Da li je Sibirski limun jestiv? To zavisi od toga koliko ste gladni ili u kojem veku živite!
Rođen u Kini, Sibirski limun ili Poncirus trifoliata, nazvan još i “trolisna pomorandža” nekada je rastao u severnoj Evropi, gde se kora voća kandirala i sušila. Američki kolonisti su gajili Sibirski limun kao pseudocitrus izdržljiv na hladnoći, zbog toga što ovaj plod sadrži pektin, koristan u pravljenju džemova i marmelada. U Kini, ovo gorko voće se koristilo kao začin (sušeno i mleveno), a mladi listovi su se povremeno kuvali i jeli.
Sveži plodovi se posle berbe puštaju da odstoje oko dve nedelje, a iz njih se izvlači oko 20% soka koji se rastvara i od njega se pravi ukusan osvežavajući napitak.
Ukus i aroma podsećaju na ukršten limun sa grejpfrutom. Tanak listić kore Sibirskog limuna ide odlično uz džin-tonik.
Neki govore da je ova biljka pomalo otrovna i da plodovi mogu izazvati teške bolove u stomaku i mučninu, a produženi kontakt sa biljkom i plodovima dovodi do iritacije kože. Naravno, sve ovo je moguće, ali u blažim oblicima.
Voćka može imati i neke antialergijske aktivnosti. U kineskoj tradicionalnoj medicini se koristi za tretiranje zubobolje, hemoroida, konjuktivitisa, prehlade i svraba.
Kao i ostalo rastinje koje je trnovito, ptice biraju Sibirski limun za pravljenje gnezda, jer trnje odvraća predatore, pa ih štiti. Drvo Sibirskog limuna se može koristiti kao prirodna ili živa ograda i često se koristi na pašnjacima gde se napasaju stada. Trnje je dovoljno čvrsto da može probušiti gumu ili da se koristi kao čačkalica. Drvo je ekstremno tvrdo i otporno, a kora prošarana zelenim prugama. U rano proleće, cvetovi privlače pčele i leptirove, a jeleni i zečevi ne vole Sibirski limun.
Aromatični plodovi koji sazrevaju u jesen, mogu se sušiti i koristiti za potpuri mešavinu. Jesenje lišće ove biljke ima kremasto-žućkastu boju.
Sibirski limun raste u visinu do 6 metara i počinje da rađa kada napuni 7 do 12 godina. Često se koristi za bonsai umetnost. U zimu izgubi lišće, a može se uzgajati u zaštićenim uslovima na dalekom severu. U Kini se kultiviše hiljadama godina, a u Japanu još od 8. veka. U Ameriku je došao još u kolonizatorska vremena, a u Australiji je predstavljen krajem 19. veka. Gaje ga i u Argentini.
Botanički posmatrano, ova biljka pripada rodu Rutaceae, a porodici Citrinae. To znači da je u izvesnoj vrsti srodstva sa porodicom Citrus, u kojoj se, kao što znamo nalaze i pomorandža i limun. Međutim, u porodici Sibirskog limuna nema drugih bližih rođaka koji bi bili identični sa poznatim vrstama citrusa.
Latinsko ime Poncirus trifoliata bi u originalnom prevodu značilo trolisna narandža, zbog toga što je na starom francuskom jeziku poncirus bilo ime za pomorandžu. Trolisni, kao pridev, dodeljuje se zbog toga što listovi ove biljke imaju trodelni jajasti oblik.
Prolećni cvetovi liče na cvetove limuna, bele su boje i imaju roze prašnike. Nemaju intenzivan i lep miris kao što je to slučaj sa limunom i pomorandžom i njihovim cvetovima, ali, svejedno, privlače, kao što smo rekli, leptiriće i pčele.
Drvo izgleda zanimljivo zbog svojih isprepletanih grana i trnja. Mnogi ga danas sade zbog estetike.
Ipak, glavni razlog popularnosti ovog drveta je njegova velika izdržljivost na niskim temperaturama. Kažu da Sibirski limun uspeva da opstane na -30°C. To je, jedan od razloga što ga mi zovemo “sibirskim” limunom.
Drugi važan razlog uzgajanja Sibirskog limuna je njegova odlična uloga u kalemljenju!
U međuvremenu su ljudi uspeli da kultivišu nekoliko zanimljivih sorti ove biljke, pa su danas poznate i dostupne sledeće: Frost, Rich, Rubidoux, English Large i Kryder. Razlikuju se samo po veličini cveta. Bonsai majstori vole patuljastu sortu egzotičnog imena “Leteći zmaj” (Flying dragon). Ovo drvce može da naraste do 2.5 m, trnje je krivo, a grane izuzetno izuvijane. Što je najvažnije – preživljava velike minuse!
Sibirski limun se u različitim jezičkim područjima može naći pod sledećim imenima: Naranjo espinoso, Hardy Orange, Bitterzitrone, Trifoliado, Bitterorange, itd.
Uzgajanje i održavanje Sibirskog limuna
Sibirski limun je zahvalan za održavanje i lako se uzgaja. Pošto limun i limunovo drvo ne mogu da podnesu niske temperature u našim krajevima, tokom zime je potrebno biljku držati u zaštićenim prostorijama. Drvce limuna ne može ostati u dvorištu da ne bi izmrzlo. Prinos limunovog drveta zbog toga nije bogat i ima malo koristi od njega. Za razliku od običnog limuna, Sibirski limun izdržava niske temperature, ne tretira se hemijskim pesticidima, plod se može koristiti u nekim recepturama, a ako ga ne sadite zbog ploda, onda može igrati ulogu ukrasnog drveta ili prirodne ograde.
Zbog toga se u poslednje vreme sve više ljudi odlučuje za sadnju i uzgoj Sibirskog limuna. Kod nas se može pronaći više gazdinstava koji se bave proizvodnjom sadnica i prodajom, pa nije tako teško doći do sadnica i saveta za podizanje ovog neobičnog drvceta.
Sibirski limun se može zasađivati u bilo kom periodu godine, zahvaljujući specijalizovnim sadnicama koje su proizvedene od strane stručnih lica. Jedino o čemu treba voditi računa jeste vrsta zemljišta gde planirate posaditi ovu biljku.
Sadnice možete kupiti u takozvanim kontejnerima ili saksijama. Kada izaberete mesto gde želite da posadite Sibirski limun, potrebno je da iskopate rupu koja će biti 2 puta dublja od visine saksije. Zemlju koju ste iskopali i izvadili treba da pomešate sa sitnim peskom i malo humusa (otprilike po 1/3 od svega). Ovu izmešanu zemlju vraćate u iskopanu rupu. Kada sadnicu stavite u iskopanu rupu, učvrstite je, utapkajte (može i gaženjem) i dobro zalijte (dozovoljeno je 10 l vode).
Vrsta zemljišta za sadnju Sibirskog limuna. Zemljište gde bi trebalo da sadite Sibirski limun treba da bude propustljivo i rastresito. Takođe, važno je proveriti da li je alkalno ili kiselo jer Sibirskom limunu više odgovara alkalno zemljište.
Položaj za sadnju Sibirskog limuna mora biti pažljivo odabran jer ova biljka ne voli da bude direktno izložena suncu. Pronađite mesto u senci zbog toga što izloženost, u toku leta, sunčevim zracima, može dovesti do toga da mlade grančice požute i izgube bujnost.
Sredinom avgusta, pa sve do kasne jeseni, Sibirski limun će imati najveći prirast i u tom periodu će vratiti pigment.
Kako zalivati Sibirski limun? Dok biljka intenzivno raste, slobodno je zalivajte ili rano ujutru ili tokom kasnih večernjih časova. Dozvoljeno je i tuširanje sadnice.
Kako ćete Sibirski limun održavati zimi? U toku zime nema mnogo posla oko Sibirskog limuna. Naravno, biljka se tada skoro i ne zaliva, a ako je izuzetno mlada, onda je možete na neki način sakriti od mraza.
Kako ćete Sibirski limun gajiti na jesen? U jesen se vegetacija polako smiruje. Sibirski limun ćete tada manje zalivati, a negde pred početak zime, možete dodati đubrivo u zemlju. Gledajte da đubrivo ne dodiruje stablo Sibirskog limuna. Preporučuje se đubrivo NPK 10-40-10.
Održavanje Sibirskog limuna u proleće. U vreme ponovnog bujanja vegetacije, Sibirski limun ćete zalivati tako što ćete pratiti spoljašnje atmosferske i klimatske prilike. Ako je proleće puno sunca, zalivaćete češće.
Sibirski limun se prvi put orezuje posle tri godine od sadnje. Tada možete birati oblik koji želite.
Leto i uzgoj Sibirskog limuna. Kada dođe leto, zbog velikih vrućina morate zalivati Sibirski limun svakodnevno. Takođe bi bilo dobro da u prvim danima avgusta dodate još malo đubriva ili prihrane (postoji posebna vrsta prihrane za citruse).
Uzgajivači kažu da će Sibirski limun procvetati tek u četvrtoj godini od sadnje. Pre toga se cvetići mogu gde-gde pojaviti, ali se pun cvat dobija tek u četvrtoj godini.
Kada je u pitanju rađanje, onda se to dešava tek nakon 6-7 godina. Dobro uzgajana biljka donese i do 30 kg plodova.
Voćari nabavljaju Sibirski limun jer je ovo drvo pokazalo odlična svojstva kad je u pitanju kalemljenje. Naime, agrumi su kompatibilni sa Sibirskim limunom i postaju otporni na virus pod imenom Citrus Tristeza (CTV). Nakon kalemljenja na Sibirski limun, citrusi donose kvalititne plodove.
Ljubitelji neobičnog rastinja i uzgoja u kućnim uslovima se odlučuju za ovu sadnicu jer može vrlo lepo da izgleda u saksiji na terasi. Na primer, već pomenuta sorta “Leteći zmaj” ima neobičnu krošnjicu i vrlo je dekorativna.
Kako zasaditi Sibirski limun u saksiji?
Kada dođete do semena Sibirskog limuna, trebalo bi da ga oslobodite od njegovog omotača i stavite u plitku posudu. Neka se u njoj suši na normalnoj, sobnoj temperaturi. Proći će oko četiri nedelje dok se zrno potpuno ne osuši. Posle toga nabavljate tresetnu peskovitu zemlju i stavljate je u širok i plitak sud. Spustite seme u zemlju i prekrijte slojem zemlje debljine 1 cm. Dok zalivate budite redovni i pažljivi.
Ne smete dopustiti da se zemlja isuši, niti smete da dozvolite da ga “udavite” u prevelikoj vlazi. Plitak sud u kome je položeno seme slobodno pokrijte teglom, staklenim poklopcem i svakoga dana brišite kapljice isparenja. Ako je temperatura nekih 15°C, onda ćete za nedelju dana dobiti proklijalo seme. Posle toga sklanjate teglu ili poklopac, a nakon šest nedelja zasađujete proklijalo seme u izabranu saksiju.
Ako se odlučite posle nekog vremena da Sibirski limun ipak zasadite u dvorištu, morate sačekati da prođu dve godine. Biljka mora da ojača, u suprotnom neće uspeti.
Sibirski limun – ornamentalna upotreba
Sibirski limun je koristan kao ukrasno drvo jer pruža tri ili čak četiri godišnja doba sa svojim mirisnim prolećnim cvećem, atraktivnim listovima, svetlozelenim stabljikama i živopisnim žutim plodovima koji ostaju na stablu i zimi. Njegov relativno mali rast čini ga dobrim izborom za vrtove srednje veličine ili za sadnju pored staze.
Jedini nedostatak upotrebe Sibirskog limuna kao ukrasnog drveta su oštri trnovi, otpad koji nastaje kada opadnu plodovi i tendencija da u nekim područjima postane invanzivan.
Sibirski limun kao ograda
Kada se masovno posadi na sunčanim stranama predela, daleko od saobraćajne gužve, Sibirski limun može biti oblikovan kao fina mirisna živa ograda koja čuva privatnost poseda. Obrezivanjem se može oblikovati gusto rastinje koje čini efikasnu barijeru, čak i kada opadne lišće, jer trnje zadržava nepoželjne posetioce. Obrezivanje je najbolje vršiti na proleće, nakon cvetanja, ali će to u isto vreme sprečiti rast plodova i smanjiti ukrasnu vrednost stabla.
Plodovi
Sibirski limun daje velike količine malih jestivih plodova koji sazrevaju sredinom jeseni. Drveće se ne gaji za komercijalnu upotrebu voćaka, ali se kisele, pune semenki, “trolisne pomorandže” mogu ubirati i koristiti kao supstitucija za limun.
Kora može biti kandirana i iskorišćena u desertima, a pulpa i sadržaj mogu biti materijal za limun-marmeladu. Zbog velikog broja semenki u plodovima, potrebna je velika količina da bi se napravila relativno mala količina marmelade.
Raznolika upotreba Sibirskog limuna i prednosti za zdravlje
Trnje se koristi u lečenju zubobolje, kora stabla se koristi u tretmanu prehlade, a plodovi sadrže niz medicinskih aktivnih sastojaka uključujući flavonoide, kumarine, monoterpene i alkaloide. Plod, sa uklonjenom korom i semenkama je karminativan, opstruktivan i ekspresivan. Koristi se u lečenju dispepsije, konstipacije i abdominalne distenzije, zagušenja u plućima, prolapse uterusa, rektuma i želuca.
Blaži je u efektima u odnosu na nesazrelo voće i bolje je da se koristi za uklanjanje stagnacije hrane i vitalne energije u slezini i želucu. Nesazreli plod je antidijaretični, antiemetički, antispazmoidni, opstruktivni, digestivni, diuretički, laksativni, stimulantni, stomačni i vazokontriktorni. Koristi se u lečenju dispepsije, konstipacije i abdominalne distenzije, prolapse materice, rektuma, želuca, itd.
Bioaktivnost Poncirus trifoliate
Sintetički antioksidansi, kao što su butilovani hidroksianizol, butilovani hidroksitoluen i tercijarni butilohidrokinon, široko se koriste u hrani kao konzervansi. Međutim, korišćenje ovih antioksidanasa u hrani je obeshrabreno zbog njihove toksičnosti i kancerogenosti. Iz ovih razloga, nekoliko prirodnih antioksidanasa privuklo je poseban interes zbog njihove sposobnosti da uklone slobodne radikale, za koje se zna da izazivaju razne bolesti, uključujući rak, kardiovaskularne bolesti i starenje. Potrošači takođe postaju svesni nutritivne vrednosti i sigurnosti hrane i sastojaka.
Potreba za prirodnim namirnicama i prehrambenim sastojcima za koje se veruje da su bezbedniji, zdraviji i manje podložni izazivanju opasnosti, povećava se u odnosu na njihove sintetičke suparnike.
Nekoliko prirodnih antioksidanasa je izolovano iz biljnih materijala, kao što su ulja iz semenki, žitarice, povrće, voće, listovi, korenovi, začini i lekovito bilje. Citrusi, koji daju veliki doprinos ljudskoj ishrani, dobili su pažnju zbog svog mnoštva bioaktivnih jedinjenja. Naučne studije su pokazale da ovi bioaktivni sastojci imaju osobine koje promovišu zdravlje i pokazuju potencijal da budu antioksidativni, antiproliferativni i antivirusni agensi, kao i da spreče kardiovaskularne bolesti. Među njima, ekstrakt semena grejpfruta, komercijalni proizvod koji se dobija od semena i pulpe grejpfruta (Citrus paradise Macf. Rutaceae) je prirodni ekstrakt koji pokazuje efikasne bioaktivnosti širokog spektra, uključujući antioksidativne, baktericidne, fungicidne, antiviralne i antiparazitske aktivnosti. Ekstrakt semena grejpfruta je bezbedan za životnu sredinu bez toksičnosti za ljude ili životinje u efikasnim koncentracijama.
Sa druge strane dostupno je samo malo informacija o studijama koje se odnose na bioaktivnost Poncirus trifoliate. Među različitim delovima Sibirskog limuna, semenke su jedan od glavnih bioprodukata bez značajne upotrebe. Osobine koje promovišu zdravlje i mehanizmi koji su u osnovi bioaktivnih karakteristika Sibirskog limuna i dalje su u velikoj meri nepoznate u poređenju sa grejpfrutom.
Jedna stvar je sigurna, a to je da plod Sibirskog limuna izgleda sadrži čak sedam puta više vitamina C nego običan citrus. Sibirski limun ima kompleks C vitamina, tačnije bioflavonoida koji dobro deluju kod problema sa funkcionisanjem vena i kapilara. U tom smislu bi se moglo govoriti i o antitrombskim svojstvima ovih plodova.
Plod Sibirskog limuna se još uvek ne koristi u dovoljnoj meri u ljudskoj ishrani, pre svega zbog toga što je gorak. Ipak, poznati su načini da se gorčina ublaži i da se napravi podnošljiv napitak. Postoje recepti u kojima se sok isceđenog Sibirskog limuna ostavi da odstoji neke dve nedelje, pa se u mešavini sa limunovim i pomorandžinim sokom koristi za pravljenje ukusnih sirupa.
Kora Sibirskog limuna se može koristiti kao dobar način da se izvuče pektin za pravljenje džemova.
Cena sadnice Sibirskog limuna i gde kupiti?
Sadnica Sibirskog limuna se može naći po ceni od 1.200,00 dinara. Ima ih na sajtovima za kupoprodaju online i u boljim rasadnicima.
