Karfiol je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice kupusa. Ipak, smatra se da je karfiol zbog svog specifičnog ukusa, kao i zbog svoje izvanredne nutritivne vrednosti, bolji za ishranu od ostalih kupusnjača.
Sadnja i uzgoj karfiola
Uslovi koji su potrebni za kvalitetan uzgoj karfiola slični su uslovima koji su neophodni za razvoj ostalih biljaka iz ove porodice.
Setva karfiola obavlja se krajem juna, da bismo mesec dana kasnije, dakle krajem meseca jula dobili rasad za rasađivanje na otvorenom prostoru. Krajem septembra dobijamo glave karfiola koje su veličine oko 3 cm i koje tada unosimo i sadimo u zatvoren prostor.
Za setvu je potrebno hranljivo, plodno zemljište, bogato humusom. Seje se na dubini od oko 20-25 cm, u razmaku oko 40-50 cm. Zemlji se mora obezbediti dovoljno vode i provetravanja, jer karfiol voli vodu, pa je zato pogodno i da zemlja bude što rastresitija a da PH da bude između 6 i 6,5.
Temperature koje je potrebno obezbediti i koje karfiol voli variraju od 10 – 20 ˚C, u zavisnosti da li su u pitanju dnevne ili noćne temperature. Ukoliko su temperature više i idu preko 25 ˚С prinos će biti manji, glavice sitne i neugledne, što će svakako umanjiti i težinu i prinos. Cvetovi se od sunca štite tako što se iznad njih izvrši vezivanje listova.
Dorastanje karfiola odvija se na tamnijim mestima gde temperatura iznosi od 0-2˚C. Pre pojave jakih mrazeva biljke se vade iz zemlje i jedna uz drugu sade na zaštićenom mestu, gde se dorastanje vrši naredna 2-3 meseca.
Za rasađivanje karfiola su idealni plastenici i kakvi drugi zaštićeni prostori, gde se rasadi postavljaju u razmacima 40×60 cm i 50×50 cm. To je dakle oko 30-40 biljaka po metru kvadratnom, što će nakon 30-45 dana dati oko 5-8 kg karfiola (period od oktobra do decembra meseca) po kvadratnom metru, tj čak 20-50 tona po hektaru.
To važi za jesenje sorte karfiola, međutim, opšte je poznato da postoje i prolećne sorte čiju je sadnju iz semena najbolje obaviti u rano proleće, tj oko 2 meseca pre poslednjih prolećnih mrazeva, a rasađivanje oko 4 nedelje pre poslednjeg prolećnog mraza.
Berba karfiola se vrši u zavisnosti od sorte, na proleće ili jesen, i to najbolje po lepom i sunčanom danu. Tada se odseca plod tj cvast sa liskama i odvaja od inače slabo razvijenog korena koji je karakteristika karfiola, a kasnije se te iste liske mogu skratiti, mada je poželjno da one i dalje nastave da štite plod od promene boje tj od moguće pojave žutila na cvasti karfiola.
Nutritivni sastojci karfiola
Karfiol jeste povrće koje sadrži čitav opus vitamina iz grupe vitamina B (od B1, B2 i B3 vitamina, preko B5 i B6, pa sve do vitamina B9). Takođe od vitamina, tu je naravno i neizostavni vitamin C.
Dalje, karfiol obiluje i mineralima kakvi su pre svega kalijum i fosfor, ali i korisnim fitohemikalijama, glukozinolatima i izotiocijanatima koji imaju važnu ulogu u detoksikaciji organizma i preveniranju nastanka mutacija ćelija i ćelija raka.
Karfiol je takođe veoma dobar izvor proteina i vlakana, dok sa druge strane ne sadrži masti i natrijum.
Lekovita svojstva karfiola
Zbog tako obilnog sadržaja hranljivih sastojaka, karfiol je idealna namirnica u kuhinji, posebno ukoliko ste ljubitelj zdravog načina prehrane. Jedna je od prvih namirnica koje se uvode i u ishranu dece, u dinstanom ili barenom stanju, pasiran i u vidu kašica.
Zbog svojih sastojaka kakvi su brojne fitohemikalije, kao i vitamin C, karfiol je veoma snažan antioksidant, te tako čisti organizam od dejstva slobonih radikala i drugih toksičnih supstanci štetnih po organizam i na taj način prevenira nastanak brojnih tumorskih procesa u organizmu.
Zbog prisustva kalijuma kojim obiluje, idealan je za razvoj skeletnog i mišićnog sistema kod ljudi, kao i za njihovo jačanje i zaštitu od bolesti.
Deluje protivupalno, kao zaštita od bolesti kakve su artritis, gojaznost i dijabetes. Dokazano je njegovo pozitivno i blagotvorno dejstvo i na preveniranje brojnih bolesti kardiovaskularnog sistema. Pozitivno deluje na cirkulaciju i smanjuje rizik od nastanka srčanog i moždanog udara. Takođe, snižava nivo lošeg LDL holesterola u krvi.
Lista lekovitih svojstava je zaista predugačka i ide u preveniranje i pomoć u terapiji za još mnogo bolesti i stanja kao što su depresija, ekcem, impotencija, multipla skleroza, zatim bolesti zuba, problemi sa prostatom, hemoroidima i mnogim drugim bolestima.
Recepti
Što se tiče upotrebe karfiola u kuhinji, postoje brojni načini da maksimalno iskoristite sve blagodeti koje vam pruža ovo povrće. Od njega se može pripremati sveža salata, tj možete ga koristiti u sirovom stanju. Takođe, možete ga pohovati ili od njega praviti brojne ukusne krem supe ili čorbe, sa ili bez dodatka mesa. Mnogi ga vole i u kiselom izdanju u kome se nalazi u turšiji ali i kao prilog mesu, ribi i brojnim drugim jelima.
Pored cvasti u ishrani se mogu koristiti i listovi karfiola. Idealni su za kakve probavne tegobe (crevno-želudačne), ali i kako imaju dosta hranljivih materija i dosta energije a teže se vare, idealni su i za dijetetski način prehrane jer održavaju organizam u stanju sitosti dug vremenski period.
Recept 1 – Zapečeni karfiol
Za naš prvi recept sa karfiolom, za koji se smatra da se priprema kratko i lako a pogodan je za 4 osobe, potrebno nam je:
- 1 glavica karfiola
- 1 jaje
- 1 šolja mleka
- 1 kašika brašna
- Pola glavice belog luka
- 2 kašike maslinovog ulja
- 1 kašika vinskog sirćeta
- Biber i drugi začini po ukusu
Za početak je potrebno karfiol očistiti, odvojiti na sitnije cvetiće, preprati pa zatim kuvati u slanoj vodi kojoj smo dodali kašiku sirćeta. Potom obareni karfiol propržimo na malo ulja sa belim lukom, soli i biberom i tako spremljen sipamo u vatrostalnu posudu. Prelijemo ga zatim sa nadevom od 1 jajeta, kašike brašna, šolje mleka i suvih začina po ukusu i stavimo u rernu da se peče dok se ne uhvati korica i dok karfiol ne dobije zlatnu boju.
Recept 2 – Krem supa od karfiola
Za čuvenu krem supu od karfiola potrebno vam je:
- 1 glavica karfiola
- ¾ šolje pileće supe
- 1 šolja mleka
- 3 kašike brašna
- 1 kašika putera
- 1 sitno seckani crni luk
- Beli luk u prahu (2 kašičice)
- 2 kašike maslinovog ulja
- ½ kašičice soli i ½ kašičice bibera
Pre svega potrebno je da rernu zagrejete na 220 stepeni. Karfiol poređajte u pleh, prelijte uljem i začinite belim lukom u prahu, solju, i biberom. Pecite karfiol u zagrejanoj rerni 30-40 minuta uz povremeno mešanje.
Za to vreme otopite puter, i propržite crni luk u jednoj dubljoj šerpi. Dodajte brašno i nalijte pileću supu i mleko u šerpu, uz konstantno mešanje. Kuvajte dok ne provri, a potom smanjite temperaturu i kuvajte još onoliko vremena koliko je potrebno da smesa postane gušća. Zatim dodajte karfiol, kuvajte par minuta, a zatim sve stavite u blender. Dobićete ukusnu krem čorbu koju služite naravno toplu.
Recept 3 – Mafini od karfiola
Od karfiola je moguće napraviti i ukusne i zdrave mafine, a od sastojaka vam je potrebno:
- 2 šolje mlevenog karfiola
- 1 šolja kakvog tvrđeg sira
- 2 belanceta
- 1 šolja seckanog spanaća
- 2 kašičice peršuna
- 1 kašičica origana
- 1 kašičica čili sosa
- ¼ kašičice belog luka u prahu
Najpre mleveni karfiol propržite nekoliko minuta u tiganju dok ne postane providan. Sve ostale sastojke, osim spanaća izblendirajte. Pripremite kalupe za mafine i pouljite ih. Zatim sve sastojke sjedinite, dodajte spanać, naspite u kalupe za mafine i pecite.
Recept 4 – Karfiol kao prilog
Već smo pomenuli da se karfiol može služiti i kao prilog brojnim jelima, a prevashodno jelima od mesa i ribe. Sastojke koje spremate možete slobodno uzeti po volji, dakle koliko god želite ili vam je potrebno karfiola, zatim palente, maslinovog ulja i začina po ukusu.
Sprema se jednostavno, tako što najpre prodinstate očišćene cvetiće karfiola par minuta, a potom ih umešate u malo ulja i palentu da budu skroz pokriveni. Dodate zatim začine po ukusu i sve promešate. Stavite u vatrostalnu posudu, pouljite i pecite dok karfiol ne dobije zlatno-žutu boju. Služite kao prilog drugim jelima.