Malina vilamet – sadnice, sadnja i uzgoj

Malina vilamet je letnja sorta maline. Ova vrsta je veoma otporna na spoljašnje uticaje, daje krupne tamnocrvene plodove i počinje da zri već krajem juna. Malina vilamet je poznata i po svom dobrom ukusu. Stabljika ove maline može da izraste i do tri metra, prijaju joj mesta sa dosta sunca, potrebno joj je redovno zalivanje i đubrenje što utiče da prinos bude bogatiji. Posle berbe, stabljike koje su dale rod se seku.

Malina vilamet vodi poreklo iz severne Amerike i najčešće je gajena u SAD-u i Kanadi, ali je popularna i kod naših proizvođača. Nastale je u Sad-u u Oregon spajanjem dve vrste: Njuburg i Lojd Džordž. Pošto zri već u junu pripada grupi ranih sorti malina. Stabljika ove vrste je trnovuta, ali ponekad bude i bez trnja.

Malina vilamet - sadnice, sadnja i uzgoj

loading...

Plod maline vilamet

Plod je krupan, čvrst i tamno crven, jakog ukusa koji ima prijatnu aromu, što ga čini odličnim za kuvanje i industrijsku preradu. Što se tiče boje, plod je ponekad žut. Ova sotra daje plod jednom ili dva puta godišnje, a ako se dobro neguje rađa od 10 do 15 tona po hektaru. Zbog toga vilamet spada u profitabilniju i gajeniju sortu kod nas i u svetu.

Sadnice

Kada su sadnice u pitanju, u Srbiji je najbolje birati one čiji uzgajivač ima licencu i svu potrebnu dokumentaciju kojom se čak i ministarstvo poljoprivrede obavezuje na povraćaj sredstava. Dokumetacija služi kao dokaz da su sadnice prošle pregled i da su bezvirusne, zdravstveno genetički ispravne, uz maksimalan rodni potencijal i kvalitet plodova. Kada je reč o proizvodnji sadnog materijala, ona se kada su u pitanju dvogodišnje sorte malina najčešće obavlja razmnožavanjem.

Standardna malina vilamet sadnica treba biti duga najviše 50 cm, debljine oko 8-12 mm, sa korenovim sistemom koji ima 8-10 glavnih žila, koje treba da budu dužine 12-20 cm i da imaju debljinu oko 2 mm, da je solidno obrastao rasprostranjenim žilicama i korenovim dlačicama. Svaka bi sadnica ili grupa od pedeset sadnica morala da na sebi ima etiketu na kojoj će pisati koja je vrsta u pitanju, zatim sorta, tip te sadnice, potom deklaracija, adresa i ime samog proizvođača, kao i godinu za kada važi. Ovakav tip sadnice se sadi u fazi kada vegetacija miruje, zahtevan je tokom uzgoja i čeka se proleće da se vidi da li će da krene sa rastom. Zbog toga su kontejnerske sadnice bolja varjanta jer mogu da se sade tokom čitavog vegetativnog perioda, a ne samo u periodu fenofaze tj perioda kada biljka miruje.

Malina poseduje supstrat u kom se njen koren neometano razvija, tako da i pre i posle sadnje ne dolazi do ometanja rasta biljke, koji na zahteva period prilagođavanja već se proces rasta neomatano odvija. Kontejnerske sadnice su jednostavnije za manipulaciju, održavanje pre sadnje i u toku same sadnje, a nakon toga zahtevaju manje vode tokom rasta.

Sadnja i uzgoj

Malinama, pa i vilamet sorti je potrebno vlažno zemljište, zato je najbolje za parcelu izabrati područje sa severnom ekspozicijom, jer je vlažnije i sporo gubi vlagu. Zemljište treba da bude propusno, rastresito i slabo kiselo (ph 6) i bogato humusom. Ako zemlja nije vlažna smanjuje se rod, plod bude smežuran i sasuši se još dok je u izdanku. Zato malina uopšte najbolje uspeva u planinsko-brdskim područjima gde se prosečno izluči između 700 i 900 mm padavina godišnje. Pre početka sađenja, zemljište mora da se očisti od korova, kamenja i šiblja i da se izravna. Preoravanje je neophodno mesec dana pre sadnje, kao i đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivom (ako se koristi stajsko đubrivo mora se smanjiti količina mineralnog). Zemljište se tada ore na dubini od 30 d0 40 cm i usitnjava frezerkama.

Posle oranja, đubrenja i ravnjanja tla, treba odraditi naredni korak: formirati redove za sadnju. Na ravnijim parcelama gde zemljište nije drenirano malina se sadi na gredicama. Sadnja se može obavljati počev od oktobra pa sve do kraja marta, a ova kultura se najčešće sadi u kasnu jesen ili rano proleće. Kada je u pitanju sadnja zrelih izdanaka golih žila, pred sadnju je obavezno osvežiti podzemni sistem za svaku sadnicu, tako što se skraćuju žile za jednu četvrtinu od njihove cele dužine, a zatim se potapaju u smesu od ilovače, balege i vode uz dodatak sredstava za dezinfeksciju korenja. Izdanci maline se sade na istoj dubini gde su se nalazili pre nego što su vadjene iz matičnjaka, i zbog sleganja zemljišta u praksi se moraju posadtiti 2 do 3 cm više u dubinu. Tokom razvoja biljke neophodno je navodnjavanje, uništavanje korova, razbijanje pokorice tla 4 do 5 puta godišnje, kao i pažljivo đubrenje u prvoj godini 0,1 kg KAN-a oko sadnice u dva navrata krajem maja, a u jesen se dodaje NPK gnojivo u odnosu 7:14,21.

Skraćivanje sadnica koje su posadjene se radi na 3 do 4 pupoljka kako bi novi prirast stakao veću vegetativnu snagu. Što se tiče nege tokom uzgoja maline pa i maline vilamet se orezuju do 20. maja kada se uklanjaju dvogodišnji, jednogodišnji, bolesni i oštećeni izdanci. Izdanci koji donose plod skraćuju se do 120-150 cm u zavisnosti od njihove pređašnje visine.  Plod se bere kada dobije karakterističnu tamnu boju sorte vilamet, lako odvaja od lože i ne gneči se pri dodiru sa rukom. Za čuvanje najblje su hladnjače sa temperaturom od -1 do 0 stepeni C i relativna vlažnost vazduha 80-95%.

Sponzorisano:

Loading...
loading...