Proliv kod dece – uzrok, trajanje, ishrana i lečenje

Dečji stomak je veoma osetljiv, posebno kod novorođenih beba, ali i kod sasvim male dece. Proliv kod odojčadi i dece se javlja usled različitih crevnih infekcija, što se posebno često dešava u toku toplih letnjih meseci, kao što je slučaj i sa odraslim osobama.

Visoke temperature odgovaraju razmnožavanju izazivača infekcija, pa tako u ovom periodu najčešće dolazi do pojave dijareje. Verovatno se svim roditeljima bar nekoliko puta desilo da se suoče sa ovom tegobom i da traže savet kako da na najbolji i najbrži način olakšaju svom detetu i adekvatno ga izleče.

Proliv kod dece - koliko traje i kako lečiti

loading...

Kako prepoznati dijareju kod deteta?

Kako dijagnostifikovati dijareju kod dece? Smatra se da dete ili beba imaju proliv ukoliko imaju više od tri nekonzistentne, odnosno tečne ili izuzetno retke stolice u toku jednog celog dana, to jest 24 sata. U slučaju da dete ima česte stolice, ali formirane i normalnog izgleda, to se ne smatra problemom. Pri dijagnostifikovanju dijareje se u obzir uzima sama struktura stolica, a ne njihov broj. Važno je znati da sasvim male bebe, koje se hrane prirodnim putem, odnosno majčinim mlekom, često imaju retke ili kašaste stolice, koje su sasvim normalna pojava i ne smatraju se dijarejom.

Šta uzrokuje dijareju kod beba i dece?

Glavni krivci za pojavu proliva kod male dece i beba su razne crevne infekcije, koje mogu da budu bakterijskog ili virusnog porekla. Bakterije koje izazivaju infekciju i uzrokuju pojavu proliva su E. coli, Shigella, Salmonella, Campylobacter. Proliv takođe mogu da uzrokuju i protozoe, Entamoeba histolytica. U većini slučajeva su u pitanju virusne infekcije.

Do zaraze najčešće dolazi usled fekalno oralnog kontakta, odnosno unošenjem zagađene hrane ili vode, kao i direktnim kapljičnim prenošenjem, odnosno putem zagađenih i prljavih ruku ili predmeta. Zarazi takođe doprinosi svaki vid neadekvatnog ili rizičnog ponašanja, koje podrazumeva nepravilno korišćenje i održavanje pribora za hranjenje deteta, zatim ostavljanje unapred pripremljenih obroka na sobnoj temperaturi, upotreba nepročišćene vode za piće, neadekvatno odlaganje fekalnih otpadaka i nepravilna i loša lična higijena.

Osim direktnih infektivnih agenasa, dijareju može da izazove i trovanje hranom, konzumacijom hrane koja je zagađena bakterijskim štetnim materijama. Dijareju može izazvati i intolerancija deteta na neku određenu vrstu hrane.

Neki antibiotici uništavaju prirodnu bakterijsku floru u crevima i tako narušavaju prirodni balans, što može dodatno nadražiti osetljiva creva deteta i izazvati dijareju ili pogodovati infekciji. Preparati za pročišćavanje i smekšavanje stolice takođe mogu da uzrokuju pojavu proliva, ukoliko se upotrebljavaju u prekomernoj količini.

Učestalost i trajanje proliva kod dece

Dijareje se najčešće javljaju kod dece u uzrastu između 6 i 11 meseci, a akutne infektivne dijareje u težem obliku se javljaju kod dece u prve dve godine života. U polovini prve godine života dete počinje da se samostalno kreće, odnosno puzi i dolazi u dodir sa raznim predmetima oko njega, koji su potencijalni izvor zaraze. U ovom periodu se uvodi i nemlečna hrana u detetovu ishranu, što je takođe promena koja može da olakša razvoj infekcije i osetljivost bebinog stomaka. Nivo antitela koje je beba tokom trudnoće dobijala od majke u ovom razdoblju je snižen, što isto tako povećava osetljivost i podložnost zarazi.

Deca najčešće imaju akutni oblik vodenaste dijareje, pri čemu hrana ubrzano prolazi kroz creva i čime je smanjena resorpcija vode u debelom crevu, pa dolazi do značajnog gubitka vode i elektrolita iz organizma, odnosno važnih elemenata natrijuma, hlora, kalijuma i bikarbonata. Dijareja uglavnom traje nešto manje od nedelju dana, a u najgorem slučaju dve nedelje. Manifestuje se veoma učestalim, kašastim ili vodenastim stolicama, u kojima nema tragova krvi.

Ostali simptomi koji mogu da prate dijareju su mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, kao i povišena telesna temperatura.

U slučaju da proliv traje duže od sedam dana i praćen je pojavom krvi u stolici i povišenom telesnom temperaturom, a prisutno je više vodenastih stolica u toku jednog sata, dok dete odbija da jede i pije, obavezno je odmah se javiti pedijatru.

Ishrana i lečenje dijareje kod beba i dece

Dijareja kod beba i dece se najčešće vrlo efikasno rešava nadoknadom izgubljene tečnosti i izgubljenih nutritijenata, što znači da je neophodno obezbediti pravilnu ishranu i dovoljnu količinu hidratacije. Većina dijareja je virusnog porekla, a u slučaju laboratorijske potvrde bakterijske infekcije, pedijatar će odlučiti o eventualnoj antimikrobnoj terapiji.

Osnove ishrane za regulisanje problema sa prolivom kod dece podrazumevaju da treba nadomestiti vodu i elektrolite, kao i hranljive materije u smislu proteina i ugljenih hidrata, a manje vlakana, koja podstiču probavu. Treba ograničiti unos masti, koje se usled dijareje ne mogu u potpunosti svariti. Ishrana se određuje na osnovu uzrasta deteta i težine dijareje.

Ishrana novorođenčadi – Novorođene beba koje se hrane prirodnim putem treba da sisaju što češće, budući da na taj način dobijaju najviše tečnosti i hranljivih materija iz majčinog mleka, koje je bezbedno i hranljvo i odlično za zaštitu od infekcija. Istovremeno sprečava dehidrataciju. Preporučuje se da se između dojenja bebi daje i rastvor za rehidraciju. Bebe koje se hrane veštačkim, formulisanim mlekom obavezno treba davati rastvor za rehidraciju u prvih četiri do šest sati, a onda vratiti bebu na formulu bez laktoze. Dijareja oštećuje osetljiva bebina creva i ne utiče povoljno na enzime koji treba da razlože mlečnu laktozu, te je neophodno primeniti adaptiranu formulu za bebu.

Sasvim malim bebama je osim mleka pogodno davati supice, čorbice od ppirinča, kompot od jabuka, sveže pripremljene voćne sokove, blage čajeve, nezaobilazno vodu i rastvor za rehidraciju. Od čvšće hrane mogu da se uključe namirnice sa više skroba i koje se lako vare, pre svega pirinač, pečene jabuke, gnječene banane, barene šargarepe i pire od krompira.

Ishrana male dece – Deci starijoj od godinu dana je preporučljivo davati bareni pirinač i rafinisane žitarice koje ne sadrže mnogo vlakana, poput hleba, krekera i običnog peciva. Može se uključiti pire, knedle, čorbe od nemasnog mesa i povrća, kao i kuvano povrće. Takođe mogu da jedu makarone, bareno meso i jaja, ribu i bistru supu. Dobre su i banane. Od mlečnih proizvoda je dobro unositi jogurt obogaćen probiotskim kulturama, surutku i meki sir.

Napomene za pravilno lečenje i ishranu

Najčešći problem u terapiji jeste to što deca koja pate od proliva uglavnom odbijaju da jedu ili povraćaju, zbog čega je potrebno olakšati hranjenje, koliko je moguće. Preporučljivo je davati manje obroke blage, kašaste hrane i ne prisiljavati decu da jedu na silu.

Udeo tečnosti je najvažniji u terapiji, pa se tako preporučuje da količina tečnosti po porciji za decu do dve godine iznosi četvrtinu do polovinu velike šolje, a za stariju decu jednu celu šolju. Bitno je da hrana bude nemasna i sa malo vlakana.

Nikako ne treba preskakati hranjenje i puštati bebina creva da se odmaraju od hrane i tečnosti, jer uskraćivanje tečnosti dovodi do dehidratacije, koja je zapravo najopasniji pratilac dijareje. U slučaju da dete pored dijareje ima mučnine i povraća, treba izbegavati davanje veće količine tečnosti odjednom, pošto to može nadražiti želudac i ponovo izazvati nagon za povraćanjem. Najbolje je sačekati oko petnaestak minuta nakon povraćanja i detetu davati male količine u manjim gutljajima, sa pauzama, sve dok ne unese dovoljnu količinu.

Proliv kod dece – uzrok, trajanje, ishrana i lečenje
3.3 (66.67%) 3 votes

Sponzorisano:

loading...
Loading...