Alergo test za bebe, decu i odrasle – kako se radi, iskustva i cena

Alergije su bolest 21. veka. Smatra se da približno 50 miliona ljudi, samo u Americi, boluje od neke vrste alergije.

Alergija se može razviti u bilo kom životnom uzrastu, a nasledni faktor igra važnu ulogu u tome kako će se ona razviti. Ako roditelji imaju neko alergijsko oboljenje, rizik da će i njihovo dete razviti ovu bolest iznosi oko 70%.

Simptomi alergijske bolesti su rezultat okolnosti i događaja koji se dešavaju u imunom sistemu. Organizam osobe koja ima alergijsko oboljenje prepoznaje neke supstance, zvane alergene, kao štetne. Ove supstance, koje su bezopasne po druge ljude, okidač su za alergijsku reakciju unutar imunog sistema te osobe. Kada neko ko je predisponiran za alergijsku reakciju bude izložen alergenu na koji je osetljiv, lanac događaja kreće da se razvija.

Primarni krivac koji podstiče ove događaje kod ljudi sa alergijama je antitelo zvano imunoglobulin E ili skraćeno IgE. IgE brani telo tražeći da se preteći alergen ukloni iz tkiva i krvotoka. Prvi put kada alergen uđe u telo osobe, IgE antitela se proizvode kao odgovor, tj. reakcija. Ova antitela zatim putuju do ćelija koje se zovu mastociti, prilepljuju se za njih i čekaju do sledećeg trenutka kada će alergen ponovo ući u sistem. Kada to urade, antitela IgE hvataju alergene i u suštini ih uklanjaju iz cirkulacije. Mastociti potom asistiraju u daljem otpuštanju specijalnih hemikalija koje se zovu medijatori.

Ovi medijatori proizvode klasične simptome alergijskih reakcija uključujući oticanje tkiva u telu, kijanje, šištanje u plućima, kašljanje i druge simptome. Zbog složenosti alergijskih oboljenja, još uvek nije u potpunosti shvaćeno zašto neke supstance pokreću alergije, a druge ne, niti zašto svaka osoba ne razvije alergijske reakcije nakon izlaganja alergenima.

loading...

Vrste alergijskih bolesti

Uobičajene alergijske bolesti uključuju alergijski rinitis ili polensku groznicu. Mnogo ljudi boluje od ova dve tipa alergijskih oboljenja. Ove alergije odlikuje kijanje, kongestija (zapušenost), svrab i curenje iz nosa, kao i vodnjikave oči koje svrbe.

Astma je hronični bronhitis koga karakteriše kašljanje, stezanje u grudima i šištanje. Ova bolest pogađa nekoliko desetina miliona ljudi i ima tendenciju ka povećanju stope obolelih. Simptomi astme mogu biti uzrokovani alergenima ili drugim, nealergenskim stimulusima, kao što su infekcija respiratornog trakta, hladan vazduh ili duvanski dim. Sinusitis i upala uha, uobičajena alergijska oboljenja, obično su izazvana alergijskim rinitisom.

Atopijski dermatitis, takođe nazvan ekcem, je drugo često alergijsko oboljenje. Simptomi ovog alergijskog stanja kože uključuju svrab, crvenilo ili ljuštenje kože. Osip se obično vidi kod malih beba, ali se može pojaviti i kasnije kod osoba koje imaju lične ili porodične istorije atopije, tj. astmu ili alergijski rinitis.

Urtikarija, poznata i kao koprivnjača i angioedem su još jedna vrsta alergijskog oboljenja. Koprivnjaču karakterišu crveni pečati na površini kože koji svrbe. Mogu se pojaviti u skupovima i varirati u veličini. Mogu biti hronični, a mogu se pojavljivati i gubiti bez ikakvog razloga ili akutnosti. Pokretači akutne koprivnjače uključuju infekciju ili konzumaciju neke vrste hrane ili lekova. Angioedem karakteriše oticanje u dubljim slojevima kože i tada nema svraba. Anafilaksa, teška sistemska alergijska reakcija je generalno izazvana supstancom koja je ubrizgana ili pojedena, uključujući neke vrste namirnica i lekova, ubode insekata ili dodir sa lateksom. Simptomi mogu uključivati osećaj vreline, preznojavanje, peckanje u ustima, crven osip koji svrbi, nesvesticu, kratak dah, težak oblik kijanja, anksioznost, grčeve u stomaku i/ili povraćanje i dijareju. U težim slučajevima, pad krvnog pritiska rezultira gubljenjem svesti i šokom. Bez momentalne nege, injekcije epinefrina i brige specijaliste, anafilaksa može biti fatalna.

Aeroalergeni

I spoljašnji i unutrašnji aeroalergeni senzibilizuju i pogoršavaju alergijsku astmu, a više od 90% vremena u proseku osoba provede u zatvorenom prostoru (u industrijski razvijenim zemljama). Glavni unutrašnji aeroalergeni potiču od grinja, bubašvaba, mačaka, pasa i drugih ostataka i gljivica krznenih životinja.

Najveći spoljašnji aeroalergen potiče iz polena. Prolećne alergije kreću u trenutku kada drveće počinje da cveta, a milijarde zrnaca polenskog praha polete u vazduh, što dovodi do razvoja alergijskog rinitisa kod osetljivih osoba (polenska groznica). Kod ovih pacijenata polen uzrokuje degranulaciju mastocita, koje sadrže inflamatorne medijatore, tj. histamin i druge hemikalije koje izazivaju alergije.

Ovaj proces je klinički predstavljen kijanjem, crvenilom, suznim očima, postnazalnim curenjem, sinusnim glavoboljama, osećanjem zapušenosti sinusa, svrabom i grebanjem u grlu. Pored ovih simpotma, zapaljenski medijatori dovode do oticanja i hipertrofije nosnih turbinata, kao i do mogućeg gubitka ukusa i mirisa.

Polen takođe može pokrenuti napade astme, uz inflamatorne medijatore iz degranuliranih mastocita koji uzrokuju zapaljenej disajnih puteva, bronhijalnu hipersenzitivnost i opstrukciju vazdušnog toka, što je posledica faktora kao što su bronhokonstrikcija, edem disajnih puteva i formiranje mukoznih čepova.

Polen drveća je glavni krivac kod prolećnih alergija koje se dešavaju od početka februara do sredine juna. Međutim, tajming pojave polena i njegovog širenja varira geografski i zavisi od vremenskih prilika u datom regionu, od zimske klime, suše i vrste drveća.

Grinje

Grinje su glavni izvor alergena u kućnoj prašini. Ovaj mikroskopski artopod se primarno hrani na organskim materijama, kao što su ljuspice kože, gljivice i bakterije. Grinjama nedostaje organizovan respiratorni sistem, pa se njihovo vodosnabdevanje vrši iz vazduha u prostoru. Sezonske promene u relativnoj vlažnosti vazduha mogu uticati na koncentraciju grinja, a ove promene mogu doprineti da se alergijski simptomi razlikuju od osobe do osobe.

U kući, grinje obično postoje na objektima koje sadrže tkanine. Na primer, veća koncentracija grinja se nalazi u jastucima, fiokama, dušecima, posteljini, tepisima, prostirkama, draperijama i na tapaciranom nameštaju. Veće koncentracije se naročito nalaze u starim kućama, u regijama sa većom vlažnošću vazduha i u kućama koje se ne greju parnim grejanjem. Hladan, suv vazduh na velikim nadmorskim visinama ne pogoduje grinjama.

Dijagnostičko alergijsko testiranje

Dijagnostičko alergijsko testiranje treba uzeti u obzir kada klinički scenario sugeriše spoljašnju, obično neškodljivu supstancu koja izaziva patologiju. Termin alergija označava abnormalno preosetljivu imunološku reakciju. Alergijska stanja imaju značajan uticaj na zdravlje i zdravstevnu zaštitu.

Primeri alergijskih okidača uključuju aeroalergene, lekove, hranu, ubod insekta i hemikalije (profesionalno izlaganje). Stanja se mogu razlikovati od hroničnih bolesti kao što su alergijski rinitis i alergijska astma do akutne anafilakse zbog otrova i lekova.

Dijagnostičko alergijsko testiranje treba izvoditi u kontekstu istorije stanja koja ukazuje na alergijski okidač. Nije dovoljan samo pozitivan alergo-test da bi se izvršila dijagnoza alergijskog stanja. Pozitivni alergo-testovi pokazuju senzibilizaciju, ali ne pokazuju uvek kliničku reaktivnost. Možda postoje i neka scenarija u kojima je alergijsko stanje očigledno, a dalja evaluacija nije potrebna, kao što su alergijski rinitis izazvan sezonskim polenom koji se kontroliše cetirizinom.

Važno je dijagnostikovati alergijski okidač kada izbegavanje može smanjiti ili sprečiti alergijsku reakciju.

Alergijsko testiranje tipa 1 posredstvom imunoglobulina E se procenjuje merenjem alergen-specifičnog IgE. Ovo može biti urađeno testiranjem kože (in vivo) ili serološkim testovima (in vitro). Druga opcija je direktno izazivanje. Provokacija nosne sluznice, bronhijalne sluzokože ili konjuktive je malo manje u upotrebi u trenutnoj kliničkoj praksi.

Izazivanje hranom i lekovima se najčešće sprovodi zbog stope visoke lažne pozitivne senzacije na hranu i potrebe za lekovima. Svaki izazov treba da se izvodi u medicinski nadgledanom okruženju sa spremnim tretmanom za eventualnu anafilaksu.

Tip 4 test odložene alergijske hipersenzitivnosti se sprovodi kroz testiranje samih plikova ili osipa na koži.

Specifično IgE testiranje

Specifično IgE testiranje se može uraditi testiranjem kože ili testiranjem krvi. Testiranje treba da se zasniva na kliničkom secnariju. Ako se sumnja na aeroalergensku osetljivost, indikativno je prikazan panel unutrašnjih i spoljašnjih alergena. Polen drveća, trave i korova bi trebalo da odražava lokalnu botaničku floru. Unutrašnji alergeni bi trebalo da uključuju grinje, bubašvabe, odabranu buđ i životinjsku perut (mačiji ili pseći epitel).

Reaktivnost je prisutna tokom cele godine, čak iako pacijent nije u svom alergijskom periodu. Procenjivanje alergije na hranu i lekove trebalo bi da bude bazirano na sugerišućoj istoriji reakcije posredovane imunoglobulinom E. Primer suportivne istorije bi trebalo da budu simptomi rinitisa, konjuktivitisa, urtikarije, zviždanja u plućima ili anafilakse u roku od nekoliko minuta ili sati nakon izlaganja.

In vivo testiranje kože

Testiranje kože uglavnom obavljaju specijalisti alergolozi. Testiranje bockanjem ostaje i dalje jedna od najčešće upotrebljavanih i najpopularnijih metoda. Relativno se lako izvodi i više je senzitivna od in vitro testiranja, a nije toliko skupa. To je indirektno merenje kutanih mastocita i njihove reaktivnosti na prisustvo specifičnog IgE. Mastociti se nalaze u subepitelijalnom sloju kože, kao i u respiratornom, nazoakrimalnom i gastrointestinalnom traktu. Od svih ovih područja, koža je najpristupačniji organ za testiranje.

Testiranje kože može detektovati specifične alergenske veze IgE na mastocitima. Ovo uzrokuje degranulaciju prethodno formiranih medijatora, uključujući histamin i triptazu. Oslobađanje histamina je glavni medijator koji rezultira pojavom pečata/crvenila na mestu gde je urađeno bockanje, ali i na okolnom tkivu.

Testiranje kože se obično radi na podlaktici ili na leđima.

Metoda bockanja uključuje uređaj za bockanje kroz koji se ukapa ekstrakt određenog alergena.

Posle 15 do 20 minuta se pojavljuju pečati. Oni se mere u milimetrima i upoređuju sa pozitivnom kontrolom (histaminom) i bledom i negativnom kontrolom (obično glicerinskim fiziološkim rastvorom). Pozitivnim testom se smatra pečat koji je jednak ili veći od histaminske kontrole ili veći od 3 mm.

Testiranje kože se može izvesti na pacijentu bilo kog uzrasta.

Test krvi

Ako postoji šansa da ćete imati ozbiljnu alergijsku reakciju na test kože, lekar može zatražiti test krvi. Krv se testira u laboratoriji i traži se prisustvo antitela koja se bore protiv određenih alergena. Ovaj test koji se još zove i ImmunoCAP je veoma uspešan u otkrivanju IgE antitela na glavne alergene.

Eliminacija hrane

Specifična dijeta koja podrazumeva eliminaciju određenih namirnica može pomoći vašem lekaru da odredi koja hrana izaziva alergijsku reakciju. Dakle, prvo se zatraži od vas da eliminišete određene namirnice, a zatim da ih polako uvodite u ishranu. Reakcije će vam pomoći da odredite koja hrana izaziva probleme.

Alergo test za bebe

Lekari obično ne preporučuju testiranje na alergije kod beba koje su mlađe od godinu dana. Pre svega to je zato što u ovom uzrastu testovi uopšte ne moraju biti pouzdani.

Cena alergoloških testova

U privatnim klinikama i laboratorijama kompletan kožni alergološki test košta oko 2.500, 00 dinara.

Na VMA svaki test na određeni alergen košta od 1.700,00 do 2.000,00 dinara.

Ispitivanja se mogu vršiti i na Institutu Torlak.

Sponzorisano:

loading...
Loading...