Neki ljudi se rode sa ubrzanim metabolizmom, dok je kod drugih ljudi metabolizam prirodno usporen.
Brzina metabolizma, utiče na to kojom brzinom organizam sagoreva kalorije, odnosno kojom brzinom i koliko energije organizam obrađuje i koristi za obavljanje svih unutrašnjih procesa, kao što su varenje, disanje i svi drugi procesi koji se obavljaju unutar organizma.
Obzirom da se čovek rađa sa određenim karakteristikama metabolizma, može se sa sigurnošču reći da je je on predodređen genetskim faktorima. Međutim, tokom života, neke životne navike utiču na brzinu metabolizma, pa se tako metabolizam koji je prirodno usporen može ubrzati, kao što se i prirodno ubrzan metabolizam može usporiti.
U nastavku ovog teksta, govorićemo o faktorima koji usporavaju metabolizam.
Šta usporava metabolizam?
Kada je reč o faktorima koji usporavaju metabolizam, prvi od njih odnosi se na način ishrane.
Konkretno, što su obroci obilniji i češći, to se metabolizam više ubrzava.
Ukoliko su obroci prilagođeni realnim potrebama organizma i ukoliko podrazumevaju umerenu količinu hrane, vaš organizam neće morati da obrađuje preveliku količinu energije i samim tim metabolizam će se usporiti.
To znači da ukoliko želite da usporite metabolizam, treba da jedete manje količine hrane, a posebno manje količine namirnica koje su visokokalorične i koje samim tim predstavljaju obilne izvore enrgije. Čim osetite sitost prilikom unošenja hrane u organizam, prekinite obrok.
Kada je reč o ishrani kao faktoru koji usporava metabolizam, treba naglasiti i to da čak i umereno izgladnjivanje organizma, takođe usporava metabolizam. U tom slučaju, organizam u nedostatku izvora nove enrgije, postaje prinuđen da troši energetske rezerve i postaje sporiji jer dolazi do prirodnog i spontanog uvođenja režima štednje energije, pa organizam enrgiju iz rezervi sagoreva usporenim tempom.
Pored ishrane, na usporavanje metabolizma utiče i nivo fizičke aktivnosti koju upražnjavate i kojoj ste izloženi. Ukoliko se dovoljno i redovno odmarate, vaš organizam će zahtevati manju potrošnju energije, a samim tim će se i vaš metabolizam usporiti.
Ipak, to ne znači, da je potrebno i preporučljivo da budete lenji i fizički nedovoljno aktivni, već je preporučljivo da meru fizičke aktivnosti prilagodite svojim fizičkim sposobnostima i realnim potrebama.
Budite aktivni u onoj meri koliko to vaše telo može da izdrži, bez stvaranja osećaja zamora i iscrpljenosti. Čim dođe do osećaja zamora i iscrpljenosti i čim svoj organizam dovedete u stadijum pojačane fizičke aktivnosti, njegova potreba za energijom postaje veća i metabolizam se u procesu obrade te energije ubrzava.
Ono što takođe utiče na usporavanje metabolizma, jeste i količina sna. Zato, da vaš metabolizam ne bi funkcionisao ubrzano, trudite se da uvek imate uravnotežen ritam spavanja. Kako bi ste to postigli, najbolje je da vreme kada odlazite na spavanje i kada se budite, uokvirite ustaljenim ritmom i satnicom. Svako ispadanje iz ritma spavanja, dovodi do poremećaja metabolizma.
Na usporavanje metabolizma utiče i nivo kalcijuma u organizmu. Ukoliko je količina unosa kalcijuma preterana, to pospešuje i ubrzava proces obrade energije, a ukoliko je unos kalcijuma sveden na umeren i dovoljan, metabolizam se normalizuje i usporava.
Postoje i prirodni faktori koji utiču na usporavanje metabolizma. Kada je reč o takvim faktorima, prvo mesto zauzima proces starenja. Što ste stariji, to se i vaš metabolizam brže i lakše usporava. Ovu tvrdnju, dokazuje činjenica da se potrebe organizma za energijom tokom života i tokom procesa starenja smanjuju, a samim tim i metabolizam se usporava. To se dešava jer životne funkcije postaju sporije, a neke tokom godina čak i totalno prestaju. Takav je recimo slučaj sa funkcijom rasta. Dok je funkcija rasta aktivna, telo zahteva i troši znatno više energije nego što je to slučaj kada se funkcija rasta zaustavi.
Zato, u razdoblju života kada čovek još uvek raste, metabolizam funkcioniše ubrzano, a čim se ta funkcija zaustavi metabolizam se prirodno usporava.
