Miker (Meeker) je sorta maline koja, kao i sorta Vilamet, vodi poreklo iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Sorta je razvijena 1967. godine, a u Srbiji se gaji od 1994. godine. Pripada letnjim sortama maline, i poznata je kao dvogodišnja biljka koja raste jedne godine, a plodove daje naredne godine.
Iako važi za najmanje otpornu malinu, izrazito osetljivu na mnoge bolesti i faktore spoljašnje sredine, ipak ova sorta daje najukusnije plodove sa najvećim procentom šećera, i veoma je priznata i tražena u Evropi a i šire.
Sadnja i uzgoj Mikera
Kao i bilo koja druga sorta, i Miker zahteva pre svega kvalitetnu obradu zemlje. Pre nego se krene sa sadnjom, mora se izvršiti zasipanje odgovarajućim đubrivom, a zatim zemlja izorati na dubini od 30cm do 35 cm. Zahteva pored dosta svetlosti i jako puno vlage, te joj se to mora na vreme obezbediti. Odgovaraju joj podneblja sa hladnijim letima, ali sa minimalno 3h sunca dnevno, pomalo kišnim i blagim zimama.
Kako smo obezbedili kvalitetne sadnice, čija se cena kreće malo ispod ili iznad 20 dinara po sadnici, u zavisnosti od dobavljača, sadimo ih tako što sadnice postavljamo na udaljenosti jednu od druge 25 cm, a razmak između redova je oko 3 metra. Razlog što je kod maline sorte Miker ovaj razmak između redova veći je taj što ova malina izrazito „grana“ u širinu. Zahteva zato i dodatne naslone. Sadi se u jesen ili zimu, ukoliko je blaga, a najkasnije do marta u proleće. Potom se odabiraju kvalitetni izdanci i nastavlja se sa obradom koja podrazumeva podupiranje, vezivanje, orezivanje. Potrebna je naravno zaštita od zime, mraza, ali i od sušenja, lomljenja i krzanja. Kada se malina obere, tj. na kraju berbe, izdanci koji su dali plod se odstrane.
Tokom obrade, mora se voditi računa o suzbijanju korova, kao i bolestima koji ovu sortu mogu zahvatiti a to su posebno kakvi polenski virusi, kao i Rđa maline, Smeđa pegavost, Plamenjača i druge. Zbog toga zahteva dodatnu negu i preparate za zaštitu.
Plodovi Miker sorte i prinos
Kako smo i pomenuli, Miker pripada letnjim sortama maline, dakle plodovi se beru u letnjem periodu uglavnom u junu/julu mesecu. Ova malina predstavlja 60% uzgoja u Americi jer je kod njih uveliko razvijeno mašinsko branje maline, za koje je ova sorta najpogodnija jer se plodovi lako odvajaju.
Plod maline je srednje krupan, kupastog oblika, ukusan, jarko crven. Teži oko 4,5 grama. Dobar je za transport, manipulaciju i smrzavanje.
Značaj maline za zdravlje
Maline ja najbolje konzumirati sveže, tek ubrane iz zasada, ali ukoliko niste u mogućnosti da ih isprobate na taj način, dostupne su i one smrznute, kao i one iz kolača, džemova i sokova. Umnogome se poslednjih godina govori o tome koliko je malina bitna za zdravlje, te se kao takva nalazi i u sastavu brojnih lekova, sirupa i melema.
Malina je izuzetno bogata vodom, u sastavu ima i do 90 % vode, a tu su i brojne druge supstance poput vitamina C, šećeri i brojne aromatične materije. Jedno od najvećih dosadašnjih otkrića jeste i takozvana elaginska kiselina, koja ulazi u sastav maline, tj u njene zrnaste delove ploda, i kao takva ima ulogu u prevenciji maligniteta. Nesumnjivo istu ulogu igraju i vitamini C i E koji su najbolji antioksidanti za organizam.
Pored toga, smatra se da malina ima ulogu u stimulaciji produkcije insulina od strane pankreasa (kako je veoma bogata u šećerima), te tako dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi. Uz ovu, ona ima i nebrojene druge uloge i kvalitete koji su od važnosti za naše zdravlje a to je i izbacivanje peska iz bubrega, podizanje imuniteta, obaranje telesne temperature. Reguliše idealno krvnu sliku, a mnoge dame danas njene sastojke koriste i u kozmetičke svrhe.