Bipolarni poremećaj – uzroci, simptomi, lečenje i iskustva

Bipolarni poremećaj je jedan od težih oblika psihotičnih poremećaja i predstavlja doživotno mentalno stanje, koje zahteva ozbiljan pristup lečenju. Bipolarni poremećaj se drugačije naziva manično-depresivnim poremećajem, budući da ga karakterišu velike oscilacije u raspoloženju pacijenta, koje se kreće od potpuno manično euforičnog ponašanja, iznenadnog i jakog naleta energije, sve do izuzetno jake depresije, u kojoj se osoba oseća potpuno beznadežno, gubi volju za stvarma koje je inače interesuju, nije sposobna za uživanje u životnim radostima i izuzezetno je tužna, bez nekih konkretnih razloga.

Pacijenti koji pate od ovog poremećaja mogu imati nagle promene raspoloženje samo nekoliko puta godišnje, a kod nekih su oscilacije prisutne i nekoliko puta u toku jednog dana. U pojedinim situacijama se simptomi euforije i depresije odvijaju gotovo istovremeno.  Bipolarni, manično-depresivni poremećaj je dugotrajno psihičko stanje, koje zahteva kontrolu i lekarski nadzor, u zavisnosti od težine i oblika, ali se može uspešno kontrolisati lekovima i terapijama, pre svega psihoterapijom. Takođe, postoje i metode za samopomoć, koje mogu da ublaže simptome i pomognu pacijentu da se izbori sa neprijatnim promenama i očuva raspoloženje.

Bipolarni poremećaj – uzroci, simptomi, lečenje i iskustva

Oblici i neke karakteristike bipolarnog poremećaja

Bipolarni poremećaj spada u psihotična oboljenja, a njegovo manifestovanje zavisi od težine same bolesti i pojedinačnih karakteristika. Postoje dva osnovna tipa bipolarnog poremećaja, koji se razlikuju po učestalosti i obliku maničnih i depresivnih faza.

Bipolarni tip I – Kod prvog oblika postoji najmanje jedna povišena, odnosno manična epizoda, koja je trajala duže od jedne nedelje. Pojedini pacijenti koji boluju od ovog tipa bipolarnog poremećaja mogu imati samo manične periode, mada je češći slučaj da imaju i depresivne faze. Depresivne epizode kod ovog tipa traju veoma dugo ako se ne leče, čak do pola godine ili čitavih godinu dana.

Bipolarni tip II – Ovaj oblik karakteriše prisustvo više od jedne epizode izrazito teške i duge depresivne faze, a sa samo blagom maničnom epizodom, koja se stručno naziva hipomanija.

Neke karakteristike ovog oboljenja su tipične za oba oblika, kao što je sindrom koji se na engleskom naziva rapid cycling, a kako mu naziv kaže, odnosi se na iznenadne brze promene raspoloženja. Pri tome se podrazumeva da postoji više od četiri promene raspoloženja u periodu od godinu dana. Ovaj sindrom pogađa između jednog i deset pacijenta koji pati od bilo kog oblika bipolarnog poremećaja.

Takođe je prisutan i sindrom ciklotimije, odnosno promena raspoloženja koje nisu toliko intenzivne kao u pravom bipolarnom poremećaju, za koji su karakteristične drastične oscilacije. Ove promene mogu da traju duže vreme, ali i da se razviju u ono što se smatra pravim bipolarnim poremećajem.

Uzroci bipolarnog poremećaja

U psihoterapiji i medicini uopšte još uvek ne postoji pravi i precizan odgovor na pitanje šta uzrokuje pojavu ovog mentalnog oboljenja. Dosta naučnih studija pokazuje da bipolarni poremećaj u najvećoj meri ima veze sa genima i nasleđivanjem, nego sa uticajem okoline ili vaspitanja, koji se često karakterišu kao uzročnici raznih psihičkih poremećaja i oboljenja. Za razliku od neuroza, bipolarni poremećaj se upravo zbog navedenih zaključaka smatra biološkim odnosno patološkim slučajem, te se tako i tretira. Ipak je moguće izdvojiti nekoliko faktora za koje se smatra da uzrokuju i mogu da podstaknu manifestovanje bipolarnog poremećaja kod osoba koji od njega pate.

Nasledni faktor – Istraživanja i statistike pokazuju da je bipolarni poremećaj češći kod osoba koje su u krvnom srodstvu sa ljudima koji su oboleli. Pre svega se misli na blisko srodstvo, kao što su roditelji ili braća i sestre. Naučnici još uvek rade na genetskom ispitivanju, kako bi otkrili gene koji su uključeni u uzroke bipolarnih poremećaja.

Biološka osnova – Smatra se da osobe sa ovim poremećajem imaju određene fiziološke promene u samom mozgu i one su najčešće nasledne. Njihov značaj nije do kraja poznat, mada može da pomogne u određivanju uzroka. Takođe se smatra da hemijska neravnoteža u mozgu igra važnu ulogu u bipolarnom poremećaju i drugim poremećajima raspoloženja.

Hormonski disbalans – Smatra se da hormoni imaju ulogu kod različitih psihičkih stanja, pa tako mogu da budu uključeni i u podsticanje ili čak i uzrokovanje pojave bipolarnog poremećaja.

Spoljni faktori – Iako se uticaj okoline zapravo ne povezuje sa samim nastankom poremećaja, budući da se on smatra biološkim oboljenjem, smatra se da uticaj spoljnog okruženja može da ima ulogu u bipolarnom poremećaju, da ga podstakne ili pogorša. Stres, zlostavljanje, traumatska iskustva, gubitak i slični uticaji mogu da deluju na manifestaciju bipolarnog poremećaja.

Simptomi bipolarnog poremećaja

Simptomi zavise od faze u kojoj se kreće raspoloženje pacijenta, dakle od toga da li se nalazi u stanju depresije ili manije. Blagu euforiju svi doživljavamo sa vremena na vreme, ali smo potpuno svesni šta je u nama izaziva. Blagu depresiju je takođe sasvim normalno povremeno osetiti, ali u slučaju kliničke depresije ili one kod bipolarnog tipa, ona je mnogo intenzivnija i traje duže. Koji su simptomi ovih faza?

Simptomi depresivne faze bipolarnog poremećaja

  • Nezadovoljstvo i gubitak interesovanja za sve stvari
  • Nemogućnost uživanja u inače zanimljivim i dragim stvarima
  • Potreba za plakanjem bez razloga, stalan nemir i nervoza
  • Osećaj beskorisnosti i beznadežnosti, nemogućnost da se razmišlja pozitivno i da se nada
  • Teškoća u donošenju i jednostavnih odluka, čak i u svakodnenim stvarima
  • Razdražljivost i otežana koncentracija, teškoće u započinjanju stvari
  • Razmišljanja o smrti i samoubistvu, izbegavanje socijalnog kontakta
  • Gubitak apetita, opstipacija i gubljenje kilaže
  • Teškoće pri spavanju i rano buđenje
  • Stalan osećaj umora
  • Odsustvo libida

Simptomi manične faze bipolarnog poremećaja

  • Ekstremno uzbuđenje i sreća, osećaj izuzetne energije
  • Osećaj preterane lične važnosti i preterana kritičnost ka drugima ili preveliki osećaj familijarnosti
  • Razdražljivost zbog toga što drugi ne dele pacijentov pogled na svet
  • Nalet novih i uzbudljivih ideja, brzo menjanje ideja
  • Prisustvo glasova koje drugi ne čuju
  • Nemogućnost normalnog spavanje ili izostanak potrebe za spavanjem
  • Veća želja za seksom
  • Pravljenje grandioznih i nerealnih planova
  • Bezobzirno trošenje novca i donošenje odluka u trenutku, ponekad uz katastrofalne posledice
  • Neuobičajeno ponašanje i jako brz, često nerazumljiv govor

Lečenje bipolarnog poremećaja

Ova vrsta psihičke bolesti zahteva dugotrajnu i neprekidnu  terapiju, što je vezano i za faze kada se pacijent oseća sasvim dobro. Primarni metod lečenja uključuje obavezne medikamente i psihoterapiju, porodičnu i individualnu.

Lekovi – Lekove za individualni slučaj određuje isključivo lični psihijatar, a terapiju je neophodno uzimati redovno, po tačno prepisanom uputstvu. Ovi lekovi se nikada ne prestaju uzimati bez saveta lekara. Lekovi obuhvataju stabilizatore raspoloženja, antidepresive, sedative i druge medikamente, u zavisnosti od pojedinačnog slučaja.

Psihoterapija – Fokus psihotreapeutskog savetovanja je da se identifikuju nezdrava i negativna verovanja i ponašanja, te da se radi na njihovoj zameni zdravim i odgovarajućim. Psihoterapija pomaže pacijentu i porodici da se upozna sa odlikama poremećaja, te da zna kako da na njega reaguje. Ona uči pacijenta kako da izađe na kraj sa stresom i izbori se sa uznemirujućim situacijama. Porodična psihotreapija je važna, jer pomaže da osobe u okruženju brzo prepoznaju simptome, te i da se otkriju situacije koje u okviru porodice uzrokuju stres.

Samopomoć – Pacijent može da utiče na smanjenje bipolarnih epizoda i prevenciju njhove eskalacije, ako nauči na vreme da prepoznaje prve znake promena raspoloženja, te može na vreme da pozove lekara ili da razgovara sa članovima porodice. Redovna i balansirana ishrana i dovoljan unos vode takođe pomažu da se organizam održava zdravim, da se smanji stres i ublaže epizode bipolarnog poremećaja. Treba paziti na unos kofeina, a svakako izbegavati alkohol i droge. Kada je reč o lekovima, mnogi od njih imaju neželjena dejstva u početku uzimanja, kada se organizam na njih privikava, te mnogi pacijenti olaze u iskušenje da prekinu terapiju. Isto se dešava i kada osete poboljšanje i misle da im lekovi nisu potrebni. Terapiju nikada ne treba samostalno prekidati iz bilo kog razloga, jer to može imati ozbiljne i dugoročne posledice.

Iskustva

Bipolarni poremećaj ima bolju kliničku prognozu u lečenju od poremećaja poput šizofrenije, a podrazumeva dugotrajan i neprekinut tretman. Iskustva pokazuju da se ovaj poremećaj može kontrolisati upotrebom lekova, ali da veliku ulogu igra i samopomoć, te da su uključenost i podrška porodice od izuzetnog značaja.

Ne postoji univerzalan lek za lečenje ovog poremećaja, ali uz kombinaciju bihejvijoralne terapije i dobrog odabira stabilizatora raspoloženja i drugih medikamenata, većina osoba koje pate od bipolarnog poremećaja mogu da žive normalan i produktivan život. Biplarni poremećaj je u tom smislu doživotna mentalna bolest, zbog čega je izuzetno važno da se lečenje sprovodi redovno i tačno onako kako je prepisano od strane lekara.

Sponzorisano:

Loading...