Cervikalni bris se uzima iz cervikalnog kanala kako bi se pronašli potencijalni štetni mikroorganizmi. Analizu cervikalnog brisa vrši mikrobiolog. Nakon što se mikroorganizam koji ne sme biti prisutan izoluje, odnosno, ukoliko se nalazi u većem broju od dozvoljenog, nastavak lečenja preuzima i sprovodi ginekolog. Cervikalni bris se uzima ukoliko za to postoji potreba, a kod zdravih žena je to rutinski pregled u trudnoći. Cervikalni bris je takođe neophodno uzeti pre bilo koje ginekološke intervencije (operacija, carski rez, stavljanje spirale, HSG i dr.)
Cervikalni bris, odnosno mikrobiooška analiza vrata materice radi se u sledećim slučajevima:
– kod abnormalnih rezultata PAPA testa,
– kada postoji sumnja na prisustvo polno prenosivih infekcija,
– rutinski kod trudnica, naročito mlađih od 25 i starijih od 35 godina sa anamnestičkim podacima o rizičnom polnom odnosu, sistemskim bolestima, zavisnosti od alkohola i droga, prethodnim pobačajima i prevremenim porođajima,
– u sklopu lečenja steriliteta,
– rutinski pre ginekoloških intervencija.
Šta pokazuje cervikalni bris?
Kao što smo već pomenuli, cervikalni brisevi ukazuju na prisustvo patogenih mikroorganizama, kao što su bakterije, gljivice i dr. Ovaj pregled, koji je potpuno bezbolan, vrši se tako što ginekolog ima direktan uvid i pristup grliću materice pomoću instrumenta koji se zove spekulum. U zavisnosti od dobijenog kliničkog nalaza, dalje sterilnim štapićem sa vatom na vrhu uzima bris sluzi sa cerviksa ili iz kanala. Ovaj postupak podrazumeva primenu posebne tehnike, kako ne bi nastupilo spoljašnje zagađenje uzorka. Postoje dve takve tehnike. Kod prve je moguće direktno nanošenje na predmetno staklo, nakon čega se očitava pod mikroskopom. Druga tehnika je posebno bojenje, uz upotrebu komora, kako se na primer određuje prisustvo mikroorganizma trichomonas vaginalis.
Cervikalni bris je moguće uzeti i staviti u sterilnu epruvetu, pa da se onda u laboratoriji korišćenjem posebnih tehnika, upotrebom ugljendioksida, odrede anaerobi. U anaerobe se ubrajaju hlamidija, mikoplazma i ureaplazma. Pomoću sličnih postupaka može se vršiti i identifikacija humanih papiloma virusa (HPV). Osim toga, cervikalni brisevi mogu otkriti i prisustvo sledećih polnih bolesti:
– Gonoreja (Neisseria gonorrhoeae)
– Bakterijska vaginoza (Gardnerella vaginalis, Atopobium vaginae)
– Trihomonijaza (Trichomonas vaginalis)
– Genitalni herpes (Herpes simplex)
– Gljivična infekcija (Candida albinicanis)
– Sifilis (Treponema pallidum).
Uglavnom se vrše sledeći cervikalni brisevi: bris na aerobe i na anaerobe i HPV tipizacija na osnovu rezultata PAPA testa.
Nalazi su gotovi najčešće nakon dve do tri nedelje. U slučaju da su nalazi patološki, ginekolog u dogovoru sa pacijentkinjom propisuje odgovarajuću simptomatsku, antibiotsku ili antimikotsku terapiju. Takođe je potrebno lečiti i partnera.
U nastavku teksta ćemo saznati zbog čega je cervikalni bris jako bitna dijagnostička metoda i koje su najčešće polne bolesti koje se mogu otkriti pomoću cervikalnog brisa.
Hlamidija (Chlamydia trachomatis). Ovo je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti, koja u velikom broju slučajeva ne pokazuje vidljive simptome. Ako se ne leči, hlamidija može napraviti trajnu štetu polnim organima i uzrokovati sterilitet kako kod žena tako i kod muškaraca. Osim toga, bakterija Chlamydia trachomatis spada u najčešće uzročnike upale pluća kod novorođenčadi i često dovodi do prevremenog porođaja ili pobačaja. Stoga je blagovremena dijagnostika i lečenje ove bolesti od izuzetne važnosti.
Mikoplazma (Mycoplasma hominis i Mycoplasma genitalum). Mikoplazma je veoma česta polna bolest ili urinarna infekcija, koju uzrokuju mikroorganizmi koji imaju osobine bakterija i nastanjuju se u uretri i reproduktivnim organima. Testiranje na mikoplazmu se posebno preporučuje kod planiranja trudnoće jer ovaj mikroorganizam može dovesti do određenih komplikacija i prevremenog porođaja.
Genitalna ureaplazma (Ureaplasma urealyticum i Ureaplasma parvum). Genitalna ureaplazma je mikroorganizam koji pripada porodici mikoplazma i koji izaziva određene genitalne infekcije i dovodi do steriliteta kod žena i muškaraca.
Budući da se mikoplazme i ureaplazme prirodno nalaze u ljudskom organizmu, pacijenti se ne testiraju rutinski na njih. Međutim, u slučaju planiranja trudnoće testiranje je neophodno, jer se ove bakterije dovode u vezu sa infekcijom, rađanjem mrtvog deteta, prevremenim porođajem i spontanim pobačajem. Ureaplazma se u 40% slučajeva prenosi na novorođenče i uzrokuj određene zdravstvene probleme kod bebe.
HPV (Humani papiloma virus). U današnje vreme je poznato preko 1200 tipova HPV-a, od čega se oko 40 tipova prenosi polnim putem. HPV visokog rizika (oko 15 tipova) je mogući uzrok raka anusa, vagine, penisa, cerviksa, glave i vrata. Infekcija ovim virusom može izazvati i promene u ćelijama na vratu materice, koje se nazivaju CIN (cervikalna intraepitelna neoplazija ili displazija).
Gonoreja. Ovo je polna bolest koja može oštetiti kanale materice i dovesti do steriliteta ukoliko se blagovremeno ne započne sa lečenjem. Kod muškaraca gonoreja uzrokuje natečenost testisa.
Trihomonijaza (Trichomonas vaginalis). Ova infekcija kod trudnica može izazvati prerano pucanje membrana koje štite bebu, kao i prevremeni porođaj. Upale u genitalnim organima koje izaziva trihomonas povećavaju rizik od dobijanja i prenošenja HIV-a kod žena ukoliko su izložene virusu. Kod muškaraca može izazvati smanjenje pokretljivosti i kvaliteta spermatozoida i povećati rizik od neplodnosti. Muškarci sa trihomonijazom su takođe pod povećanim rizikom od dobijanja i prenošenja HIV-a i podložniji su infekcijama koje izazivaju upalu uretre i prostate.
Genitalni herpes (Herpes simplex). Genitalni herpes se najčešće dijagnostikuje običnim pregledom. Međutim, ukoliko u vreme vaše posete nemate vidljive simptome, on može uzeti bris sa dela kože koji bi trebalo da bude inficiran ako ste se zarazili ovim virusom i testirati ga u laboratoriji.
Gljivična infekcija (Candida albicanis). Mnoge žene pate od gljivične infekcije. Postoji ciljani test na kandidu, ali je jako neprijatan i ne preporučuje se u ranoj trudnoći.
Sifilis (Treponema pallidum). Sifilis je polno prenosiva bolest, čiji je uzročnik bakterija sifilisa Treponema pallidum. Ako se ne leči, može izazvati opasna oštećenja nervnog sistema, srca i mozga i na kraju čak dovesti i do smrti.
S obzirom na činjenicu da cervikalni brisevi ne predstavljaju deo uobičajenog pregleda, ukoliko smatrate da postoji razlog da ga obavite ili planirate trudnoću, obavezno se obratite ginekologu.
