Svi proizvođači paprika reći će isto. Proizvodnja ovog povrća nije nimalo lak posao, a cena može da bude manja ili veća i zavisi od toga da li se svi parametara prilikom uzgajanja poštuju. Paprika može da se proizvodi tokom cele godine, a razlog tome jeste upravo to što je ona neophodna namirnica u ishrani.
Klimatski uslovu u našoj zemlji paprici pogoduju, pa se njenoj proizvodnji posebno pristupa. No, treba istaći da nije nimalo lako ovo povrće uzgajati. Zato, krenimo redom.
Proizvodnja rasada paprike
U plastenicima se odvija proizvodnja rasada. Koristi se obavezno najlon za plastenike ili dvoslojna i trosroslojna kako bi se prostor pod plastenicima dodatno zagrevao. Za zagrevanje mogu da posliže električne prostirke, grejalice ili peći na čvrsta goriva.
Sama proizvodnja kreće odabirom hibrida, zatim se biraju supstrati, a onda se odlučuje o načinu sadnje. Sadnja se može biti pikiranje rasada ili bez pikiranja.
Ako se proizvođači odluče za pikiranje, onda se setva obavlja ranije, a proizzvodnja podrazumeva i mnogo više posla i reč je o veoma zahtevnom poslu. Sa proizvodnjom rasada započinje se već krajem januara.
Briga o rasadu
Bilo da se proizvodnja rasada obavlja pikiranjem ili bez njega važno je znati da je ista nega biljke u oba slučaja. Odmah nakon sadnje obavlja se prvo zalivanje. Ako želite da brže klije, onda biljku treba zaliti toplom vodom čija temperatura iznosi između 30 i 40 stepeni Celzijusovih. Kako se povećavaju faze razvoja, tako se i norme zalivanja povećavaju, a u skladu sa potrebama biljke treba odrediti interval zalivanja.
Paprika može da se zalivama kantama ručno ili se može zalivati pomoću orošavanja. U toku proizvodnje biljku treba jednom ili dva puta đubriti. Bakarnim preparatima se izvodi osnovna zaštita rasada, a zatim se prati stanje rasada. Po potrebni poželjno je biljku tretirati insekticidima i fungicidima.
Primetna i česta pojava jeste poleganje rasada, a do njega dolazi zbog nekoliko razloga. Ako se plastenici slabo provetravaju, ukoliko je prekomerna vlaga i ako je supstrat zaražen onda dolazi do poleganja rasada. Zato je najbolje da se pre početka sezone dezinfikuje oprema i plastenici gde se planira proizvodnja paprika.
Kako se plastenici greju?
Postoje dva načina pomoću kojih se plastenici greju. Proizvođači se odlučuju za grejanje pomoću peći na čvrsto gorivo ili pomoću prostirki i grejalica na električnu energiju. Koji god sistem proizvođač da odabere, on zna da je optimalna temepratura za klijanje i nicanje paprika između 26 i 30 stepeni Celzijusovih po danu, odnosno tokom noći između 22 i 25 stepeni. U zavisnosti do koje se faze razvoja stiglo, temperatura se smanjuje, pa u dazi osam listova razlika u temperature bude i za oko 10 stepeni Celzijusovih niža.
Posebno je značajna faza tokom koje dolazi do očvršćivanja rasada. Kada dođe do očvršivanja rasada, deset dana nakon toga se paprika presađuje u plastenik. Tada se polako prestaje sa dodatnim grejanjem plastenika i rasad se prilagođava stvarnim temperaturama tokom dana i noći.
Optimalno vreme sadnje za ranu proizvodnju paprika jeste od kraja marta do prve polovine aprila, dok se za kasnu proizvodnju preporučuje vreme sadnje od polovine maja do početka juna.