Sve je popularnije držanje začina na terasama i gajenje u kućnim uslovima. Začinsko bilje je uglavnom jednogodišnje, tako da ga možete imati tokom godine, osim zimi, i po potrebi brati, pa koristiti za pripremanje ukusnih jela. Gajenje začinskog bilja je jednostavno. Za sve začine je potrebno pripremiti isto – humus, saksije, zemlju i sadnicu biljke.
Jedno od najčešćih začinskih biljaka koje se gaje u kućnim uslovima je bosiljak, a pored bosiljka moguće je gajiti pitomu nanu, peršun, vlašac, žalfiju, ruzmarin, majčinu dušicu, matičnjak, lavandu, čubar, majoran, origano, rukolu, kopar, mirođiju.
Bosiljak
Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je zeljasta jednogodišnja biljka, poreklom iz Italije. Stabljika bosiljka raste do 60 cm i skroz je uspravna. Listovi bosiljka su svetlozelene boje, krupni su i romboidnog oblika. Donji listići su sitniji. Cvet je uvek na vrhu biljke, mali je. Bosiljak se neretko gaji u kućnim uslovima, u žardinjerama i u saksijama, ali i na velikim plantažama. Koristi se u kuhinji, kao začin, a koristi se za pripremu razvnorsnih jela sa mesom, ribom, sirevima, pastama, kao dodatak marinadama, sosevima, ali i za čuveni pesto đenoveze sos. Može se koristiti svež ili sušen. Listovi bosiljka su aromatični. Često su, dok su sveži, deo različitih salata. Koristi se i u narodnoj medicini, za migrenu, umirivanje probave, grčeve, kao antiseptik, upalu bubrega, astmu i želudačne probleme. Sadrži eterična ulja, kamfor, ugljene hidrate, minerale, proteine, vitamine A i C. Najpoznatija vrsta bosiljka je Đenoveze, a postoji još 40 sorti.
Uzgoj bosiljka na terasi
Biljku treba držati ili na terasi ili na prozoru, svakako tako da dobro prima sunčeve zrake, a podalje od promaje i vetra. Bilo bi poželjno da bosiljak primi 5 sati dnevno sunčeve svetlosti, ali, ukoliko ne možete priuštiti biljci dovoljno svetlosti, možete se poslužiti i fluoroscentnim lampama, koje treba da budu iznad biljke 50 cm, a tada je potrebno da 10 sati dnevno traje osvetljenje. Bosiljak je osetljiv na niske temperature, pa mu ne prija ni zalivanje hladnom vodom. Zahteva dosta tečnosti, jer ima plitak koren. Kada kupite bosiljak, presadite ga u duplo veću saksiju. Dok ga presađujete, vodite računa o busenu, i presadite ga zajedno sa zemljom. Dno saksije treba da ima rupicu. Ne morate ga saditi samo u saksiji, možete i u plastičnoj činiji, tegli, metalnoj kutiji, ali obavezno izbušite rupu za drenažu vode. Ako gnojite bosiljak, činite to samo organskim đubrivom. Možete i preskočiti ovaj korak. Kupite zemlju koja je univerzalni supstrat, pH neutralnu. Ukoliko koristite humus, bilo bi poželjno da ga izmešate sa zemljom iz bašte ili sa peskom.
Bosiljak se sadi u martu ili u aprilu, a konzumira se čim procveta, od maja do kraja jeseni. Bosiljak je jednogodišnja biškla, što znači da neće preživeti zimsko godišnje doba, ali svakkao ga možete osušiti, staviti u teglicu koja se može hermetički zatvoriti, te vaš gajeni bosiljak koristiti i u periodu kada ga nema svežeg. Ukoliko želite da imate svež bosiljak u toku zime, naseckajte listove, veoma sitno, pa raspodelite u posudu za led, prelijte vodom i stavite u zamrzivač. Sve arome i sva eterična ulja bosiljka će se na ovaj način sačuvati. U jelo dodajte jednu kockicu ovakvog leda, i on će se sam otopiti tokom pripremanja jela. Ukoliko ste se odlučili da bosiljak uzgojite iz semena, pažljivo pratite sva uputstva koje je proizvođač naveo na ambalaži.
Nega
Zalivajte bosiljak, često, na proleće kada su noćne temperature niže, svaki drugi dan, a kada su vrućine, svaki dan. Nemojte ga zaliti tako da bude previše vode, jer bosiljak nije biljka kojoj je potrebna prenatopljenost vodom. Možete dodati malo vode u tanjirić ispod saksije. Nemojte zalivati biljku u poslepodnevnim časovima, i nikako ne posipajte vodu po lišću. S vremena na vreme ga kratite (orezujte) kako bi brže nicali novi izdanci i listovi. listiće Posledica loše negovane biljke jeste žuto lišće i uvenulost biljke. Ukoliko bosiljak dobije uvenuo izgled, trebalo bi napraviti balon oko saksije, od plastične kese.
Takođe, ukoliko bosiljak sadite dok je u semenu, prve dve nedelje, držite saksiju prekrivenu folijom, providnom, da biste na taj način postigli adekvatnu temperaturu za klijanje semena. Kada niknu prve biljčice, skinite foliju.
Pesto đenoveze sos – recept
Za pesto đenoveze sos, potrebni su vam 4 veze svežeg bosiljka, 100 ml maslinovog ulja, 100 gr parmezana, 50 gr pinjola (il badema, lešnika, semenki suncokreta) i 2 čena belog luka. Sve suve sastojke izgnječite i izlupajte u avanu, pa im dodajte ulje. Zatim sve izmešajte u blenderu, ali ne toliko mnogo da napravite gustu pastu. Pesto đenoveze je sos u kom se vide sitno seckani sastojci. Držite ga u hermetički zatvorenoj teglici u frižideru.
