Kada je Gorka dinja u pitanju, prvo se potencira na neverovatnim lekovitim dejstvima ove egzotične tropske azijske biljke. Za takvu reputaciju ove biljke najzaslužnije su najmodernije medicinske studije koje su samo produble znanja o moći blagotvornih dejstava ove biljke. Još ranije se znalo da dugovečni Japanci sa ostrva Okinava svoju vitalnost i duge živote imaju zahvaljujući konzumaciji gorke dinje.
Plodovi ove voćke liče više krastavcu ili zelenoj tikvici nego dinji i potiču iz porodice Cucurbitaceae. Latinski naziv gorke dinje je Momordica charantia. Gorka dinja je biljka koja raste u tropskim pojasevima i stoga je zastupljena u Americi, Africi, Aziji gde je najviše uzgajaju u Kini, Japanu, Okeaniji i Karibima. Laičkom oku liči na vinovu lozu sa dugim rascepkanim listovima, cvetovi su žuti, a plodovi vise sa grana, dugački su, izduženi, veoma naborani i zeleni, oblika sličnom dugom krastavcu ili zelenoj tikvici koji po površini imaju džombe ili bradavice. Prapostojbina gorke dinje je južna Azija, zapravo Indija odakle je u 14. veku preneta u Kinu, što je bio početak njenog gajenja širom tropskog pojasa.
Po uzdužnom preseku plod gorke dinje je šupalj sa tankim slojem mesa koji je išaran beličastim ravnim semenjem koje je meko i takođe se preseca. Ovaj plod se smatra jednim od najgorčih plodava na sveta, pa je odatle i poteklo ime gorka dinja. Plod u zrenju je zelen, a kada sazri postane narandžasto-žut. Zrele voćke pucaju i oko sebe ostavljaju crveno semenje, na taj način obezbedivši nastavljenje vrste. Cvet, lišće, plod seme, svi ovi delovi su jestivi i jako gorki. Za ljudsku upotrebu je naročito važan zeleni plod zato što obiljuje mineralima i vitaminima.
Lekovita svojstva
Gorka dinja je najpogodinije za konzumaciju još dok je zelena zato što tada obiluje vitaminom C, vitamin A, kalijumom i fosforom. Iako je u Indiji i jugoistočnoj Aziji u upotrebi vekovima pa i milenijumima u nazad, zbog svog izuzetnog hemijskog sastava privukla je pažnju zapadnih naučnika tek prvoj i drugoj deceniji 21. veka, kada je počela da se koristi u laboratorijama koje se bave istraživanjima na suzbijanju karcinoma.
Gorka dinja sadži glikoprtein i na taj naćin smanjuje koncentraciju glukoze u krvi zbog čega se preporučuje onima koji boluju od šećerne bolesti, kao i onima koji su joj sklonim, bore se sa povišenim pririskom i holesterolom kako bi se sprečila šećerna bolest ili infarct. Gorka dinja zbog koncentracije vitamina C jača imunitet i izbacuje viruse iz organizma, a lekari je zbog toga preporučuju HIV pozitivnima, ali i onima koji se teško oporavljaju od prehlade sa kašljom i bronhitisom. Pored antivirusnog dejstva, gorka dinja ima i atibakterijsko dejstvo, zbog čega reguliše probavu, ubija parasite u crevima, pomaži izlečenju malarije, ubrzava zarastanje rana i opekotina. Vitamin C u sprezi sa kalijumom i fosforom je čini i jakim antioksidansom. Međutim, njeno najvažnije dejstvo leži u njenoj moći da rabija i uništava kancerogene ćelije. Po poslednjim istraživanjima, karela (gorka dinja) deluje protiv ćelija raka dojke, debelog creva, prostate, jetre, želuca, pankreasa.
Takođe leči leukemiju i neuroblastom. Prah koji se razmućuje u vodi dobijen sušenjem ploda, semena i lišća kao i čaj od lišća koje se presuje i suši, podjednako snažno deluju na ćelije bilo kod od navedenog kancerogenog oboljenja, a pomažu i gojaznima koji lako gube nezdrave naslage kao i obolelima od metaboličkog sindroma. Pošto povećava gvožđe u krvi i pospešuje stvaranje hemoglobina, osvežava i podmlađuje ćelije, čaj od lista karele, sok, male količine svežeg ploda se preporučuju onima koji se oporavljaju od hemoterapije ali i svima koji su duži period uzimali antibiotike, boluju od hroničnog bronhitisa ili astme.
Pošto je jako gorka ne sme se konzumirati u toku trudnoće i dojenja, a kao posledice navodi se i gubitak ploda I toksičnost mleka što šteti detetu.
Uzgoj i sadnja
U Indiji, Kini i zemljama jugoistočne Azije, ova biljka pored toga što je samonikla u prašumama, gaji se i namenski za potrebe svetskog tržišta. Gorka dinja najbolje uspeva u tropskim predelima sa puno toplote i vlage, a ne škodi joj ni odsustvo svetlosti. Kada su države umerenog pojasa u pitanju pa i republike bivše Jugoslavije, ova biljka se uglavnom uzgaja iz semena koje se može kupiti preko većine poljoprivrednih internet portala, dok sami uzgajivači tvrde da je seme dovoljno posaditi u manju ili veću saksiju što dublje, odakle ubrzo nikne nova biljka. Pošto se penje po drugim biljkama ako je uzgajivač ne veže za pritku (dasku), što se praktikuje i kada ona raste u saksiji bilo koje veličine, neki voćari je sade uz voćke nižeg drveta ili samu vinovu lozu uz koju se ona penje i tako krasi vinograd ili voćnjak. Stoga joj odgovara uglavnom suncu izloženiji položaj parcele, navodnjavanje i zalivanje ali i plodno zemljište ilovača ili humus. Đubrenje prima kao i vinova loza gde bi trebalo da dominiraju minerali.
Priprema i upotreba
Cvet ima misri i ukus koji podseća na vanilu i može se osušiti za čaj. Sušeni listovi su takođe jako dobri za čaj, gorki su i puni vitamina C i A pa stoga se prilikom problema sa malarijom, probavom i crevnim oboljenjima preporučuje pijenje čaja od lista gorke dinje. Dok je zelena meso je gorko, vodenasto i koristi se sa korom koja je tanka i zelena, za svežu konzumaciju i sok, a u indijskom, kineskom i kulinarstvu jugistočne Azije, koristi se u mnogim jelima i jako lepo ide uz krompir, takođe može biti i osnova za spravljanje gorkih ili kiselih i kiselo slatkih soseva.
Kada odstoji u slanoj vodi kora je pogodna za mariniranje, a lišće i seme se stavljaju u med, što ima velika lekovita svojstva. Svež ceđen sok možete iscediti ako nađete ovu biljku u najbližem hipermarketu.
