Ciste na jajnicima – simptomi, vrste, krvarenje, pucanje i lečenje

Ciste na jajnicima su relativno česta pojava i u najvećem broju slučajeva bezopasna.

U današnje vreme gotovo da nema žene koja bar jednom u svom đivotu nije imala neku tegobu ili problem povezan sa formiranjem cista na jajnicima.

Čak i one žene kod kojih nikada nije došlo do simptoma koji ukazuju na postojanje ciste, verovatno su u nekoj fazi svog reproduktivnog života imale ovu pojavu, čak i ne znajući za nju.

Šta su ciste na jajnicima?

Ciste na jajnicima predstavljaju dobroćudne tumore jajnika, odnosno benigne formacije ispunjene tečnošću. One su nalik kesicama obloženim sluznicom koja zapravo luči tekućinu kojom su ciste ispunjene. Izrasline ovog tipa su prilično česta pojava i javljaju se potpuno nezavisno od životne dobi, kod polno zrelih ženskih osoba, i mlađih i starijih. One nastaju nagomilavanjem tečnosti iz tkiva, a ne uobičajenim procesom razmnožavanja ćelija.

Ciste na jajnicima - simptomi, vrste, krvarenje, pucanje i lečenje

loading...

Benigne izrasline koje nazivamo cistama mogu da budu različite veličine, od veoma sitnih do velikih, čiji je prečnik čak između 10 i 12cm. One mogu biti i potpuno tihe i bez gotovo ikakvih simptoma, ali mogu da budu i bolne i da stvaraju različite vrste problema. Medicinska istraživanja pokazuju da svaka žena bar jednom u životu ima neki oblik ciste jajnika, te da je čak 95% cisti dobroćudno. Postoji više tipova cisti jajnika, koje se razlikuju po načinu nastanka i svojoj formi.

Ciste na jajnicima se mogu podeliti na više vrsta. To su funkcionalne ciste i nefunkcionalne ciste sa svojim podvrstama.

Funkcionalne – vodene ciste

Funkcionalne ciste su benigne tvorevine nastale zbog poremećaja u funkciji jajnika. Nazivaju se i vodene ciste i mogu se podeliti na folikularne, luteinske i krvareće ciste.

Folikularne ciste

Folikularne ciste se formiraju u slučajevima kada dođe do izostanka pucanja folikola u periodu ovulacije. Mogu se javiti bilo kog meseca ciklusa kada dođe do poremećaja funkcije folikula i mogu da porastu do 6cm.  One predstavljaju male kesice ispunjene tečnošću i pojavljuju se na površini jajnika, pošto folikul ne puca i ne absorbuje se.

Uzrok nastanka folikularnih cista može biti neka ranija infekcija, koja je proizvela zadebljanje spoljnjeg omotača jajnika, te iz tog razloga folikul ne uspeva da se oslobodi. Do formiranja ovog tipa cisti često može dovesti neki od poremećaja funkcija janika. Poremećaj funkcija jajnika se odnosi na probleme sa ovulacijom, odnosno neredovnost, abnormalnost ili potpuni izostanak ovulacije. Na ovo najčešće ukazuje neredovnost menstrualnog krvarenja ili njegov potpuni izostanak. Često uzročnik može da bude i sindrom policističnih jajnika, te razni hormonski disbalansi, kao što je hiperprolaktinemija.

Folikularne ciste često mogu biti prisutne i formirati se bez ikakvih simptoma koji bi na njih ukazivali, ali mogu da izazovu poremećaje ciklusa koji upućuju na njihovo postojanje. To su takođe simptomi disfunkcije jajnika, u prvom redu neredovnost ili izostanak menstruacije. Veće folikularne ciste mogu pritiskati okolna tkiva i tako izazivati bol u donjem delu stomaka, neugodnost prilikom mokrenja i bol tokom polnog odnosa.  Takođe može da se dogodi da cista pukne, pri čemu se javlja veoma oštar bol u donjem delu stomaka, osetljivost tog područja na pritisak, čak i mučnina ili povraćanje. Zbog toga se slučaj pucanja ciste često meša sa simptomima zapaljenja slepog creva i dešava se da lekar pogreši u dijagnozi.

Lečenje – Ukoliko su folikularne ciste male i mogobrojne, a ne izazivaju nikakve simptome, za njih se uglavnom ne daje nikakva terapija i vrlo često se dešava da iščeznu same od sebe. Višestruke i veće ciste koje izazivaju i upućuju na disfunkciju jajnika bi trebalo odstraniti, najčešće hirurškim putem. Pacijentkinje koje su imale folikularne ciste u bilo kom periodu, bilo da su ciste nestajale same ili su uklonjene hirurški, imaju predispoziciju za njehovo ponovno pojavljivanje. Zato treba redovno da se podvrgavaju ginekološkom pregledu, kako bi taj problem efikasno držale pod kontrolom, bez dodatnih komplikacija ili tegoba.

Luteinske ili ciste žutog tela

Luteinske ciste su tvorevine koje nastaju u drugoj fazi ciklusa, nakon što folikul pukne i formira se žuto telo. U normalnom procesu, nakon što jaje izbije iz jajnika, folikulum bi trebalo da se povuče i da nestane, no dešava se da umesto da iščezne, on se pretvara u vrećicu, koja može biti ispunjena i krvlju. Luteinske ciste zapravo predstavljaju uvećanje žutog tela i njegovo ispunjavanje tečnošću. Cista žutog tela može da dostigne veličinu mandarine, pa čak i veću. One takođe spadaju u funkcionalne ciste i javljaju se najčešće na oba jajnika.

Ciste žutog tela uglavnom prolaze bez razvijanja simptoma i često same nestanu. Ipak, može se desiti da izazovu slične pojave kao kod prisustva drugih stanja vezanih za jajnike, a najčešće su u pitanju poremećaji menstrualnog ciklusa. Ako je cista baš velika, ona može da izazove bol. Ukoliko pukne, takođe izaziva akutni oštar bol, mučninu, povraćanje, poremećaje pri mokrenju, bol prilikom seksualnog odnosa i osećaj nadutosti i punoće u donjem delu stomaka. Ovakvo stanje upućuje na hitnu hiruršku intervenciju, baš kao i u prethodnom slučaju, koji podseća na simptome zapaljenja slepog creva ili vanpaterične trudnoće. U ovom slučaju se najčešće i pribegava hirurškom zahvatu.

Lečenje – Pored pomenutog hirurškog intervenisanja u hitnom slučaju kada dođe do pucanja ciste, u većini slučajeva i ciste žutog tela se čiste spontano i dovoljno je njihovo ultrazvučno praćenje i redovna kontrola. U terapiju se mogu uključiti hormonski preparati koji se daju u drugom delu ciklusa i koje određuje ginekolog, a kao preventiva njihove pojava ili rasta se prepisuju i kontraceptivne pilule.

Krvareće ciste

Krvareće ciste se formiraju kada folikul kod prsnuća ošteti krvnu žilu i nastavi da krvari. Na nju ukazuju bolovi u stomaku sa jedne strane tela. Krvarenje uglavnom prestaje spontano i samo od sebe, ali u slučaju da se to ne dogodi, potrebno je izvršiti hirurški zahvat.

Dobroćudne tumorske ciste

Ovo je tip cisti koji s etakođe često javlja, a nije vezan za samu ovulaciju,kao što je slučaj sa funkcionalnim cistama. Ima ih više vrsta, a najčešće su dermoidna i endometrioidna cista.

Dermoidna cista

Dermoidna cista je tip dobroćudnog tumora koja najčešće pogađa mlade žene. Ona sadrži različita tkiva, a njena šupljina je ispunjena gustom, lojnom masom koja može imati elemente kostiju, hrskavice, kože, mišića, pa čak i rudimentiranih organa. Nije do kraja razjašnjeno zbog čega one nastaju.

Dermoidne ciste su najčešće bez simptoma i otkrivaju se mahom slučajno, pri ultrazvučnom i vaginalnom pregledu. U nekim situacijama mogu se javiti i simptomi poput bolova u abdomenu i maloj karlici, te abdominalno krvarenje iz materice. One su sklone zapaljenjima i mogu dovesti do pojave koja se naziva torzija jajnika, odnosno uvrtanje jajnika, koje može izazvati dalje komplikacije. Ovo stanje ugrožava pravilno snabdevanje krvlju i izaziva jake bolove u stomaku.

Lečenje – Dermoidne ciste se uklanjaju hirurškim putem.

Endometrioidne ciste

Endometrioidne ciste nastaju zajedno sa stanjem koje se zove endometrioza, a odnosi se na prisustvo endmetrijuma žlezda i tkiva iznad materice. Tkivo endometrijuma, odnosno sluzokože materice je tada prisutno na samim jajnicima, ussled čega se mogu formirati ciste. One su najčešće ispunjene krvlju i mogu da narastu i do 20cm.

Endometrioidne ciste mogu da prerastu u maligni tumor i mogu biti i uzrok neplodnosti. Simptomi često podsećaju na druga oboljenja, kao što su neodređeni bolovi u stomaku, bolovi u karlici ili tokom odnosa, kao i pojačano menstrualno krvarenje ili krvarenje izmešu ciklusa.

Lečenje – Kao i u drugim slučajevima, endometrioidna cista se uklanja operativnim putem. Lečenje uključuje i medikamente protiv bolova ili hormonsku terapiju, ali da bi se potpuno uklonila, neophodna je hirurška intervencija.

 

 

Sponzorisano:

Loading...
loading...