Pšenični griz je jedan oblik mlevene pšenice, tj. krupičasti proizvod koji se dobija od najfinijih sorti pšenice. Najviše se koristi za pripremu vrućih kašica koje su omiljeni dečiji obrok. Griz se pravi od klica i endosperma zrna pšenice, koji se zatim melju do fine granularne konzistencije. Nakon što se proseje, dobije se hrana puna ugljenih hidrata.
Kada je griz obogaćen, smatra se jednim od najboljih izvora gvožđa. Dakle, ko je na vegeterijanskoj ishrani, može da isproba sve oblike griza i da se uveri u njegovu čudotvornu hranljivu moć. Većina brendova koji nude griz sadrže čak 50% od preporučenog dnevnog unosa što bi značilo da jedna porcija griza sadrži čitavih 120 kalorija.
Griz takođe sadrži i gluten i ne bi trebalo da odgovara onima koji su na strogoj bezglutenskoj ishrani. Poznata zamena za pšenični griz je heljdina krupica ili pirinčana krupica.
Griz se može pripremati na razne načine, a kod nas je uobičajena kašica od griza koja se priprema sa vodom ili mlekom. Može se pripremati kao sladak obrok, ali i kao slano jelo. Dodaje se kao sastojak za razne vrste testenina, slatkiša, pa ga tako imamo u knedlama, njokama, kuskusu, alvi, pohovanim specijalitetima, itd.
Kada je u pitanju pšenični griz koji nastaje finim mlevenjem pšenice i prosejavanjem brašna, valja reći da se u savremenoj tehnologiji on dobija tako što se skrobni deo odvoji od mekinja, a zatim se još jednom samelje i dobije se fina struktura. Beli griz, koji je omiljeni među decom, dobija se od meke vrste pšenice. Ako se napravi od durum pšenice, onda je žute boje i ima malo drugačiju upotrebu u kuhinji. Beli se više koristi za kašice, slatkiše, pudinge, a žuti za slana jela.
Pored pšeničnog griza, postoji i kukuruzni, ali i griz dobijen od zrna pirinča.
Jedan od boljih proizvođača na našim prostorima je ovako objasnio proizvodnju pšeničnog griza tipa 400: pšenični griz pravimo slično kao i brašno T 400, dakle od središnjeg dela zrna pšenice; jedina razlika je u tome što se u datom momentu zrno sklanja iz procesa mlevenja i onda ono posle ima jaču granulaciju u odnosu na klasično brašno; granulacija dovede do veličine od 0.5 mm.
Griz ćemo naći i pod nazivima gris i krupica. U stvari, to su zrna koja imaju veličinu od 0.3 do 1 mm. Kada se proizvodi griz, dobijaju se i mnogo finije čestice, skoro kao brašno, pa se one posle dodatno proseju. Zrna griza su ili uglasta ili okrugla, a prema veličini se mogu podeliti na fini griz koji ima promer od 0.3 do 0.475 mm, zatim srednji griz sa promerom od 0.475 do 0.6 mm i grubi koji se kreće od 0.6 do 1 mm.
Zašto bi griz trebalo da smatramo zdravom namirnicom i eventualno ga uključimo u svoju redovnu ishranu?
Pre svega, griz je bogat kalcijumom. Iako se u celom zrnu pšenice nalazi mala količina kalcijuma, griz ili kašica od griza, sadrži puno kalcijum karbonata. Zapravo, u svakoj porciji kaše od pšeničnog griza nalazi se 235 mg kalcijuma. Dodavanjem samo jedne šolje nemasnog mleka, može se povećati količina kalcijum karbonata na 551 mg, što je polovina od dnevnih potreba organizma. Zahvaljujući grizu za doručak (u detinjstvu) mnoga deca imaju zdrave zube.
Pšenični griz je pun gvožđa. Ako patite od nedostatka gvožđa, morate biti vrlo obazrivi jer takvo stanje dovodi do anemije. Gvožđe je veoma važan mineral u našim crvenim krvnim zrncima jer prenosi kiseonik do svih ćelija u našem telu. Ako želite da poboljšate sadržaj ovog hranljivog sastojka, možete se osloniti na griz jer je on bogat fosfatom gvožđa. Tačnije, u svakoj porciji griza ima 11 mg gvožđa.
Griz je pun ugljenih hidrata i proteina. Ono što je sjajno jeste da je griz odličan izvor prirodnih ugljenih hidrata od celog zrna pšenice, jer je napravljen od endosperma. Šta je endosperm? To je najznačajniji deo jezgra i odgovoran je za rast zrna kada se zaseje. Sadrži proteine, ugljene hidrate, minerale i različite vitamine. Zapravo, u svakoj porciji griza imamo 4 g proteina i 24 g ugljenih hidrata.
Pšenični griz – pakovanje B vitamina. Ako ste se ikada pitali koje su razlike između kašice od griza i ovsene kašice, evo odgovora. Obe vrste kašica sadrže kompleks vitamina B (osim vitamina B12), ali je griz apsolutni pobednik. Porcija ovsene kašice će vam dati 3-4% od preporučenog dnevnog unosa nijacina i folata, a griz će vam dati duplo više. Zapravo, u kašici od griza ima 45 mg folata, a to je 11% preporučenog dnevnog unosa. Tu je i 1.3 mg nijacina, što je oko 8% preporučenog dnevnog unosa. Između ostalog, to je jedan od razloga zašto se kašica od griza uvek nalazi na listi preporučenih namirnica za prehranu beba i dece.
Nutritivni sastav 100 g suvog griza bi izgledao ovako: proteini 13 g ili 25% od potrebnog dnevnog unosa; masti, svega 1 g ili 2% od potrebnog dnevnog unosa; dijetetska vlakna 4 g ili 16% od potrebnog dnevnog unosa i ugljeni hidrati 73 g ili 24% od potrebnog dnevnog unosa.
Kada je reč o kuvanom grizu, sastav će se malo promeniti. Tada ima 4 g proteina, 0.3 g masti, 1 g dijetetskih vlakana i 23 g ugljenih hidrata.
Jasno je da je količina ugljenih hidrata najveća u odnosu na sve druge komponente, pa će osobe koje praktikuju low carb ishranu, izbegavati ovu namirnicu. Kao i sve drugo, i griz treba jesti u umerenim količinama i ne svakodnevno.
Značajno prisustvo vitamina i minerala, kao što su magnezijum (12%), fosfor (14%), kalijum (5%), bakar (9%), mangan (31%) i već spomenuti kalcijum (7%), čine griz poželjnom namirnicom u ishrani dece koja rastu.
Iako je griz odličan izvor hranljivih i korisnih materija, ne treba preterivati sa njegovom konzumacijom. To je hrana bogata kalorijama, a naročito ako se griz priprema sa šećerom, mlekom i nekim drugim slatkim dodacima (kakao, na primer).
Recepti sa grizom
Griz sa mlekom (osnovni recept). Najčešće pripreman oblik griza je klasična slatka kašica od griza sa mlekom i šećerom. Za ovu brzu poslasticu, koju deca vole, potrebno vam je 10 ravnih kašika pšeničnog belog griza, 5 kašika šećera i 1 l mleka. Mleko stavite u šerpu i sačekate dok ne počne da vri. Kada počne da ključa, malo smanjite temperaturu i polako sipate griz sve vreme mešajući da se ne bi stvarale grudvice. Tako mešate i kuvate nekoliko minuta. Kada se zgusne do željene gustine, dodate šećer i još jednom dobro izmešate.
Nalijete gotovu kašicu u činije za posluživanje, a zatim pospete kakaom ili čokoladnim prahom.
Griz sa pomorandžom, cimetom i bananama. Za ovaj recept vam je potrebno 100 g griza, 800 ml mleka, 1 vanilin šećer, 3 kašičice šećera, 2 banane, 1 pomorandža, malo meda i cimeta. U loncu zagrejete mleko i dodate šećer i vanilin šećer, a zatim sačekate da mleko počne da vri. U lonče dodajete griz i mešate da se fino ukuva. U posudici sa strane pripremite ceđenu pomorandžu i med i izmešate.
Kada je griz gotov, sipate ga u tanjir, iseckate kolutiće banane preko njega, a zatim sve prelijete sokom od pomorandže i limuna. Na kraju posolite cimetom u prahu.
Kolač od griza i jabuka. Ovaj ukusan kolač se vrlo lako priprema. Potrebno vam je 5-6 komada jabuka, šolja šećera, šolja brašna, šolja pšeničnog griza, prašak za pecivo, malo maslaca i cimeta.
Jabuke ćete dobro oprati, a zatim oljuštiti i narendati. U njih ćete dodati cimet. U drugoj posudi ćete izmešati brašno, griz i prašak za pecivo.
Posudu u kojoj ćete peći kolač podmažite, a zatim u nju stavite sloj rendanih jabuka, pa mešavinu griza i brašna i tako redom dok ne potrošite sastojke, s tim što na kraju treba da bude suva smesa od griza. Dobro pritiskajte svaki sloj dok ređate.
Istopite maslac, pa prelijte ono što ste naređali.
Kolač pečete na programu sa ventilacijom i na umerenoj temperaturi, kako bi bio vazdušast.
Čokoladni griz-krem. Za pet porcija ove ukusne poslastice pribavie 3 supene kašike šećera, 50 g griza, kašičicu kakaa u prahu, 100 g mlečne čokolade i 2 šolje mleka.
Mleko zagrejte i u nejga dodajte sitno rendanu čokoladu, a zatim kakao i šećer. Dobro promešajte, pa stavite na umerenu vatru. U to dodajete po malo griza i stalno mešajte. Kuvajte nekih 20 minuta dok se ne napravi fino zgusnuta krema.
Kada bude gotovo, sipajte u posude za služenje, a zatim ih ohladite u frižideru jer se služi hladno.
Knedle. Omiljene knedle za supu se prave vrlo brzo po ovom receptu. Treba vam pola kg brašna, mleko, jaje, malo margarina, pola kašičice soli i 3 do 4 kašike griza. Ukuvajte griz sa mlekom, ali napravite ređu kašicu. Ostavite da se malo prohladi, a u veću posudu sipajte brašno, pa dodajte ukuvani griz. U sve to stavite malo margarina, jedno ulupano jaje i so. Zamesite, pa dodajte još brašna ako je potrebno. Bitno je da se testo ne lepi za ruke. Kada razvaljate smešu, vadite i oblikujete knedle, pa ih stavljate u vodu koja vri.