Keleraba jeste dvogodišnja biljka koja spada u red kupusnjača, iako po izgledu, osim listova, nema drugih zajedničkih karakteristika sa ovim povrćem. Stabljika i plod ove biljke nalaze se neposredno iznad površine zemlje, i beru se kada dostignu veličinu teniske lopte tj veličinu negde oko 10 cm, zavisno od sorte. Zbog jabučastog izgleda ploda, često je nazivaju i jabučica.
Reč keleraba je reč nemačkog porekla i u prevodu znači – kohl (kupus) i rube (repa). Dakle, keleraba predstavlja jednu vrstu divljeg kupusa koji vodi poreklo sa Mediterana i koji je u Evropu stigao u XVI veku, a danas je najrasprostranjenija, tj najviše se gaji u Nemačkoj i Italiji.
Uzgoj kelerabe
Postoji više sorti kelerabe, a mi ih najčešće delimo prema boji, na zelene i ljubičaste, ali i prema obliku ploda, na one kruškastog oblika ili okrugle, jabučastog izgleda.
Zelene sorte obično se gaje na proleće ili leto, dok se ljubičaste gaje na jesen, jer su otpornije na niske temperature. Ipak, najbolje jesu one sorte čije je stablo bele i plave boje, takozvane bečka bela i plava sorta, zatim delikates bela i plava keleraba i drugi njihovi brojni varijeteti.
Seme kelerabe je nalik semenu ostalih kupusnjača i, iako se uglavnom sadi iz rasada, moguće je naravno kelerabu dobiti i direktnom setvom. Zbog svog zadebljelog korena ona se da gajiti i na otvorenom i u zatvorenom prostoru (uglavnom u staklenicima i plastenicima). Od sejanja do vremena kada keleraba postaje spremna za branje, obično prođe vremenski period između 5 i 9 nedelja.
Ukoliko se keleraba gaji u proleće najbolje ju je gajiti iz semena, kada se može i prekriti kakvim agrotekstilom, što će umnogome skratiti vreme potrebno za vegetaciju. Ukoliko se pak gaji u jesen, obično se sadi iz rasada. Kada sazri, ona ne ostaje dugo u jestivom stanju, tako da ukoliko biste uvek da je imate u svom vrtu, morate je sejati svakih nekoliko nedelja (otprilike na svakih 20 dana).
Uslovi za kvalitetan uzgoj kelerabe
Zemljište kod uzgoja kelerabe ne sme biti previše nađubreno, posebno ne stajskim đubrivom i amonijakom, jer će u tom slučaju doći do pucanja stabljika tj ploda. Ph vrednost zemljišta koju je potrebno omogućiti za najbolji prinos je između 6 i 7.
Zemlja takođe mora posedovati dovoljno vlage, naravno ne previše, ali dovoljno da se izbegne suša koja bi hranljivi deo biljke učinila neadekvatnim, tvrdim i gorkim za jelo. Zbog toga se obično prvo obilno zalivanje vrši prilikom setve, a potom se može umereno zalivati na svakih 7 dana.
Prilikom sadnje kelerabe, razmak između biljaka u jednom redu bi trebalo da bude oko 25 cm, dok je razmak između redova oko 30 cm. Ukoliko je razmak među biljkama manji, moglo bi da dođe do zasenjivanja jedne biljke listovima druge, što će dovesti svakako do lošijeg kvaliteta i slabijeg prinosa biljke.
Optimalna temperatura za uzgoj je između 7 ˚С i 20 ˚С, ali se mora voditi računa o kom godišnjem dobu se radi, kao i kakve su razlike između dnevnih i noćnih temperatura.
Bitno je napomenuti da se keleraba može saditi kao rana i kasna sadnja i da je to najbolje činiti iz rasada u otvorenim ili zatvorenim lejama kada ona ima 4-5 listova, a to je oko 5 nedelja nakon setve. Ipak, i ona koja se gaji direktno iz semena daće ogromne prinose, smatra se čak i do 15 tona za rane i 30 tona za kasne sorte. Može se gajiti kao predkultura, međuusev ili kao naknadna kultura.
Vreme za berbu kelerabe jeste onda kada zadebljali deo stabla dostigne veličinu teniske loptice, tj veličinu oko 5-8 cm (prema nekim uzgajivačima i više, mada su uglavnom saglasni da vreme berbe zavisi tj varira od sorte do sorte). Biljka se odseca ručno, ispod stabla (ploda), dakle odseca se koren, a kasnije se skida i list. Jede se dok je mlada, kada je plod ukusan, mekan i sočan, i to sveža u sastavu salata, sokova, kuvana, dinstana ili pečena.
Nutritivni sastav kelerabe
Kao što smo već i pomenuli, u ishrani se kod kelerabe koristi zadebljalo stablo tj plod, obično kuvano, kao varivo i/ili kao dodatak raznim jelima, a ređe u svežem stanju (što je najbolja varijanta jer se tako unose svi njeni hranljivi sastojci neizmenjeni). Ipak, van frižidera i zamrzivača, ova biljka ne opstaje, jer se njen ukus menja a plod postaje tvrd i neupotrebljiv za jelo.
Stablo tj jabučasti plod kelerabe ima veoma visoku nutritivnu vrednost i sadrži oko 10%-12% suve materije, 6-7% ugljenih hidrata i obilje vitamina C, kalcijuma i gvožđa. U tragovima se nalaze i masti i belančevine, kao i folna i pantotenska kiselina, tiamin i niacin, a od minerala prisutni su i magnezijum, fosfor, mangan i bakar. U 100 grama kelerabe nalazi se manje od 30 kcal.
Listovi, bilo da su tamnozelene ili ljubičaste boje, takođe se koriste u ishrani. Lišće naročito obiluje u beta karotenu, provitaminu vitamina A i fosforu.
Lekovita svojstva kelerabe
Keleraba je pre svega biljka koja zbog svojih izuzetno velikih nutritivnih vrednosti i obilja C vitamina koji poseduje, jača imuni sistem.
Dokazano je njeno blagotvorno i pozitivno dejstvo na kardiovaskularni sistem, ali i na smanjenje ukupne količine lošeg, LDL holesterola.
Zbog obilja biljnih vlakana i siromaštva u kalorijama, ova biljka daje dugi osećaj sitosti, pa je tako idealno da se nađe u jelovnicima osoba koje teže ka smanjenju svoje telesne mase.
Smatra se da povoljno utiče i na resorpciju gvožđa u krvi, te tako tkiva bivaju obilnije snabdevena kiseonikom. Idealna je i za regulaciju nivoa šećera u krvi, tj glikoregulaciju i održavanje optimalnih vrednosti glikemije. Smatra se da ima pozitivno dejstvo i na funkciju limfnog sistema.
Povojno utiče na sistem za varenje, na probavni sistem (kao pomoć kod opstipacije a samim tim i u borbi protiv tumora debelog creva), ali i na koštani i urinarni sistem gde sprečava pojavu peska ili kamena u mokraćnim putevima i/ili pomaže u uklanjanju istog.
Dobra je i za zdravlje zuba, protiv virusnih i gljivičnih infekcija, protiv edema kao i za jačanje vezivnog tkiva.
Keleraba u kulinarstvu
Kelerabu je najbolje jesti svežu jer se njenom termičkom obradom gube vitamini i minerali, a pre svega vitamin C. Kao sveža može se dodavati raznim salatama a posebno salatama i jelima sa ribom, sirom i mesom. Ukoliko se kuva, to bi trebalo činiti oko 30 minuta, a ukoliko je isečena kuva se samo 10 minuta. Možete je dinstati, pohovati ili peći u rerni, prelivati sirćetom, jogurtom ili kakvim drugim ukusnim prelivima.
Evo nekih recepata za pripremu ukusnih i veoma zdravih jela sa kelerabom.
Recept 1 – Zimska, brza salata sa kelerabom
Za ovu i te kako zdravu, ukusnu, osvežavajuću i hranljivu salatu potrebno vam je:
- jedna ljubičasta keleraba
- jedna crna rotkva
- jedna bela rotkva
- maslinovo ulje
- so
- limun ili narandža ili pak sirće po ukusu
- kisela pavlaka
Salata se priprema veoma jednostavno. Najpre u jednu veću posudu izrendajte svoju ljubičastu kelerabu, a potom joj dodajte i izrendanu crnu i belu rotkvu. Sve to začinite sa malo soli i maslinovim uljem po ukusu, i dodajte, u zavisnosti šta ko voli obično, jabukovo sirće ili pak umesto toga iscedite u salatu jedan limun ili jednu narandžu. Dodajte za kraj i jednu kiselu pavlaku i dobili ste vašu savršeno zdravu i ukusnu salatu sa kelerabom.
Recept 2 – Punjene kelerabe
Za pripremu jela koje nosi naziv Punjene kelerabe potrebno vam je:
- 8 keleraba
- 200 grama mlevenog mesa
- Glavica crnog luka
- Šoljica (za kafu) pirinča
- Čaša pavlake
- So, biber, ulje
- Začini po ukusu kakvi su bosiljak, ruzmarin ili majčina dušica
Za pripremu ovog jela potrebno je da najpre oljuštite svoje kelerabe i da ih potom prokuvate tj obarite u slanoj vodi. Kada se kelerabe ohlade, pažljivo ih izdubite i izdvojte masu iz sredine. Pulpu koju ste dobili izdubljivanjem sačuvajte za nadev.
U manjoj posudi prokuvajte šoljicu pirinča u dve do tri šoljice vode, koliko da nabubri, a u tiganju propržite luk i mleveno meso. Sjedinite potom pirinač i izdubljeni deo kelerabe sa lukom i mesom i propržite još koji minut. Začinite po ukusu sa solju, maslinovim uljem, biberom i ostalim začinima.
Kuvane kelerabe koje ste prethodno izdubili poređajte u vatrostalnu činiju, napunite dobijenom smesom, prelijte pavlakom i pecite u rerni dok ne dobiju tamno zlatnu boju.
