Domaći kuvani paradajz kao zimnica, recepti

Paradajz je superhranljiva materija koja nudi čitav niz koristi čoveku. Njegov nutritivni sadržaj podržava zdravu kožu, gubitak telesne težine i zdravlje srca.

Uprkos popularnosti paradajza, pre samo 200 godina se smatralo da su otrovni! Ovo je verovatno zbog toga što biljka pripada toksičnoj botaničkoj porodici.

Paradajz je sada četvrto najpopularnije povrće na tržištu, odmah iza krompira, zelene salate i luka.

Ako uključite paradajz u svakodnevnu ishranu, to će vam pomoći da se zaštitite od raka, da održite zdrav krvni pritisak i smanjite nivo glukoze u krvi ako bolujete od dijabetesa. Paradajz sadrži karotenoide kao što su lutein i likopen. Oni mogu zaštititi oči od oštećenja koja su izazvana svetlošću.

Paradajz se nalazi među prvih deset vrsta voća i povrća zbog zadržavanja određenih nivoa pesticida. Zbog toga je vrlo važno da dobro operete paradajz pre jela ili upotrebe.

Paradajz je intenzivno hranljiv plod. Prednosti konzumiranja različitih vrsta voća i povrća su impresivne, ali se ni paradajz ne razlikuje puno. Kako se povećava udeo biljnih namirnica u ishrani, tako se smanjuje rizik od razvoja bolesti srca, dijabetesa i raka.

Postoje različiti tipovi i veličine paradajza, a ovo povrće se može pripremati na različite načine. To uključuje čeri paradajz, kuvani paradajz, sveži paradajz, čorbu od paradajza, sok od paradajza i pire od paradajza ili pelat.

loading...

Zdravstvene prednosti paradajza variraju u zavisnosti od vrste. Na primer, čeri paradajz ima veći sadržaj beta-karotena nego običan paradajz.

Veliki unos voća i povrća takođe je povezan sa zdravom kožom, kosom, povećanom energijom i manjom težinom. Povećanje potrošnje voća i povrća značajno smanjuje rizik od gojaznosti i ukupnog mortaliteta.

Prevencija raka. Paradajz je odličan izvor vitamina C i drugih antioksidanasa. Sa ovim komponentama, paradajz može pomoći u borbi protiv formiranja slobodnih radikala. Za slobodne radikale je poznato da izazivaju rak.

Nedavna studija u jednom naučnom časopisu, povezala je unos visokih nivoa beta-karotena sa sprečavanjem razvoja tumora kod karcinoma prostate.

Paradajz sadrži i likopen. Likopen je polifenol ili biljno jedinjenje koje je povezano sa jednom vrstom prevencije raka prostate. Takođe, paradajzu daje karakterističnu crvenu boju.

Studija koja je sprovedena nad japanskim stanovništvom, pokazala je da potrošnja beta-karotena može smanjiti rizik od raka debelog creva. Unošenje vlakana iz voća i povrća povezano je sa smanjenim rizikom od kolorektalnog karcinoma.

Ishrana bogata beta-karotenom može igrati zaštitnu ulogu protiv raka prostate. Dalja istraživanja na ljudima su potrebna da bi se pronašle moguće uloge likopena i beta-karotena u sprečavanju i lečenju kancera.

Krvni pritisak. Održavanje niskog unosa natrijuma pomaže u regulaciji zdravog krvnog pritiska. Međutim, povećanje unosa kalijuma može biti isto toliko važno zbog njegovih proširenih dejstava na arterije.

Prema nekim istraživanjima, manje od 2% odraslih ispunjava preporučeni dnevni unos kalijuma od 4.700 mg.

Visok nivo kalijuma i mali unos natrijuma takođe su povezani sa 20% smanjenim rizikom od umiranja od svih uzroka.

Zdravlje srca. Sadržaj vlakana, kalijuma, vitamina C i holina u paradajzu, podržava zdravlje srca. Povećanje unosa kalijuma, zajedno sa smanjenim unosom natrijuma, najvažnija je promena u ishrani koju prosečna osoba može učiniti kako bi smanjila rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Paradajz takođe sadrži folate. Ovo pomaže u balansiranju nivoa homocisteina. Homocistein je aminokiselina koja je rezultat razgradnje proteina. Rečeno je da povećava rizik od srčanog udara i kapi. Upravljanje nivoima homocisteina folatom smanjuje jedan od faktora rizika za bolesti srca.

Ne samo da je visok unos kalijuma vezan za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti, već je poznato da je dobro i za zaštitu mišića od oštećenja, očuvanje mineralne gustine kostiju i smanjenje proizvodnje kamenca u bubrezima.

Dijabetes. Studije su pokazale da ljudi sa dijabetesom tipa 1 koji praktikuju ishranu sa visokim sadržajem vlakana, imaju niži nivo glukoze u krvi, dok ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu poboljšati nivo šećera u krvi, lipide i nivo insulina. Jedna čaša soka od paradajza (čeri), obezbeđuje oko 2 g vlakana.

Konstipacija (zatvor). Unošenej hrane sa velikom količinom vode i vlakana, kao što je paradajz, može pomoći u hudrataciji i održavanju normalnog funkcionisanja creva. Paradajz se često opisuje kao laksativno povrće.

Vlakna dodaju masu stolici i od pomoći su u smanjenju konstipacije.

Domaći kuvani paradajz – recepti

Kuvani paradajz bez semenki i kožice. Za ovaj domaćinski recept će vam biti potreban zreo paradajz, vezica svežih listova celera i peršuna, 2 veće glavice crnog luka, soli po ukusu i malo feferona.

Paradajz ćete pažljivo oprati i očistiti peteljke i eventualne fleke na kožici. Isecite ga na pola ukoliko je srednje veličine, a ako je velik, onda ga slobodno isecite na četvrtine.

Tako pripremljen paradajz stavite u veliku šerpu za kuvanje, pa dodajte feferone i listove peršuna i celera. Kuvajte uz mešanje sve dok kožica ne počne da se odvaja.

Zatim sklonite paradajz sa vatre i ispasirajte ga kroz đerđiv i cediljku, tako da nema semenki. Vratite propasirani sadržaj u šerpu, pa dodajte so i nastavite sa kuvanjem. Morate stalno mešati da bi se paradajz dobro ukuvao. Trebalo bi da dobijete 2/3 tečnosti od početne faze.

Kada završite sa ukuvavanjem, prelijte vruć paradajz u sterilisane tople flaše i dobro ih zatvorite. Potom sve flaše zamotajte u ćebe, dok se ne ohlade.

Mleveni paradajz u flaši. Za ovaj recept vam je potrebno 10 kg mlevenog paradajza, 5 kašika soli, vezica peršuna, ljuta papričica i 10 g salicila. Paradajz morate na početku dobro oprati, a zatim oljuštiti. Tako pripremljen paradajz meljete, a onda dodajete salicil, so i vezicu peršuna koji ste sitno naseckali. Na kraju iseckate i papričicu, pa i nju dodate u šerpu. Neka cela ova mešavina odstoji 24 h. Sledećeg dana sipajte u staklene, sterilisane flaše, pa ostavite da odstoji nekoliko dana (3). Tek nakon toga zatvarate flaše. Dobićete 10 flaša mlevenog paradajza.

Kuvani paradajz sa bosiljkom. Za ovaj domaći recept vam je potrebno 5 kg zrelog paradajza, 2 grančice bosiljka iz bašte, 100 g šećera, 4 kašike soli i 10 ljutih papričica.

Pre početka, paradajz dobro operite. U velikoj šerpi zagrejte vodu tako da provri, pa stavljajte opran paradajz da se kuva oko 5 minuta.

Izvadite paradajz iz šerpe, a potom mu oljuštite kožicu, koja je počela da se odvaja nakon kuvanja.

Oljušten prokuvan paradajz stavljate u blender i meljete.

Sok koji ste dobili blendiranjem, stavljate u šerpu i kuvate na umerenoj temperaturi.

Kada sok provri, onda dodajte bosiljak, so, šećer, promešajte, pa sklonite sa ringle.

Dok je vruć, sok nalijte u sterilisane staklene flaše, zatvorite i pokrijte ćebetom.

Neka se pod ćebetom flaše prirodno hlade.

Trebalo bi da dobijete 4 flaše paradajza od 5 kg plodova.

Tradicionalni kuvani sok od paradajza sa juga Srbije. Za ovaj klasični recept vam je potrebno otprilike 6 kg celog paradajza, 4 kašike šećera, 2 kašike soli, ljute papričice, crni luk i malo celera.

Paradajz se dobro opere, očisti od peteljki i zelenih delova, pa iseče na komade srednje veličine. Nakon toga se samelje u mašini za mlevenje paradajza i procedi.

Proceđen sok se sipa u šerpu, a zatim mu se dodaju celer, šećer i so. Tako pripremljen paradajz se kuva dok ne provri, a zatim se smanji temperatura i kuva se još 15-ak minuta.

Za to vreme, čiste flaše grejete u rerni nekih deset minuta na 90 stepeni.

Skuvan vruć paradajz nalivate u vruće flaše.

Flaše zatvarate celofanom koji ste umočili u alkohol i gumicama, a potom stavljate originalni zatvarač.

Sve flaše umotajte u prostirku i pustite da se hlade prirodnim putem.

Kuvani paradajz br.1 (bez začina, bez konzervansa i salicila). Za ovaj recept se tvrdi da je odličan i da paradajz može da potraje dugačko. Dakle, ako ga ne pojedete u toku jedne zime, izdržaće i dočekaće sledeću.

Pripremite mašinu za mlevenje paradajza, operite i isecite paradajz i krenite sa mlevenjem. Kaša koju dobijate mlevenjem paradajza (mašinica odstranjuje i kožicu) se sakuplja u posudi ispod mašinice.

Sve što je ostalo kao višak (kožica, semenke, nepropasirani delovi) vraćate u mašinu i meljete ponovo, kako biste dobili što više kaše za kuvanje.

Dobijenu kašu stavljate u lonac i počinjete sa kuvanjem.

Vatru prvo uključite na najjače i stojite pored šerpe dok se kuva. Mešajte lagano. Kada počne da vri, smanjite vatru.

Kada iz šerpe ispari jedna trećina sadržaja, sok je obično kuvan. Gustina bi trebalo da mu bude kao sos.

Vreo skuvan sok od paradajza sipate uz pomoć levka u suve, čiste flaše. Pre toga bi trebalo da prokuvate zatvarače (“kruna”) i da ih osušite.

Kada napunite flaše sokom od paradajza, zatvorite ih, a zatim ih stavite u rernu i pasterizujte na 70 stepeni oko sat vremena.

Isključite rernu i ostavite flaše da stoje tamo do sledećeg dana.

Sponzorisano:

loading...
Loading...