Japansko drvo novca, krasula – sadnja, uzgoj, nega, održavanje, cena

Krasula (Crassula ovata) ili japansko drvo para, spada u jednu od najpopularnijih biljaka za uzgoj jer prema Feng-shui-ju, u kući u kojoj se gaji pomenuta biljka, nikada nece manjkati novca.

Međutim, veoma je važno naglasiti, da Feng-shui podrazumeva odgovarajući princip uređenja životnog prostora i cirkulisanja pozitivne energije, pa da bi krasula ostvarila svoju “ulogu” u privlačenju novca, najbolje je da se postavi u blizini ulaza u kuću ili stan uvek sa desne strane (najčešće se ova biljka u domovima zato i viđa u nekom kutku pored ulaznih vrata).

Biljka originalno vodi poreklo sa teritorije Južne Afrike, a njeno ime je u isto vreme i opis izgleda njenih listova koji imaju okruglast oblik, pa dosta liče na metalne novčiće.

loading...

Gajenje japanskog drveta novca kao ukrasne biljke

Krasula odnosno japansko drvo novca pripada porodici kaktusa, i ubraja se u kulturu takozvanih sukulentnih biljaka, a koje se tako zovu jer imaju sposobnost da u svojim listovima (koji su dosta debeli i “mesnati”), nakupljaju i zadržavaju dosta veliku količinu vode.

Ova biljka je jedna od najrasprostranjenijih ukrasnih biljaka, kako u Japanu i Kini (gde se čak njen pelcer ili pak cela biljka, prenosi narodnim jezikom rečeno, sa “kolena na koleno”, da bi se bogatstvo “osiguralo” i nerednim generacijama), tako i u celom svetu (tako se u nekim zapadnim zemljama, biljka vrlo često gaji čak i u poslovnim prostorima i kancelarijama, a da bi poslovnim ljudima “privukla” što više novca).

Krasula je biljka koja je veoma laka za uzgajanje i održavanje i po pravilu ne zahteva suviše veliki trud i posvećenost, osim neke “osnovne nege”.

Nega i održavanje japanskog drveta novca

Kako je u tekstu već napomenuto, ova biljka ne zahteva preveliki trud i mogu je uzgajati čak i one osobe koje nemaju velikog iskustva iz oblasti horticulture.

Krasula je biljka koja može da poraste i preko tri metra u visinu, ima svetlo zelene i guste debele listove, a neke vrste cvetaju u periodu od zime do proleća, sitno beličastim i veoma dekorativnim cvetićima.

Biljka krasula, najviše “voli” tip zemlje koji se koristi za uzgajanje kaktusa, ali se može uspešno uzgajati i u mešavini sitnog peska, humusa (ili šumske zemlje) i specijalne zemlje za cveće, koja je obogaćena odgovarajućim mineralima (a koja se može kupiti u bolje snabdevenim cvećarama ili rasadnicima).

Kako biljka sama po sebi, u svojim listovima akumulira vodu, nije potrebno njeno suviše često zalivanje.

Međutim, normalno je da se sam proces zalivanja krasule tj njegova učestalost razlikuje u zavisnosti od godišnjeg doba, visine sobne ili spoljne temperature i stepena vlažnosti vazduha.

Biljka se u prolećnim i letnjim mesecima zaliva nešto češće, ali opet ne treba preterivati, već sačekati da se zemlja u saksiji skoro potpuno osuši, pa tek onda zaliti krasulu (previše vode veoma lako može da dovede do truljenja korena biljke, kada joj najčešće više “nema pomoći”).

U pomenutim toplijim mesecima, biljka se može izneti i napolje (a naročito joj pogoduju, kako temperatura, tako i ostali spoljni uslovi u rano proleće), ali nikako se ne sme ostavljati na mestu gde će biti izložena direktnom delovanju sunčevog zračenja, jer to na njenim listovima može da izazove ozbiljne “opekotine”, od kojih se oni vrlo teško oporavljaju (uprkos tome, što imaju dovoljne zalihe vode unutar svojih listova kao i sposobnost da nadoknade gubitak tečnosti putem isparavanja preko površine listova).

U zimskim mesecima (u periodu počev od meseca oktobra, pa sve do meseca marta), krasula se zaliva veoma retko (praktično samo dva do tri puta u toku cele zime, sa veoma malo vode koja ne sme da bude hladna, već odstajala na sobnoj temperaturi); nikako je ne treba držati u blizini veštačkih izvora toplote (grejna tela, a kakva su primera radi – radijatori, TA peći, kućni šporeti na čvrsta goriva).

Krasulu takođe, ne treba nikada izlagati ni temperaturama ispod 0˚C jer će biljka na tako niskoj temperaturi da smrzne (krasula ne podnosi spoljne temperature koje su niže od 10˚C, jer je njen koren veoma osetljiv, i kako veoma lako satruli kada je izložen višku tečnosti – kod prekomernog ili prečestog zalivanja, isto tako lako smrzne i takođe satruli na temperaturama koje pređu “u minus”, odnosno koje su niže od pomenutih 0˚C).

Veoma je važno napomenuti, da iako ne voli direktno izlaganje sunčevoj svetlosti, krasula ne podnosi ni sasvim tamna mesta na koja svetlost uopšte ne dopire, pa joj je potrebno pronaći pogodno mesto sa dosta svetla, ali koje ne “pada”direktno na samu biljku.

U situacijama kada krasuli nedostaje svetlosti, može da dođe do promene oblika listova (koji iz ovalne forme postaju izduženi i šiljasti), kao i do njihovog pojačanog opadanja; ne tako retko, može da dođe i do znatnog “proređenja” cele biljke zbog prekomernog opadanja i celih njenih grančica.

Kada dođe do znatnijeg proređenja biljke, iz bilo kog razloga, ona se može orezati da bi se dobilo na gustini i “bogatijem izgledu” krasule (u azijskim zemljama, krasula je biljka koja se veoma često koristi i kao “bonsai” drvce).

Japansko drvo novca, obično ne zahteva nikakvu dodatnu veštačku prihranu, kada se biljka već razvije i počne lepo da napreduje, osim eventualno u procesu presađivanja i razmnožavanja biljke (a o čemu će više reči biti kasnije u ovom tekstu).

Sadnja odnosno razmnožavanje japanskog drveta novca

Krasula ili drvo novca, rasađuje se najčešće onda kada dostigne određenu veličinu i “preraste” saksiju u kojoj je do tada uzgajana. Biljka se može veoma lako rasaditi i ukoliko je potreban lep i originalan poklon za neku dragu osobu ili porodičnog prijatelja.

Krasula se može presađivati na jedan od dva načina, odnosno postoji “razmnožavanje” biljke iz lista ili iz stabla (tj izdanka ili pelcera):

– ukoliko se krasula razmnožava iz listova, potrebno je nežno otkinuti što mlađi i svežiji list, ali voditi računa da se list uvek otkine sa peteljkom tj na onom mestu gde je “vezan” za grančicu biljke; list zatim treba staviti na površinu saksije sa odgovarajućom zemljom; nakon vremenskog perioda od oko 25-30 dana, na mestu gde je prethodno bio pričvršćen za svoju granu, list će da pusti žilice i da postepeno stvori kompletan korenski sistem.

Međutim, ova metoda razmnožavanja nema stoprocentnu uspešnost (šanse da ova metoda sadnje uspe su oko 50%), jer se veoma često prave greške ili prilikom izbora “pravih” tj najpogodnijih listova, ili se pak list otkida suviše “daleko” od svoje grane, pa nije u stanju da pusti korenje, već se ili sasuši ili satrune;

– sa druge strane, ako se biljka razmnožava putem pelcera, najbolje je da se otkine ili “zareže” neki mlad izdanak ili grančica u dužini od oko 10 cm, i da se takav pelcer nikada ne stavlja u vodu da bi iz njega “krenule” mlade žilice (a kakav je slučaj sa većinom ostalih ukrasnih biljaka), već baš naprotiv, potrebno je da se izdanak zasadi u zemlju i on će već za nekoliko dana početi da “pušta žilice”; korenski sistem se iz pelcera razvija za oko mesec dana, kada se krasula može i presaditi u saksiju srednje veličine, i eventualno dodatno prihranjivati i zalivati (otprilike na svakih 3-5 dana) da bi brže i lakše napredovala.

Uspešnost ove metode rasađivanja biljke je prema nekim procenama stručnjaka, skoro pa 100%.

Ono što je veoma bitno kod rasađivanja japanskog drveta novca, kao i njegovog uzgoja uopšte, jeste vrsta zemlje u kojoj biljka najbolje napreduje i u koju je treba prvobitno zasaditi, ili kasnije kada dostigne određenu veličinu i presaditi.

U tekstu je već prethodno i napomenuto da krasuli najviše odgovara takozvana zemlja za kaktuse, koja se može kupiti kao takva u cvećarama, rasadnicima ili poljoprivrednim apotekama.

Međutim, zemlja za sadnju krasule se može i “napraviti”, i to mešanjem sledećih sastojaka (u određenom procentualnom odnosu):

– najpre je potrebno obezbediti sloj srednje krupnog peska ili kamenčića, a koji se stavljaju na dno saksije da bi se obezbedila dobra drenaža;

– preko njega se stavlja sloj zemlje koja nastaje mešanjem – po 20% humusa i “kupovne”zemlje za sobno cveće i 40% sitnog prosejanog peska (procenat takođe može da bude i 50% peska i 50% zemlje za cveće i humusa, ali je prethodno navedeni odnos bolji za brže napredovanje biljke);

– ovakvom mešavinom, saksija se puni do polovine svoje zapremine, kada se obično stavlja jedan tanak sloj dobro izmrvljene crvene cigle i/ili takozvanog perlita (a koji predstavlja prirodni mineral vulkanskog porekla i koji nastaje procesom naglog hlađenja vulkanske lave, a koristi se kao materijal u termoizolaciji);

– nakon toga se u saksiju koja je napunjena zemljom, zapreminski gledano malo više od svoje polovine, stavlja ili mlada/starija biljka koja se presađuje cela (jer joj fali prostora za rastenje), ili pak pelcer odnosno mladica iz koje biljka tek treba da se razvije);

– posle sadnje krasule, saksija se napuni pomenutom mešavinom zemlje do samog svog vrha i potom se biljka zalije mlakom vodom;

– nakon zalivanja, a kada se zemlja dovoljno “slegne” tj sabije, ponovo se dodaje ostatak suve mešane zemlje sve do vrha saksije, ali bez dodatnog zalivanja.

Inače, i od veličine saksije, zavisi brzina napredovanja i “raskošnost” krasule; obično se zato praktikuje, da se biljka zasadi u saksiju srednje veličine, pa kada poraste i preraste datu veličinu saksije, da se presadi u veću posudu.

Međutim, biljka se bez problema od samog početka može zasaditi u zapreminski veliku saksiju, što će joj dati prostora da uz pravilnu negu brže i lakše napreduje i u visinu i u širinu (imaće veću i gušću “krošnju”).

Najčešća oboljenja japanskog drveta novca

Iako se japansko drvo novca odnosno Crassula ovata, smatra biljkom koja je dosta otporna na delovanje kako spoljnih faktora (temperaturne promene, vlažnost vazduha, klimatski uslovi uopšte), tako i brojnih biljnih bolesti, ipak je potrebno obratiti pažnju na nekoliko bitnih činjenica:

– kako je već prethodno navedeno, biljka se ne sme izlagati niskim temperaturama, jer će joj listovi i/ili koren smrznuti i istruliti – ukoliko se desi da su samo listovi istrulili i otpali, potrebno ih je skloniti iz saksije i biljku staviti na toplije mesto (dakle, na temperaturu koja je barem ≥ 10˚C); sa druge strane, ukoliko je biljka bila izložena temperaturama “ispod nule”, najverovatnije je došlo i do truljenja korena, i cela biljka se mora baciti i zameniti novom;

– slična situacija prethodno opisanoj, kod uzgoja krasule desiće se ukoliko se biljka suviše često i/ili suviše obilno zaliva vodom – listovi i/ili koren će da istrunu, a postupak i posledice po biljku su isti kao i u slučaju smrzavanja;

– kada su temperature okoline suviše visoke (bilo da je biljka u sobnim uslovima i zimi je izložena veštačkim grejnim telima, bilo da je izneta napolje u letnjim ili prolećnim mesecima), posledica je najpre požutelost a zatim i uvenulost i opadanje listova; takvi otpali listovi se uvek uklanjaju iz saksije da ne bi ometali dalji napredak biljke, a sama krasule se premešta na odgovarajuće “hladnije” mesto, i zalije se manjom količinom vode da se preostali listovi “napune rezervama tečnosti”;

– delovanju direktnog sunčevog zračenja, kako neki stručnjaci smatraju, krasula se vremenom može i prilagoditi (jer vodi poreklo iz Afrike), ali je bolje da se ona sa direktnog sunčevog svetla ipak skloni, a da ne di došlo do nastanka u tekstu već i pomenutih, opekotina na gornjoj površini listova biljke i do njihovog ili opadanja ili veoma teškog i dugotrajnog “zaceljivanja” i oporavka;

– pojava biljnih vaši na krasuli je veoma retka, i one se prema preporuci iskusnih cvećara odstranjuju mehaničkim putem, najbolje bez upotrebe pesticide tj biocidnih sredstava

Gde se može kupiti japansko drvo novca i koja je njegova cena?

Krasula ili “drvo para”, “dolar drvo”, “parac”, veoma je popularna i tražena ukrasna biljka na našim prostorima, a može se naći u svim bolje snabdevenim cvećarama, biljnim rasadnicima ili staklenim baštama.

Cena krasule je generalno gledano, veoma pristupačna i naravno varira u zavisnosti od njene veličine i uznapredovalosti, lepote i bujnosti, ali se manja biljka može kupiti već za sumu novca koja se kreće od 100-300 dinara, a što je i više nego povoljno.
Tako da, ukoliko tražite idealan poklon ili pak biljku kupujete za sebe, kupovina krasule je uvek pravi i nepogrešiv izbor.

Odgovor na pitanje, da li krasula zaista “deluje” i da li uistinu donosi novac i time opravdava sva svoja druga pomenuta imena, ipak morate da potražite sami, ali tek kada biljku kupite i postavite sa desne strane, na ulazu u svoj dom.

Japansko drvo novca, krasula – sadnja, uzgoj, nega, održavanje, cena
5 (100%) 5 votes

Sponzorisano:

loading...
Loading...