Anksioznost i depresija su među najčešćim psihičkim poremećajima od kojih pati savremeni čovek. Stalni pritisak u različitim oblicima, bilo da se radi o stresu radnog mesta, finansijskom pritisku, emotivnim problemima ili čitavom sklopu svih ovih uticaja, neumitno dovodi do stanja napetosti, straha i strepnje. Teške životne situacije i kontinuirani stres mogu učiniti i da takva osećanja prerastu u dugotrajnu neraspoloženost, očaj, gubitak motivacije i volje za životom.
Određena količina brige i osećaj straha, tuge ili neraspoloženja su sasvim normalna pojava i predastavljaju reakciju na spoljne uticaje, lični način razmišljanja i doživljavanja sveta oko sebe. Sklop ličnosti može uticati na to da osoba bude senzitivnija ili da teže podnosi stres i teške trenutke, što i dalje može da se ispoljava u sasvim normalnoj meri. Kada su takva stanja dugotrajna ili neobično intenzivna, tada se može govoriti o psihološkim poremećajima kao što su anksioznost i depresija.
Šta je anksioznost, a šta depresija?
Iako se često mešaju, ova dva psihološka stanja pripadajau različitim dijagnostičkim kategorijama i njihova simptomatologija se razlikuje kvalitativno. Ona mogu da se odvijaju istovremeno, zbog čega osoba često ni sama ne može da razluči da li se radi o anksioznosti ili depresiji, posebno usled preplavljenosti negativnim emocijama koje joj ne dozvoljavaju da razmišlja na uobičajen način.
Anksioznost – Anksiozni poremećaj karakteriše osećanje stalne i uporne unutrašnje nervoze, straha i napetosti, uz kontinuiranu psihomotornu tenziju. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja stalno je u pripravnosti, živeći u užasnom strahu da će se desiti nešto loše i da joj se sprema opasnost. Ona brine oko svega i nije u stanju da se opusti i prepusti normalnom toku života. Ovo stanje je praćeno fizičkim simptomima poput ubrzanog lupanja srca, znojenja, problema i osetljivosti vezanih za vid i sluh, bolova u telu, osećaja lebdenja i vrtoglavice i mnogih drugih. To još više pojačava osećaj strepnje, često vodi i ka preteranoj brizi za fizičko zdravlje i praćeno je abnormalnim strahom od sopstvenog gubitka kontrole i ludila.
Depresija – Deprseija je zapravo veoma različito stanje od anksioznog poremećaja, iako ova dva stanja mogu da budu kombinovana. Depresija se manifestuje stalno prisutnim osećajem neraspoloženja, nezainteresovanosti i uopšte gubitka osećaja uživanja u svim ili većini uobičajenih aktivnosti. Depresija se odlikuje i osećajem konstantnog umora i gubitka energije skoro svakog dana, te osećajem bezvrednosti, besciljnosti i krivice. Ovo stanje može da bude praćeno nesanicom ili preteranim spavanjem, kao i primetnim gubljenjem ili dobijanjem na kilaži, uz drastično smanjen ili povećan apetit. Depresivne osobe gube motivaciju i volju za životom, razmišljaju o smrti na različite načine, kao strahu od umiranja ili samoubistvu sa ili bez plana. U težim slučajevima dolazi i do pokušaja samoubistva.
Kako se boriti protiv anksioznosti i depresije?
Ono što je vrlo važno znati, to je da ni anksioznost ni depresija zapravo nisu psihološka oboljenja već psihološki poremećaji. Ova stanja predstavljaju neuroze i nemaju patološke korene. U oba slučaja se primenjuje psihijatrijska terapija, bihejvijoralna metoda, sa ili bez primene medikamenata. Osim lekarske pomoći je od velikog značaja primenjivati tehnike koje mogu pomoći i u situacijama kada osoba nije pod okom stručnjaka.
Kako smanjiti anksioznost – Anksiozne osobe stalno brinu, pa tako brinu i po pitanju svog izlečenja, smatrajući često da je ono nemoguće ili da je uzaludno, jer će se ponovo vratiti i tako iznova. Zbog toga je ključno ovladati tehnikama koje će pomoći da se zabrinutost trenutno smanji i da osoba može racionalno da se nosi sa svojim problemom. Vrlo koristan savet je da se preduzme neka akcija čim se oseti prvi znak suludog straha i ne dozvoli mu se da prevlada. Blokiranje negativnih pretpostavki sprečava da osećanje strepnje eskalira i pretvori se u paniku. Relaksacija u umnom i fizičkom smislu je takođe vrlo uspešna. Polako i duboko disanje, meditiranje i postepeno opuštanje mišića pomažu i da se razbistri um i da se oseba postepeno umiri i uspori i tok zastrašujućih iracionalnih misli. Prihvatanje simptoma je od vitalne važnosti, jer dokazuje osobi da joj od njih ne preti opasnost.
Kako izlečiti depresiju – Kod lečenja depresije pomažu psihijatrijske terapije razgovorom, najčešće uz kombinaciju sa antidepresivima. U pogledu samopomoći, važno je da se pacijent ne poistovećuje sa depresijom, već da je registruje kao trenutno neugodno stanje, odnosno fazu. Okupacija aktivnostima, čak iako ne pričinjavaju zadovoljstvo je neizmerno važna za depresivne osobe, jer ih ponovo uvodi u normalnu životnu rutinu i postepeno vraća osećaj svrsishodnosti i samopoštovanja. Ponavljanje i uveravanje sebe da je u pitanju prolazno stanje, ma koliko god nekad delovalo besimsleno, zapravo ima veoma važnu ulogu u izlečenju depresivnog poremećaja.
