Astigmatzam oka je prilično česta pojava u ukupnoj ljudskoj populaciji. Reč je o refrakcionoj anomaliji, odnosno mani oka usled koje se dešava da ljudi koji pate od ovog problema imaju mutnu i zamagljenu, a ponekad iskrivljenu sliku. Astigmatizam se može javiti samostalno, ali vrlo često u kombinaciji sa obe vrste dioptrije. Može da bude prisutan i kod miopije, odnosno kratkovidosti i hipermetropije, dalekovidosti.
Astigmatizam se najčešće javlja kao posledica morfoloških promena na rožnjači, a ređe usled promena koje nastaju u samom sočivu oka. Na osnovu ovih uzroka se i deli na kornealni i lentalni astigmatizam, pri čemu je kornealni najčešći oblik.
Vrste i uzroci nastanka astigmatizma
Astigmatizam može da zahvati različite delove oka, pa se prema tome i deli na dva osnovna tipa. Uopšteno, nije tačno poznato šta izaziva ovu pojavu, ali u većini slučajeva na nju ne utiču spoljašnji faktori.
Astigmatizam rožnjače
Rožnjača je providan spoljašnji sloj tkiva koji prekriva prednju stranu oka i ima višestruku funkciju. Rožnjača služi za prenošenje i fokusiranje svetlosti u oko, a takođe ima i zaštitnu ulogu. Rožnjača brani oko od oštećenja i infekcija. Kako bi pravilno prelamala zrake svetlosti koji ulaze u oko, ona mora da ima pravilnu, savršenu zakrivljenost, koja je upravo i pokazatelj astigmatizma.
Kada rožnjača nema besprekornu prirodnu zakrivljenost, odnosno njena jedna polovina može da bude više ravna ili više kriva u odnosu na drugi deo rožnjače, dešava se da svetlost na nju ne pada pod poželjnim uglom i ne prelama se pravilno. Usled ovoga ni mrežnjača koja se nalazi u pozadinskom delu oka ne prima potpunu sliku. Ta pojava se naziva astigmatizam i čini da osoba koja od nje pati ima zamućen vid na tom oku. U pitanju mogu da budu jedno ili oba oka.
Astigmatizam rožnjače obično podrazumeva da je rožnjača osobe koja ga ima duguljastog, odnosno ovalnog oblika, a ne savršeno okrugla, kao što bi trebalo. Duguljasta rožnjača uzrokuje da se svetlosni zraci fokusiraju na dve umesto jedne tače i tako dolazi do lošeg prelamanja svetlosti. Poređenja radi, razlika u obliku savršeno sferne ping pong loptice i lopte za ragbi može lepo da ilustruje ovu razliku.
Uzroci astigmatizma rožnjače – Stručnjaci nisu sigurni zbog čega dolazi do ove tegobe. Astigmatizam je obično nasledna tegoba, ali nema objašnjenja zbog čega se pojedine osobe rađaju sa nepravilno zakrivljenom rožnjačom. Što se tiče nasleđivanja, neke studije sugerišu da je rizik za razvoj astigmatizma veći ukoliko jedan ili oba roditelja već imaju ovaj problem. Neka istraživanja pokazuju i da je veća prisutnost astigmatizma izražena kod prevremeno rođene dece i nedonoščadi.
Astigmatizam rožnjače mogu da uzrokuju povrede na rožnjači i određene vrste operacija, postupci kod kojih može doći do nastanka ožiljaka na rožnjači. Još jedan od uzroka astigmatizma je keratokonus, degenerativni poremećaj okoa kod kog se rožnjača postepeno stanjuje i menja oblik. Ovo je teško oboljenje i na sreću prilično retko, a poremećaj se obično manifestuje u pubertetu ili ranom zrelom uzrastu. Keratokonus predstavlja menjanje rožnjače u konusni oblik i pritom kolagena vlakna koja je čine bivaju oslabljena, što takođe uzrokuje zamagljen vid. Odmakli stadijum ovog poremećaja može da ozbiljno ugrozi vid i može zahtevati neophodnu translpataciju. Na sreću, savremena terapija u većem broju slučajeva dovodi do otklanjanja problema na vreme.
Astigmatizam sočiva oka
Lentalni astigmatizam je sličan kao i astigmatizam rožnjače, ali je lociran u samom sočivu oka. Sočivo u tom slučaju ima varijacije u zakrivljenosi, umesto savršenog oblika. To takođe dovodi do pojave da slika dolazi do mrežnjače u nepotpunom obliku i izaziva mutan vid. Veći deo pacijenata koji imaju astigmatizam sočiva oka imaju savršenu rožnjaču.
Uzroci lentalnog astigmatizma – Jedan od mogućih uzroka lentalnog astigmatizma je šećerna bolest. Kod ljudi koji pate od dijabetesa astigmatizam se može razviti usled visoke koncentracije šećera u krvi, koji može da utiče na promenu oblika sočiva. Taj proces je postepen i prilično spor, tako da se najčešće primećuje tek kada osoba počne da leči dijabetes. Kada se nivo šećera u krvi reguliše uz pomoć lekova, tada se i sočivo može samo vratiti u prirodan oblik. Tada često može da dođe do pojave dalekovidosti. Savetuje se da pacijenti koji leče dijabetes, a primećuju ovu pojavu, sačekaju bar mesec dana da se sočivo umiri, pre nego što provere dijoptriju.
Simptomi astigmatizma
Astigmatizam se manifestuje na načine koji nekada mogu da se zamene sa simptomima lošeg vida, odnosno postojanja dijoptrije. Zbog toga je važno reagovati na ove promene i posetiti oftalmologa, kako bi utvrdili o čemu se tačno radi. Najčešći simptomi astigmatizma su:
- Mutan ili iskrivljen vid na svim razadaljinama
- Osetljivost na svetlost
- Česte glavobolje
- Potreba za škiljenjem
- Potreba za stalnim zatvaranjem očiju
- Osećaj preteranog naprezanja očiju, posebno kod dužeg fokusiranja
Kako bi se utvrdilo da li neko ima astigmatizam, te da bi se problem tretirao blagovremeno, od ključne je važnosti redovno testiranje očiju. Astigmatizam, prvenstveno njegov prvi oblik, prilično je uobičajena pojava. Većina dece koja su rođena sa ovom manom verovatno neće ni shvatiti da je ima, sve dok to ne pokažu testovi. Stručnjaci savetuju sveobuhvatno testiranje vida kod dece u trećoj godini života, a nakon toga redovne kontrole sve do šesnaeste godine. Odrasle osobe bi trebalo da testiraju vid na svake dve godine, a posle četrdesete godine starosti jednom godišnje.
Testiranje vida na astigmatizam
Test za utvrđivanje prisustva astigmatizma obuhvata četiri dela testa, koji se najčešće primenjuju nakon što pacijent primeti zamagljenost pri gledanju na bilo koju razdaljinu.
Provera vida – Provera vida je metodaza osnovno utvrživanje stanja i mogućnosti vida, pri kojoj pacijent čita slova ili brojeve sa standardizovane table, na udaljenosti od šest metara.
Refraktometrija – Refraktometrija je postupak u kom se ispred očiju postavljaju korektivna sočiva različite jačine, sve dok pacijent nije u stanju da jasno prepozna brojeve ili slova na kontrolnoj tabli. Ovo je postupak kojim se utvrđuje precizna dioptrija. U toku postupka se ponekad koristi i ručni aparat, retinoskop, koji služi za utvrđivanje nepravilnosti pri prelamanju svetlosnih zraka u oku.
Keratometrija – Keratometrija je postupak pri kome se specijalnim uređajem meri zakrivljenost centralne rožnjače u oba oka, koje usled prisustva astigmatizma nisu identične. Aparat utvrđuje najvši i najniži stepen zakrivljenosti, što lekaru omogućuje da odredi oblik i sposobnost fokusiranja rožnjače. Uređaj se koristi i prilikom propisivanja kontaktnih sočiva i za proveru zakrivljenosti rožnjače nakon operativnog zahvata na oku.
Topografija rožnjače – Topografija rožnjače je napredna dijagnostička metoda koja daje precizne podatke o obliku same rožnjači. Pri tome pacijent posmatra vizuelnu metu, a uz pomoć dobijenih podataka se pravi elektronska mapa i dobija jasan uvid u stanje rožnjače. Ova metoda se koristi i u toku planiranja refraktivnog operativnog zahvata na oku, operacije katarakte ili propisivanja sočiva.
Lečenje astigmatizma
Konkretne mere za sprečavanje pojave astigmatizma nisu pronađene, ali postoje načini da se ovaj problem uspešno koriguje i kontroliše. Za to postoji više načina, a najčešći metod je nošenje dijoptrijskih naočara ili kontaktnih sočiva. U pojedinim slučajevima je neophodno izvršiti operaciju astigmatzma hirurškim putem. Većina stručnjaka se slaže sa mišljenjem da astigmatizam u veoma blagom obliku ne treba lečiti, a o samom stepenu i daljem postupku odlučuje oftalmolog.
Korektivne naočare i sočiva – Za uspešnu korekciju vida se najčešće koriste naočare sa cilindričnim staklima. Ova stakla imaju specijalan oblik, tako da neutrališu efekte nepravilnog oblika same rožnjače ili prirodnog sočiva. Zahtevaju određeni period navikavanja, zato što slika koju osoba vidi zavisi od ugla prelamanja svetlosnih zraka. U slučaju da se osoba nakon ndelju dana ne navikne na specijalna stakla i oseća tegobe i napor pri gledanju kroz njih, treba da se javi lekaru radi korekcije stakala. U istu svrhu se koriste i cilindrična kontaktna sočiva.
Operativne metode – Laserska operacija je postupak pri kom se rožnjača preoblikuje uz pomoć laserskih zraka, tako da precizno fokusira svetlosne zrake. Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji, a nakon postupka zahteva primenu antiupalnih i antibiotskih kapi. Može imati nuspojave u vidu odsjaja oko raznih izvora svetlosti ili suvoću oka, koja se rešava uz pomoć adekvatnih kapi. Još jedna procedura je astigmatična keratotomija, pri kojoj se na rožnjači prave mali rezovi, čime se omogućava preciznije fokusiranje zraka.
