Pica je danas svakako jedna od najviše uživanih i najomiljenjih vrsta obroka na čitavom svetu. Smatra se specijalitetom italijanske kuhinje, najčešće pripremljenim od tankog, okruglo oblikovanog testa sa paradajz sosom, začinima i raznim drugim sastojcima i dodacima. Njenoj popularnosti doprinosi izuzetna inventivnost u pripremi, jeftini i lako dostupni sastojci i brzo i lako spremanje.
Iako je nama poznata kao italijanski specijalitet, drevni dokumenti svedoče da su mnogi antički narodi u staro doba imali jela vrlo slična po sastojcima i fomi. Vojnici persijskog imperatora Darija Velikog su na svojim štitovima pekli neku vrstu hleba i na njega dodavali sir i urme što je bla odlična hrana za duge marševe koje su morali da podnose. Okruglo testo, preliveno maslinovim uljem, biljkama i medom se pominje i u zapisima rimskog istoričara Marka Porcija Katona, još u trećem veku pre nove ere, a i Vergijije u svom čuvenom spevu o junaku Eneju pominje sličan okrugli hleb. U iskopinama čuvene Pompeje su pronađeni ostaci okruglog peciva i vrsta peći u kojima su drevni Pompejci pripremali ovo pecivo. Drevni Grci su takođe spremali neku vrstu pogače koju su začinjavali raznim biljkama i lukom.
Pica kakvu danas najbolje poznajemo je nastala u osamnaestom veku u napuljskoj regiji, a tamo je otvorena i prva picerija na celom svetu, nazvana “Antica Pizzeria Port’alba”. Prve pice su u Napulju pripremili siromašni grčki doseljenici, koji su jeli jednostavne ravne hlebove sa paradajzom, sirom, uljem i lukom. Sam pojam pizza potiče iz desetog veka, o čemu svedoči rukopis iz južnoitalijanskog grada Gaete.
Testo za pripremu savršene pice
Osnova svake dobro pripremljene i ukusne pice, pored pregršti interesantnih ukusa, dodataka i začina, svakako je dobro spremljeno testo. Najosnovnija i najčešće pripremana varijanta se spravlja od brašna, svežeg ili suvog kvasca, vode, soli, šećera i maslinovog ulja, ali postoje i druge verzije u čijoj se pripremi ne koristi kvasac.
Pica majstori širom sveta su se izveštili u pripremi idealnog, tankog testa, sjajne strukture i ukusa, no mnogi vole da pripremaju ovo brzo i praktično jelo i u kućnoj režiji. Recepti se drže osnovnih sastojaka, uz potrebne modulacije.
Testo za picu sa suvim kvascem – Za pripremu ovog tipa testa za picu je potrebno 600 gr brašna, od čega 350 gr glatkog, a ostatak oštrog, 5 gr suvog kvasca, 1 dl mleka, 2.5 dl tople vode, 1 dl maslinovog ulja, 2 kašike morske soli i 1 kašika šećera. U većoj posudi pomešati brašno, so i šećer, a potom u sredini napraviti udubljenje u koje se dodaje kvasac. Kvasac preliti mlekom i vodom, potom mestiti testo, uz dodavanje maslinovog ulja. Dobro umešeno testo ostaviti da naraste do duple količine na sobnoj temperaturi. Na površini posutoj brašnom ponovo premesiti, pa ostaviti još sat vremena i tek nakon toga razvlačiti oklagijom na debljinu jednog centimetra. Gotovo testo prebaciti na pleh i po želji dodati omiljene sestojke i začine.
Testo za picu sa svežim kvascem – Za pripremu testa za picu sa svežim kvascem je potreban 1 kilogram brašna tipa 500, 10 gr svežeg kvasca, pola litra mlake vode, 2 kašike soli, 2 kašike maslinovog ulja i 1 kašika šećera. Najpre je potrebno pomešati brašno i kvasac, uz postepeno dodavanje mlake vode. Kada se dobije fina homogena smesa, dodati so, šećer i maslinovo ulje. Ovakvo testo mesiti ručno oko deset minuta ili pet minuta mikserom. Dobro umešeno testo ostaviti da naraste oko tri do četiri sata i nakon toga po želji začiniti i dodati omiljene sastojke.
Testo za picu bez kvasca – Testo za picu može da se spremi i u verziji bez kvasca i idealno je za brzu pripremu, za koju ne mora da se čeka da naraste. Za jednu picu srednje veličine je potrebno 300 gr mekog brašna, 1.5 dl vode, 1 kesica praška za pecivo, 2 kašike običnog ili maslinovog ulja i prstohvat ili dva soli. U velikoj posudi pomešati suve sastojke, pa dodati ostale i umesiti fino glatko testo. Po potrebi dodati vode. Testo razvući i staviti u pobrašnavljen pleh sa ili bez papira za pečenje i dodati željene sastojke.
Sva testa za picu se peku u zagrejanoj rerni, na temperaturama oko 220 do 250 stepeni Celzijusa, u trajanju od desetak ili petnaestak minuta, u zavisnosti od sastojaka, rerne i samog testa. Pica se najčešće pred kraj pečenja vadi iz rerne da bi se dodali pojedini sastojci, a onda peče još najviše oko pet minuta. Testo treba da bude hrskavo,sočno i eventualno blago rumeno po ivicama i sa donje strane.