Moderne urbane sredine predstavljaju pravu fuziju kultura, tradicija, stilova i načina žiota, a svakako najomiljenija tačka susreta ovih činioca jeste kuhinja. Svetske kuhinje su osvojile svaki veći moderni grad, te nam je svakodnevno dostupan luksuz jednog neverovatnog iskustva putovanja oko Zemljine kugle, kroz uživanje i degustiranje najrazličitijih aroma i ukusa.
Među planetarno popularnim kulinarskim tradicijama, kod nas su danas najzastupljenije su kineska i italijanska kuhinja, a sve više i orijentalna i meksička. Ovom prilikom ćemo na talasima neodoljivih ukusa otputovati u daleku centralnu Ameriku i upoznati se sa svim čarima meksičke hrane.
Meksička tradicija i evropski uticaji
Tradicionalna meksička kuhinja i hrana bliskih regiona u svojim osnovama predstavlja spoj narodne kulinarske tradicije autohtonih indijanskih plemena i uticaja španskih konkvistarodra, koji su preko okeana sa sobom doneli svoje prehrambene navike i sastojke. Možemo reći da se meksička hrana temelji u najvećem delu na kukuruzu i raznim proizvodima od njega, te mnogobrojnim sortama mahunarki, pre svega pasulja, kao i raznih vrsta paprika.
Meksička jela se sastoje od nativnih kultura područja, kao i od onih koje su u toku osvajanja doneli Španci. Osnovu kuhinje čine kukuruz i čili paprika, a drugi domaći sastojci uključuju paradajz, tikvice, avokado, kokos i vanilu, kao i neke dodatke koji se ne koriste u drugim svetskim kuhinjama. To su pojedini jestivi cvetovi, domaće kulture povrća, kao i posebne sorte avokada sa jestivom korom. Evropski doprinos meksičkoj tradicionalnoj kuhinji uključuje većinu vrsta mesa, piletinu, svinjetinu i govedinu, kao i bilje i začine, a isto tako i pojedine vrste voća. Veoma je popularno tropsko voće, poput manga, guave, banana, ananasa i drugih vrsta.
Danas se često dovodi u pitanje koliko je meksička hrana zapravo autentična, a u kojoj je meri evropska, što je sudbina koju deli sa većinom kulinarskih tradicija koje se u Evropi smatraju egzotičnim i koje su se tokom vremena neizbežno mešale sa evropskim običajima. U svakom slučaju, osnova meksičke kuhinje je vekovima nepromenjena i bazirana je na kukuruzu i pasulju, dok je čili paprika redovan začin.
Zanimljivosti iz meksičke kuhinje
Nativna meksička kuhinja je tokom vremena doživela razne degustacije, izmene i dodatke, što je rezultiralo raznim varijantama jela koje danas možemo jednostavno poručiti u restoranu ili čak u vidu brze hrane. No, postoje brojna pogrešna mišljenja o ovoj kulinarskoj tradiciji, a sledi malo razotkrivanje popularnih mitova.
Meksička hrana je masna – Izvorna meksička jela su pripremana bez dodavanja žiotinjskih masnoća i biljnog ulja, termički obrađivana u velikim metalnim ili glinenim sudovima. Takođe su se pekla umotana u listove banane, avokada ili kukuruza, a popularnost i transformacija u lancima brze hrane su doprineli tome da se brojna jela danas prže u dubokom ulju.
Meksička jela su uvek ljuta – Neka od najpoznatijih meksičkih jela jesu jače začinjena i čili jeste jedan od čestih dodataka u hrani, ali je cela paleta recepata veoma široka i nikako ne obuhvata samo ljuta jela. Ovaj mit prati i još jedan, a to je da su sve crvene namirnice u meksičkim jelima ljute. To svakako nije istina, budući da crvene paprike uopšte ne moraju biti ljute, a paradajz, koji je često zastupljen, takođe nema takav ukus. Takođe se smatra da trudnice treba da izbegavaju meksičku hranu, baš zbog ljutine. Kada bi u tome bilo istine, sve meksičke trudnice bi odjednom morale da promene sve svoje navike u ishrani i pređu na neku sasvim drugu dijetu.
Čimičangas je izvorno meksičko jelo – Čimičangas je zapravo tradicionalni meksički naćo,jedan oblik spremanja tortilja, preliven rastopljenim sirom i pavlakom, a nastao je popularizacijom meksičke kuhinje u svetu, dok se u samom Meksiku gotovo ne može pronaći čak ni na restoranskim menijima.
Recepti meksičke kuhinje
Jedan od osnovnih recepata, koji je baza brojnih jela, jeste priprema tortilja. Poznata jela sa tortiljama su svakako burito, takosi, naćos, kesadilje i enčilade. Tu su i brojna jela sa pasuljem, kao i neki popularni umaci, poput salse i gvakamola. Sledi nekoliko odličnih recepata moderne meksičke kuhinje, koje možemo sami lako spremiti.
Domaće tortilje – Tradicionalne meksičke tortilje su se pravile od posebno obrađenog kukuruznog brašna, dok se kod nas uglavnom pripremaju od belog pšeničnog. Od dolaska konkvistadora tako se pripremaju i u nekim delovima Meksika. Evo jedne od jednostavnih varijanti za pripremu. Potrebno je:
- 250 gr glatkog brašna
- ½ kačičice soli
- 175 ml vode
- 3 kašike maslinovog ulja
Pomešati brašno i so, pa postepeno dodavati vodu i ulje. Unesti glatko testo na brašnjavoj površini i ostaviti desetak minuta. Testo zatim podeliti na osam delova i razvući svaku lopticu na tanke delove, odnosno tortilje. Peku se u velikom tiganju, tek malo zamašćenom, da se ne zalepe. Peći na srednjoj temperaturi oko minut sa svake strane, dok testo ne blago ne porumeni. Servirati ih sa nadevom po želji ili pripremiti kompletno jelo.
Burito sa junetinom – Burito je jedno od najpopularnijih jela savremene meksičke kuhinje. Burito se priprema sa različitim vrstama mesa i sa neznatnim izmenama u sastojcima. Osim što ga možemo poručiti u restoranu meksičke kuhinje, možemo da se oprobamo i u domaćoj verziji ovog specijaliteta. Potrebni sastojci su:
- 350 gr mlevene junetine
- 1 konzerva pelata
- 1 do 2 glavice crnog luka
- 300 gr crvene i žute paprike
- 100 gr crvenog pasulja
- 100 gr kukuruza šećerva
- 2 kašike ulja
- 3 kašičice vegete
- Seckani peršun
- 8 tortilja
Pasulj i kukuruz se može skuvati ili upotrebiti gotov u konzervi. Iseckati luk i propržiti na ulju, pa dodati meso i jednu kašičicu vegete. Dinstati uz dodavanje vode oko dvadesetak minuta. Dodati paradajz iz konzerve i seckanu papriku i pržiti zajedno još petnaestak minuta. Pred kraj dinstanja dodati pasulj i kukuruz, ostatak vegete i seckani peršun. Tortilje spremiti po navedenom receptu ili koristiti gotove. U tom slučaju ih treba blago zagrejati da omekšaju. Svaku tortilju premazati sa po dve kašike nadeva i zarolati. Servirati toplo.
