Bartolinijeva žlezda – uzroci, simptomi i lečenje

Upala Bartolinijeve žlezde je veoma neprijatno stanje koje može da izazove nepodnošilj bol i probleme u svakodnevnom funkcionisanju. Vrlo često se dešava se upala ove žlezde pomeša sa pojavom nekih drugih zapaljenskih procesa ili vaginalnih problema. Manifestuje se kao izraslina na levoj ili desnoj strani spoljnjeg dela vagine, raste i dostiže veličinu oraha ili čak kokošijeg jajeta, praćena snažnim bolom.

Bartolinitis ili upala Bartolinijeve žlezde stvara nepodnošljiv bol i smetnje čak i pri hodu. Otežava sedanje i normalne svakodnevne aktivnosti. Iako deluje kao razlog za paniku, samo po sebi nije opasna. Dodatni problemi se tiču njene recidivne prirode, odnosno mogućeg ponavljanja upale i nakon tretmana. Postoje određeni medicinski tretmani i postupci kojima se upala rešava.

Bartolinijeva žlezda - uzroci, simptomi i lečenje

loading...

Šta je Bartolinijeva žlezda?

O ovoj žlezdi se relativno malo govori. To je malena parna žlezda koja se nalazi na prednjem delu vagine, to jest na mišićnoj ploči pri samom dnu karlice. Njeni izvodni kanali su dugački oko dva centimetra i završavaju se pri samom ulazu u vaginu, na malim usminama. Osnovna uloga Bartolinijeve žlezde jeste lučenje sekreta pre i u toku seksualnog odnosa. Pri tom se okolna tkiva vlaže i seksualni odnos postaje lakši. Neke žene luče prirodno veću količinu sekreta prilikom odnosa, a ona varira od osobe do osobe.

Upala Bartolinijeve žlezde

Upala ove žlezde nije mnogo česta pojava i pogađa tek dva odsto žena generativnog doba, jednom u toku života. Pri tom se dešava da se izvodni kanali žlezde začepe, što onemogućujue oticanje sekreta. Pošto se sekret u tom slučaju zadržava u kanalu, izvodni putevi se šire, što predstavlja plodno tle za nastanjivanje bakterija i nastanak upalnog procesa u vidu apscesa.

Sam apsces je učaurena, ograničena upala i ona se manifestuje kao proširenje samog izvodnog kanala, a ne na nivou same žlezde, iako ovo oboljenje povezujemo direktno sa njom. Sama žlezda se nalazi dublje u tkivu. Začepljenje može da nastane kao posledica povrede, infekcije ili upale. U najvećem broju slučajeva se javlja samo na jednom kanalu, ali nije nemoguće ni da oba kanalića budu začepljena. Ranije se smatralo da ovu upalu izaziva jedna vrsta bakterije, Neisseria, koja inače uzrokuje gonoreju, još jednu bolest genitalnih organa. Danas je poznato da je najčešće reč o polimikrobnoj infekciji.

Može doći i do formiranja ciste, ali se apsces tri puta češće javlja. Cista se manifestuje prisustvom otoka, bez crvenila kože i sluzokože. U slučaju da je cista mala i da ne daje nikakve simptome, najčešće nije potrebno nikakavo lečenje. U slučaju da jako naraste i dostigne veličinu kokošijeg jajeta, ipak je neophodna lekarska intervencija.

Načini lečenja i intervencije

Postupak lečenja upale Bartolinijeve žlezde zavisi od razvoja simptoma. Oticanje i bol su prvi najčešći simptomi koje bi trebalo da ispita ginekolog. Povišena temperatura i regionalno oticanje limfnih žlezda upućuju na postojanje apscesa. U tom slučaju je neophodna hirurška intervencija i terapija antibioticima. U slučaju prisustva ciste, lečenje se određuje u zavisnosti od njene veličine i tegoba koje izaziva.

Incizija i drenaža– Incizija i drenaža su postupci pri kojima se žlezda otvara kako bi se evakuisao nakupljeni sadržaj. To su relativno brzi postupci koji mogu da se sprovode u lokalnoj ili opštoj anesteziji, u zavisnosti da li se tretman radi bolnički ili ne. Pri tome se apsces ili cista zasecaju vertikalnim rezom od oko 1.5 do 3 cm, što bliže sluzokoži na samom ulazu u vaginu. U zarez se postavlja dren koji omogućava da nakupljeni sekret istekne napolje. Postupak deluje tako da gotovo istog trenutka oslobađa od nesnosnog bola. Nije u potpunosti efikasan na duge staze. Statistike pokazuju da se u pet do petnaest odsto slučajeva tegobe ponovo vraćaju.

Marsupijalizacija – Marsupijalizacija je postupak koji se nadovezuje na inciziju i drenažu u slučajevima da je potrebna dodatna intervencija. U tom postupku se šupljina, odnosno apsces ili cista najpre ispiraju fiziološkim rastvorom ili nekim drugim rastvorom koji ima namenu čišćenja, a potom se ivica rane zašiva sa zidom ciste. Na taj način prirodni otvor žlezde biva trajno proširen i ona može da se prazni u kontinuitetu, kada prođe zapaljenje. Ni ovaj postupak ne garantuje potpunu efikasnost i potpuno sprečavanje ponovnog jaljanja upale. Marsupijalizacija takođe nije trajno rešenje i recidiv se javlja u pet do petnaest odsto slučajeva. Takođe mogu da se jave podlivi, infekcije i bolni odnosi.

Ekscizija – Ekscizija predstvalja ozbiljniju hiruršku proceduru i ne praktikuje se često. Ne može da se obavlja u ambulanti, poput prethodnih intervencija, već zahteva bolničke uslove. Ovaj postupak podrazumeva uklanjanje cele žlezde i ima svoje neugodne posledice. Prati ga dominantan osećaj suvoće vagine i to je razlog zbog kog se relativno retko primenjuje i to najčešće kod žena koje su u menopauzi.

Prevencija i kućno lečenje

Da bi se sprečila upala Bartolinijeve žlezde od najveće važnosti je izbegavanje iritacije, koje se postiže pravilnom intimnom higijenom i ginekološkim pregledima. Preporučuju se nošenje isključivo pamučnog veša i obavezne redovne kontrole, posebno u slučaju da se upala već događala.

Tegobe sa Bartolinijevom žlezdom mogu da se olakšaju u kućnim uslovima. Jedan od načina je priprema tople kupke u kojoj se sedi kratko vreme. Ona može da pomogne smanjenju bola i u drenaži gnojnog čira. Kupka ne sme da bude previše vruća i da peče kožu i ne sme da se praktikuje duže od petnaestak minuta, najviše do četiri puta dnevno.

U slučaju pojave ciste bez upale, mogu da pomognu hladnije kupke, koje smanjuju otok. Na ovaj naččin cista može da s epovuče i sama. U svakom slučaju, najbolji savet i prevencija svakako su odlazak i pregled kod ginekologa koji će proceniti da li zdravstveno stanje zahteva intervenciju.

Sponzorisano:

Loading...