Sve što treba da znate ukoliko želite da podignete plastenik

Mnoga domaćinstva koja imaju svoju baštu u nekom trenutku dolaze na ideju da podignu plastenik.

U suštini, ova ideja nije nimalo loša, naprotiv – zahvaljujući plasteniku možete da uživate u omiljenim domaćim proizvodima tokom cele godine, nezavisno od vremenskih dešavanja spolja.

Ipak, za dobar plastenik nije bitno samo odabrati dobar najlon za plastenik, već ima tu još nekih važnih pitanja i tema za razmišljanje o kojima treba voditi računa.

Krenimo redom:

Koliki treba da bude plastenik?

Odgovor na ovo pitanje će zavisiti od domaćinstva do domaćinstva, odnosno, odgovor na ovo pitanje najpre znate vi. Veličina plastenika će zavisiti od površine zemljišta kojom raspolažete, a uvek se savetuje da površina zemljišta bude znatno veća od površine plastenika kako biste ostavili prostor za eventualna proširenja samog plastenika.

loading...

Ukoliko vam je na raspolaganju veća površina zemljišta, već na samom početku možete da isplanirate svaki naredni korak, pa čak i proširenje plasteničke proizvodnje koje će doći nešto kasnije, lako možete da isplanirate i uklopite sve sisteme infrastrukture, njihov položaj i slično. 

Nije obavezno da posle nekog vremena povećate površinu svog plastenika jer to zavisi od vaših želja, potreba, ali i finansija, međutim, praksa pokazuje da je gotovo svako ko je jednom podigao plastenik nakon nekog vremena isti i proširio. 

Ako vas i dalje interesuje optimalna površina plastenika, računica je sledeća: za plastenike koji se koriste kao porodični biznis, a u kojima rade svi članovi porodice bez radnika sa strane, optimalna površina bi bila 4.000 kvadratnih metara.

Ukoliko pak plastenik nećete koristiti samo za lične potrebe već i za nastup na stranom tržištu uz odgovarajući kvalitet, kvantitet i kontinuitet, biće vam potrebna površina od najmanje 50.000 kvadratnih metara. 

Kada je reč o troškovima postavljanja plastenika, infrastruktura za površinu od 5 ha je ista kao za površinu od 1 ha, tako da su troškovi izgradnje po kvadratnom metru su znatno manji kod onih većih objekata.

Koja je prateća infrastruktura?

Kao što smo već napomenuli, plastenik ne čine samo najlon za plastenik i nekoliko stubova! Ima tu još mnogo sitnica o kojima treba voditi računa da bi celokupan sistem dobro funkcionisao. Važno je postojanje vodovoda ili bunara sa vodom jer je navodnjavanje za svaki plastenik ključno, kao i postojanje izvora električne energije. 

Oko samog plastenika je potrebno osmisliti i sprovesti mrežu puteva i to „prljave“ puteve za ulazak sirovina, kao i „čiste“ puteve za izlazak gotovog proizvoda. Ovo je naročito važno ukoliko proivodite na veliko i neophodno je da ispoštujete procedure proizvodnje zdravstveno ispravne hrane. Poenta je da putevi budu postavljeni tako da se plasteniku lako prilazi sa svih strana.

Još jedna stvar je bitna – oko plastenika je poželjno postaviti određene jame ili kanale u kojima će se skupljati voda od atmosfrskih padavina. Ova voda predstavlja najkvalitetniju vodu za navodnjavanje, a da bi se ona sakupila, kanali ili jame moraju da budu obloženi folijom. 

Na površini koja je predviđena za podizanje plastenika se mora predvideti i mesto za trafo-stanicu, agregat, kotlarnicu, a pritom se treba voditi računa o tome da nijedan od ovih elemenata ne smeta samom plasteniku. 

Na kraju, zapamtite još i ovo: postavljanje plastenika će vam se možda učiniti kao veća investicija, ali već u prvoj godini proizvodnje možete povratiti uložena sredstva. Ovo se naročito odnosi na one slučajeve kada plastenik postavite zbog ličnih prihoda, a na kraju se ispostavi da vam ostaje dosta toga što možete i da prodate. Onda, na vama je samo da odaberete šta ćete proizvoditi – povrće, rasad ili cveće.

Sponzorisano:

loading...
Loading...