica ili izreka ili stavljanje konteksta u formu melodije. Pomoć u pamćenju, kao što su stihovi i rime, omogućava detetovom mozgu da bolje organizuje i zadrži sadržaj.

Sposobnost razmišljanja uključuje mogućnost razjašnjavanja zadataka i pronalaženja rešenja. Ova kognitivna veština pomaže detetu da zna da li ono postiže i dovršava ono što je započelo ili treba da zatraži pomoć. Na primer, kada dete pročita priču, razmišljanje mu omogućava da samo utvrdi da li razume ono što čita ili mora ponovo da pređe određeni pasus, da potraži dodatne tragove, proučava dostupne slike ili traži pomoć kako bi bolje razumelo namenjeno značenje.

Po mišljenju nekih istraživača, za decu školskog uzrasta su od velikog značaja sledeće kognitivne sposobnosti: održiva pažnja, inhibicija odgovora, brzina obrade informacije, kognitivna fleksibilnost i kontrola, višestruka simultana pažnja, radna memorija, formiranje kategorija i prepoznavanje obrazaca (sa induktivnim razmišljanjem).

Održiva (nepodeljena) pažnja je osnovna sposobnost da gledate, slušate i razmišljate o nastavnim zadacima (u toku nastave u školi) u određenom vremenskom periodu. Sve podučavanje i učenje zavisi od toga. Bez pažnje, novo učenje se ne događa, a stvari koje se tiču razumevanja i pamćenja nisu relevantne.

Pažnja u učionici je rezultat kombinacije unutrašnje sposobnosti učenika da održi pažnju kao i moći nastavnog materijala i nastavnika da pridobije detetovu pažnju. Nastava i podučavanje ne mogu biti uspešni bez oba uslova; nastavnik ne može biti toliko interesantan sve vreme kako bi nadoknađivao nedostatak unutrašnje sposbnosti deteta da održi pažnju. Kod dece koja imaju probleme sa pažnjom i njenim održavanjem, sistemi u mozgu koji su zaduženi za ovaj segment izgleda da su sporiji i nepotpuno razvijeni. Popularni stimulativni uređaji koji privlače pažnju, kao što su video-igrice ili televizija, mogu dodatno pogoršati situaciju slabljenjem detetove unutrašnje sposobnosti da održi pažnju.

Inhibicija odgovora je sposobnost da se inhibira sopstveni odgovor na distrakcije (ometanja). Zamislite dvoje dece koja obraćaju pažnju i prate predavanja, kada se na hodniku iznenada začuje buka. Jedno dete gubi pažnju, a drugo ne. Dete koje ne gubi pažnju ima bolju inhibiciju odgovora ili sposobnost da zaustavi ili spreči pad direktne pažnje i koncentracije uprkos ometajućoj stimulaciji. Neki ometajući stimulusi su posebno snažni, kao galama druge dece u školskom dvorištu ili slične situacije. Deci je potrebna sposobnost da spreče i inhibiraju svoj odgovor na ove ometajuće stimuluse.

Brzina obrade informacija se odnosi na to koliko brzo učenik može obraditi dolazne informacije. Neki naučnici smatraju da brzina obrade podataka predstavlja centralni aspekt IQ-a. Mnoga deca koja imaju probleme sa pažnjom često nisu u mogućnosti da prate nastavni plan koji prezentira nastavnik. Ako ne uspeju dovoljno brzo da obrade početne informacije, možda ne razumeju informacije koje slede i mogu brzo odustati. Naučnici još uvek rade na otkrivanju neuronske osnove brzine i efikasnosti obrade informacija, ali studije pokazuju da se ona može povećati sa propisno osmišljenim progaramima obuke.

Kognitivna fleksibilnost i kontrola je sposobnost da promenite ono o čemu razmišljate, kako razmišljate o tome, pa čak i ono o čemu razmišljate – drugim rečima to je sposobnost promene sopstvenog uma. Kognitivna fleksibilnost je potrebna veština i to na više različitih polja u toku jednog školskog dana.

Višestruka istovremena pažnja je sposobnost da obraćate pažnju na više različitih stvari istovremeno i to sa uspehom. To je mogućnost da se pažnja i trud kreću tamo-vamo između dve ili više aktivnosti kada učenik učestvuje u njima istovremeno. Ova sposobnost zahteva održivu pažnju, inhibiciju odgovora i brzinu obrade informacija, a takođe zahteva i planiranje i strategiju.

Radna memorija se odnosi na sposobnost pamćenja instrukcija ili zadržavanja informacija u umu dovoljno dugo da bi se obavili zadaci. Jednostavnu radnu memoriju koristimo kada pogledamo broj telefona i držimo ga na umu dok pozivamo. Radna memorija je crtež/skica uma u koji stavljamo stvari o kojima ćemo razmišljati i kojima ćemo manipulisati.

Formiranje kategorija je sposobnost organizovanja informacija, koncepata i veština u kategorije i oblikovanje kognitivne baze za sposobnosti višeg nivoa kao što su primena, analiza i procena tih koncepata i veština. Kategorije su baza jezičke veštine i organizacije sveta čoveka.

Imena stvari, imenice, predstavljaju kategorije stvari. Upotreba kategorija u organizovanju nadolazećih informacija poboljšava obradu i pamćenje informacija; to olakšava apstraktno mišljenje.

Prepoznavanje obrazaca/uzoraka i induktivno razmišljanje je posebna sposobnost ljudskog mozga ne samo da pronađe obrasce, nego i da logički shvati šta ti obrasci sugerišu u smislu šta nam govore o tome šta će se desiti sledeće.

Provera kognitivnih sposobnosti pri zapošljavanju

Praktično svi poslovi, čak i oni koji prvenstveno podrazumevaju manuelni rad, zahtevaju od radnika da koristi svoje kognitivne veštine – razmišljanje, drugim rečima. Iako svi poslodavci ne koriste frazu “kognitivna veština/sposobnost” u opisima poslova, važno je da osobe koje traže posao budu u stanju da pokažu da imaju tipove kognitivnih sposobnosti koje poslodavci žele.

Kognitivne veštine, kao što je rečeno, uključuju sposobnost učenja, obrade i primene znanja, sposobnost analize i razumevanja, kao i veštinu procene i odlučivanja. One se uglavnom zasnivaju na sposobnostima koje deluju kao da su urođene, jer neki ljudi mogu razviti sposobnosti koje drugi nisu u stanju, bar ne sa sličnim naporima koji se ulažu u to. Ipak, kognitivne veštine moraju se razviti i uvežbavati kako bi se postigao njihov puni potencijal. Drugim rečima, moguće je postati kvalifikovaniji, uz malo dodatnog rada.

Primeri kognitivnih sposobnosti na radnom mestu

Poslodavac će verovatno potražiti kognitivne veštine u primenjenom obliku. To znači da vas niko neće na intervjuu za posao pitati “Umete li da razmišljate?”, već će ispitivač utvrđivati koliko dobro kandidat može da uradi određene zadatke koji zahtevaju mišljenje i razmišljanje.

Kada se pripremate za intervju za posao, za svaki zadatak u kome želite da se istaknete, obavezno pripremite konkretne primere situacija kada ste obavili taj zadatak u profesionalnom kontekstu. Naravno, nemojte očekivati da će ispitivač uzeti vaše tvrdnje da posedujete određene veštine samo na osnovu iskaza.

Probaćemo da navedemo listu veština koje su najpribližnije onim kvalifikacijama koje su poželjne kada tražite posao. To su:

  • aktivno slušanje;
  • analitički pristup;
  • ponašanje;
  • poslovnost;
  • komunikacijska veština;
  • rešavanje konflikata;
  • kreativno razmišljanje;
  • donošenje odluka;
  • deduktivno zaključivanje;
  • logičko razmišljanje;
  • neverbalna komunikacija;
  • prezentacija;
  • istraživanje;
  • strateško planiranje;
  • verbalna komunikacija;
  • pismeno izražavanje.

Testovi kognitivnih sposobnosti

Ovi testovi predstavljaju oblik psihometrijske procene dizajnirane za merenje opšte inteligencije. Testovi se široko koriste od strane organizacija kao deo procesa zapošljavanja kako bi se procenila sposobnost kandidata i pogodnost za određeno radno mesto, kao i da se predvidi budući učinak.

Tipično, testovi kognitivnih sposobnosti pokrivaju neke ili sve sledeće kategorije: numeričke, verbalne, apstraktne, prostorne, mehaničke. Pitanja mogu imati različite oblike i pokrivaju različite stepene težine, u zavisnosti od vrste procene sposobnosti.

Kako funkcionišu testovi za ispitivanje kognitivnih sposobnosti?

Testovi kognitivnih sposobnosti se sastoje od niza pitanja sa više ponuđenih odgovora koji su dizajnirani tako da daju precizan intelektualni profil osobe koja im odgovara.

Iako se neki testovi mogu fokusirati na jednu kategoriju, kao što su brojčano rezonovanje ili verbalno razmišljanje, mnogi uključuju njihovu mešavinu, zajedno sa prostornim, mehaničkim i apstraktnim obrazloženjem.

Sponzorisano:

Loading...
loading...