Alergija na mleko je jedna od najčešćih alergija na hranu i podrazumeva alergijsku reakciju na proteine iz mleka. To je zapravo reakcija imunog sistema na mlečne proteine.
Mleko sadrži proteinske delove koji uzrokuju alergijske reakcije. Osoba može biti alergična na obe komponente iz mleka, kazein i surutku, ili na samo jednu od njih. Kazein nastaje zgrušavanjem proteina i predstavlja najvažniji alergen u siru, a surutka je onaj tečni deo koji ostaje posle zgrušavanja mleka.
Kada i zašto se javlja alergija na mleko?
Alergija na mleko se uglavnom javlja u prve dve godine života. Najčešća je kod beba, a ponekad se javlja i kod malo starije dece. Kod odraslih je alergija na mleko moguća samo posle neke hronične bolesti creva koja je uzrokovala alergijsku reakciju na hranu.
Nasledni faktor takođe ima uticaja na pojavu ove alergije. Veća je verovatnoća da dete dobije alergiju na mleko ako neko u porodici ima bilo kakvu alergijsku bolest.
Kod beba se javlja alergija na kravlje mleko zato što ono sadrži proteine koji su potpuno drugačiji od proteina koji se nalaze u majčinom mleku. Ti proteini su krupniji i nepoznati crevima, pa ih imuni sistem deteta prepoznaje kao strana tela. To su prvi strani proteini koji se uvode u bebinu ishranu. Zato dolazi do stvaranja antitela koja izazivaju alergijsku reakciju.
Vrste alergijskih reakcija
- Prvi tip alergijskih reakcija podrazumeva da se simptomi pojave nekoliko minuta nakon konzumiranja mlečnog proteina. Obično se javljaju osip, ekcemi i drugi problemi na koži, a može da dođe i do problema sa disanjem i sa varenjem. Ove reakcije se mogu dokazati kožnim testom ili testom krvi.
- Kod drugog tipa alergijskih reakcija simptomi nastaju nekoliko sati posle konzumiranja mlečnog proteina i to su obično dijareja i povraćanje.
- U trećem tipu alergijskih reakcija simptomi se javljaju tek nakon 20h, a nekada i posle nekoliko dana, od konzumiranja veće količine mlečnih proteina. Najčešće dolazi do respiratornih i kožnih reakcija i do dijareje. Ne postoje alergijski testovi za dokazivanje alergijskih reakcija drugog i trećeg tipa.
Simptomi
Dakle, simptomi alergije na mleko se razlikuju po tome u kom vremenskom periodu se javljaju. Mogu se javiti u roku od nekoliko minuta, ali i nekoliko sati, pa čak i nekoliko dana nakon kozumiranja mleka. Simptomi variraju od osobe do osobe.
Simptomi koji se javljaju odmah nakon uzimanja mlečnog proteina su: osip (koprivnjača), otežano disanje i povraćanje.
Simptomi koji se javljaju nekoliko sati nakon uzimanja proteina iz mleka su dijareja, krv u stolici, grčevi u stomaku, osip oko usana, curenje iz nosa, otežano disanje, kašljanje. Kod beba mogu da se jave jaki bolovi i neprestani plač.
Lečenje
Terapija se zasniva na tome da se iz ishrane uklone mlečni proteini. Ako se mlečni proteini u potpunosti uklone iz ishrane malog deteta, ono može da preraste alergiju jer će njegov imuni sistem postati jači.
Alergija na mleko može da se javi i kod beba koje se doje i onda je potrebno da majka iz ishrane eliminiše mleko i mlečne proizvode.
Osoba koja je alergična na kravlje mleko dobiće alergijske reakcije i od kozjeg i ovčjeg mleka. Svi ovi mlečni proteini se nalaze i u mnogim prehrambenim proizvodima i teško ih je izbeći.
Danas postoje razne vrste mleka koje mogu zameniti kravlje mleko. To su sojino mleko, mleko od badema, pirinča, heljde i prosa. Često se koriste i sir od soje i razni biljni sirevi.
Napomena
Važno je razlikovati alergiju na mleko od netolerancije na laktozu. Razlika je u tome što alergija na mleko uključuje i imuni sistem. Međutim, simptomi alergije i netolerancije na mleko mogu biti veoma slični, kao što su problemi sa varenjem (gasovi, nadutost, proliv).
