Junetina – kalorije, proteini i prednosti za zdravlje

Pored mleka I jaja, meso predstavlja osnovni izvor proteina životinjskog porekla.

Mnogi ljudi ne znaju osnovne razlike između mesa junetine, teletine I govedine. Pokušaćemo da vam u par rečenica predstavimo osnovne razlike između gorenavedenog.

Junetina je meso krave (ženskog goveda) koja se još nije telila starosti od 12-24 meseci. Težina može da varira, otprilike od 380-450kg. Meso je obično svetlocrvene do crvene boje dok je masno tkivo krem bele boje.

Teletina je ,,najmlađe,, meso i može se podeliti u dve grupe. Meso teladi do 8 meseci starosti i teladi od 8 do 12 meseci starosti. Težina može biti od 25 do 125 kg. Meso je uglavnom bez masti i veoma mekano, a što se boje tiče ona može biti od svetloružičaste do sivkastoružičaste.

Govedina je meso goveda koje je starije od 24 meseci težine 450-500 kg. Masno tkivo je žućkaste boje dok je meso tamnocrvene boje.

Meso junetine se svrstava u crvena mesa i u kombinaciji sa raznim povrćem može se dobiti vrlo zdrav i koristan obrok. Na našim prostorima junetina se najviše konzumira u pečenom ili prženom stanju. Koristi se i mleveno meso od čega se prave pljeskavice, ćufte, ćevapi. Na tržištu možemo pronaći i juneće suvo meso, koje je dobrog kvaliteta i još boljeg ukusa.

loading...

Rađena su istraživanja o potrošnji junetine u Srbiji. Rezultati kažu da je potrošnja junetine dva puta manja nego potrošnja svinjetine. Za razliku od Srbije, u Velikoj Britaniji potrošnja junetine i govedine je veća od potrošnje svinjetine.

Junetinu (ali i ostale vrste mesa) kupujte isključivo u proverenim mesarama. Uvek birajte meso koje je svetlocrvene boje koja je prošarana belim tkivom. Izbegavajte masne delove mesa. Ako ste u mogućnosti uvek kupujte meso životinja koje nisu hranjene koncentratima ili hormonima. Junetinu uvijte u celofan i obavezno čuvajte u frižideru, i to u hladnijem delu, kako biste sprečili razvoj bakterija na površini mesa. Komade mesa možete najduže čuvati 3-5 dana, dok sveže mlevenu junetinu iskoristite u roku od 48 sati, pošto je ona podložnija štetnom uticaju bakterija. Te bakterije mogu razgraditi proteine i druge materije u mesu. Jednom zamrznuto meso ne zamrzavati ponovo, iskoristite ga odmah. Ako osetite da je meso promenilo boju ili miris nemojte ga koristiti.

Energetska i nutritivna vrednost junetine

Junetina spada u meso malo skupljeg cenovnog ranga, ali kada uzmemo u obzir sastav mesa videćemo da je bolje uložiti malo više novca za kvalitetno meso. Junetina ima dosta prednosti u odnosu na svinjsko i pileće meso. Ono ima manje holesterola od piletine, dok u odnosu na svinjsko ima više korisnih masnih kiselina. Kada uporedimo sa jagnjetinom, videćemo da je junetina manje masnija.

Što se tiče energetske vrednosti, to jest kalorija, u 100 g junećeg mesa ima 154 kcal (kilokalorija). Ubediljivo najviše ima proteina – čak 20,70 g na 100 g mesa. Zasićenih masnih kiselina ima 2,60 g, jednostruko nezasićenih masnih kiselina ima 3,77 g dok višestruko nezasićenih masnih kiselina ima 0,35 g. Od vitamina bismo izdvojili vitamin E (0,14 mg) i vitamine B grupe a naročito riboflavin (B2), niacin (B3) i B12. Ova grupa vitamina efikasno sprečava komplikacije kod sledećih stanja: bolesti srca i krvnih sudova, anemije, glavobolje, depresije, akne, za regeneraciju tkiva, neophodan je za rast i razvoj, probleme sa želucem i organima za varenje probleme sa metabolizmom, stres…Od ugljenih hidrata, u junetini ima vrlo malo šećera, koji se nalaze u jetri i mišićima.

Naravno, sa porastom udela masnoće u mesu povećava se i broj kalorija. Na primer u 100 g svežeg mesa junetine sa 10 % masti ima samo 176 kalorija , dok u istoj količini mesa sa 20 % masti ima 245 kalorija, a sa 30 % čak 332 kalorije.

U mnogim dijetama meso je i te kako zastupljeno, baš zbog svojih hranljivih vrednosti. Međutim, ne bi trebalo mešati proteine i na primer skrob. Iako je junetina zdrava za naš organizam, ne smemo preterivati sa njenom konzumacijom. Dnevno je najbolje uneti 50-80 g čiste junetine, naravno ako ste zdravi i ako nemate nikakvih zdravstvenih stanja. Određene studije su pokazale da osobe koje boluju od raka, ili su se izlečile od ove bolesti treba da budu vrlo pažljive što se tiče unosa crvenog mesa u organizam. Najbolje je posavetovati se sa lekarom kako biste izbegli brojne komplikacije.

Crveno meso ponekad može izazvati povišen krvni pritisak, povećan holesterol i povećanu masnoću u krvi zbog prisustva zasićenih masnih kiselina, holesterola i soli u obrađenom mesu. Stručnjaci napominju važnost načina pripreme crvenog mesa. Ako spremate meso ne bi ga trebalo spremati na visokim temperaturama jer u sebi može formirati kancerogene komponente. Da biste izbegli ovu pojavu najbolje je spremati meso na umerenim temperaturama, neke vrste se konzumiraju čak i u sirovom stanju. Ako vam se desi da vam meso zagori, obavezno pre jela odstranite ugljenisane delove sa mesa.

Proteini u junetini

Svi znamo koju veliku ulogu igraju proteini (belančevine) u našem telu, ali nije na odmet da ponovimo nekoliko najbitnijih:

  • Proteini su glavni sastojak svakog hormona koji imaju ulogu da regulišu metabolizam. Nema procesa u organizmu čoveka koji nije (posredno ili neposredno) pod uticajem jednog ili više hormona.
  • Od proteina su izgrađena antitela koje naš organizam stvara za borbu protiv raznih bakterija i virusa.
  • Sastavni su deo hemoglobina (pigment koji se nalazi u eritrocitima).
  • Proteini su zaslužni za rast kose i noktiju, daju strukturu tela – izgrađuje mišićna tkiva…

Treba napomenuti da su mnogo vredniji proteini životinjskog porekla od proteina biljnog porekla.

Uloga junećeg mesa za zdravlje čoveka

Meso junetine je izvor sledećih minerala:

Selen je neophodan elemenat za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma. Istraživanja kažu da oko 40 % stanovništva u Srbiji pati od manjka selena u organizmu. Manjak selena kod muškaraca može nepovoljno da utiče na pokretljivost spermatozoida. Osobe koje imaju manje selena u organizmu podložnije su kanceru od ljudi koji imaju zadovoljavajući nivo selena. Iako je svinjsko meso najbogatije selenom (11,6 mikrograma na 100 g mesa), nije zanemarljiva ni količina koju sadrži junetina (9,1 mikrograma na 100 g mesa).

Cink je mineral koji je bitan za rast I funkcionisanje ljudskog organizma. Cink je raspoređen na organe koji stalno rastu I koji se obnavljaju (jetra, zubi, kosti). Jetra, zbog svoje uloge koju ima u organizmu, najviše ,, troši,, cink, dok se u kostima stvaraju zalihe I ne troši se brzo. Nedostatak cinka može da prouzrokuje hroničan umor, slabljenje imuniteta, kod dece može da dovede do problema sa rastom, do mentalnih oboljenja

Fosfor je potreban za normalnu nervnu aktivnost kao I za pravilnu kontraktilnost srčanog mišića. Zalihe fosfora se nalaze u kostima I zubima.

Gvožđe je sastavni deo hemoglobina pomoću kojeg se vrši transport kiseonika u krvi. On je sastavni deo enzima koji regulišu ćelijski rast. Svaki organizam ima rezerve gvožđa a kada se one istroše može doći do nekih ozbiljnih oboljenja. Crveno meso, u koje spade junetina, je odličan izvor gvožđa. Treba napomenuti da se organsko gvožđe koje se nalazi u junetini pet puta lakše iskorišćava nego neorgansko gvožđe iz biljaka. Od svih vrsti mesa najviše gvožđa sadrži baš junetina. Nedostatak gvožđa može da prouzrokuje anemiju.  Anemija ili malokrvnost je nedostatak crvenih krvnih zrnaca. Neki od simptoma anemije su: umor, malaksalost, slabost, vrtoglavica, bledilo kože, tahikardija (ubrzan srčani rad), poremećaj sna, tuga, depresija… Postoje situacije kada bi trebalo da povećamo unos gvožđa u organizam: posle obilnih krvarenja, teških operacija u kojima je izgubljeno dosta krvi, u trudnoći, obilnih menstrualnih krvarenja kod žena.

U manjim količinama meso junetine sadrži i kalcijum i magnezijum. Kalcijum je elemenat koji je zadužen za jačanje kostiju, noktiju i zuba. Istraživanja su potvrdila da veoma povoljno utiče i na nerve, mišiće, organe za varenje, metabolizam…

Ako imate problema sa aknama, bolove u mišićima, bolne menstruacije, poremećaj u ishrani, povišen krvni pritisak, probleme sa libidom  kalcijum vam može pomoći da pobedite ova stanja.

Magnezijum je jedan od minerala koje unosimo kroz meso. Magnezijum podstiče naš metabolizam i upravlja i mišičima i nervima. Nedostatak ovog minerala može da stvori velike probleme za naš organizam-nepravilan rad srca, grčenje mišića, omekšavanje kostiju…

I za kraj potrebno je reći da za potpuno zdravlje organizma treba da unosimo što raznovrsniju hranu, da budemo umereni u jelu i piću kako bismo bili zdravi i puni energije.

Sponzorisano:

loading...
Loading...