Papaja je voće koje potiče iz južnog Meksika i Centralne Amerike. Gaji se u mnogim tropskim oblastima, među kojima su i Havaji. Tamo je preneta u ranom 19. veku. Danas su Havaji jedina država u SAD-u u kojoj se papaja gaji u komercijalne svrhe.
Postoje dve vrste papaje: meksička, čija je maksimalna težina 4,5kg i havajska, koja je mnogo manja i koja se često viđa u radnjama. Ovo voće ne samo da je poznato po svom slatkom ukusu, već se i dosta koristi za omekšavanje mesa.
Nezrele papaje su zelene i gorkog ukusa, dok su zrele buter žute boje i u obliku kruške. Njeno svetlonarandžasto meso ima mnoštvo malih crnih želatinastih semenki slično kao kod dinje.
Nezrela papaja se u nekim delovima sveta koristi kao zamena za povrće, ali se ne savetuje da se jede dok ne sazri, osim ako nije kuvana. Preporučuje se sok od papaje, koji se ponekad dodaje drugim prirodnim sokovima zbog prijatnog ukusa, ali je takođe ukusna u salatama, sosevima i, naravno, kada se jede samostalno.
Zdravstvene prednosti papaje
Vitamin C je jedna od najvećih prednosti papaje, jer pruža neverovatnih 144% po porciji, što je sjajno za borbu protiv infekcija. Takođe sadrži antioksidante koji uništavaju slobodne radikale. Od vitamina sadrži 31% dnevne preporučene doze vitamina A, koji je potreban za zdravu kožu, sluzokožu i za vid. Posebno efikasno sprečava pojavu makularne degeneracije. Papaja pruža 13% dnevne preporučene doze folne kiseline i bogata je vlaknima i kalijumom, važnim sastojkom ćelija i telesnih tečnosti koji kontroliše rad srca i krvni pritisak.
Vitamini B grupe u papaji, kao što su folna kiselina, piridoksin (vitamin B6), riboflavin i tiamin (vitamin B1) se nazivaju „esencijalni“ jer su potrebni vašem telu, ali ih ono ne proizvodi samo, pa se moraju uneti iz spoljašnjih izvora. Zato je bitno uvrstiti u ishranu namirnice kao što je papaja.
Papaja je prirodan lek za mnoge bolesti, uključujući aterosklerozu, bolesti srca i reumatoidni artritis. Ona takođe čuva zdravlje digestivnog trakta i jaća imunološki sistem. Papaja sadrži flavonoid beta karoten, za koji je dokazano da štiti od raka pluća i usne duplje. Ostali flavonoidi u njoj, lutein, zeaksantin i kriptoksantini, imaju moćna antioksidativna svojstva i bore se protiv slobodnih radikala koji mogu izazvati prerano starenje i pojavu degenerativnih bolesti.
Papaja sadrži 212 aminokiselina i nekoliko enzima, uključujući papain, proteolitski enzim koji ima antiinflamatorno svojstvo na želudac, pa zato sprečava oticanje i groznicu koji se mogu javiti posle operacije. Papain ubrzava varenje proteina, čime se ublažava refluks, a takođe se pokazao efikasnim u lečenju čireva i sindroma iritabilnog kolona. Semenke papaje se koriste u narodnoj medicini za lečenje infekcija parazitima.
Međutim, budite umereni u konzumiranju papaje, jer sadrži fruktozu, koja može biti štetna po zdravlje u prekomernim količinama.
Dve genetski modifikovane sorte papaje pojavile su se na Havajima 1990. godine i tako je papaja prva genetski modifikovana namirnica u SAD-u.
Nutritivne informacije
Jedna šoljica ili 140g papaje sadrži 55 kalorija, 14g ugljenih hidrata, 8g šećera, 3g vlakana i 1g proteina.
Studije o papaji
Otkriveno je da fermentisana papaja leči rane, na osnovu čega su istraživači doneli zaključak da ima posebne blagodeti za dijabetičare. U drugoj studiji dokazano je da sredstvo za dvostruko čišćenje na bazi enzima iz papaje papaina, koji ima antibakterijska svojstva, takođe uspešno leči rane.
Još jedna studija se bavila antikancerogenim svojstvima semenki i mesa papaje, zahvaljujući sadržaju sastojaka iz grupe benzila i glukozinolata. Međutim, dok ovi sastojci u semenkama imaju sličnu jačinu u svim fazama procesa sazrevanja papaje, u mesu ih ima najviše pre sazrevanja, dok praktično nestaju kad je papaja sasvim zrela. Testovi su pokazali veću snagu inhibitora raka sa većim sadržajem ovih sastojaka.
Kako se jede papaja? Zdrav recept od papaje: pikantan voćni miks
Potrebno je:
• 1 šoljica manga isečenog na kockice
• 1 šoljica svežeg ananasa isečenog na kockice
• 1 šoljica sveže papaje isečene na kockice
• 1 zrela ljuta paprika, iseckana na komade
• pola velike glavice sitno iseckanog crvenog luka
• 4-5 kašika svežeg soka od limete
• 1 kašišica maslinovog ulja
• 1 kašičica soli
• 1 kašika krupno sečene sveže mente
Priprema:
Pomešajte prvih 5 sastojaka u velikoj činiji. Dodajte sok od limete, maslinovo ulje i so i dobro promešajte. Pospite listovima mente pre služenja.
Zanimljive činjenice o papaji
Papaju je prvi put pomenuo španski hroničar Ovijedo 1526. godine, pošto je otkrio ovo voće stigavši na karipske obale Paname i Kolumbije. Priča se da je Kristofer Kolumbo zvao papaju „voće anđela“.
Rezime
Ovo egzotično voće raste u tropskim predelima, uključujući i Havaje, jedinu zemlju u SAD-u u kojoj se gaji papaja. Ovo slatko i sočno voće sadrži oko 300% dnevne preporučene doze vitamina C, koji se efikasno bori protiv infekcija, a takođe sadrži i vitamin A, koji blagotvorno deluje na kožu, sluzokožu i na vid. Od ostalih nutrijenata, u papaji se nalaze folna kiselina, dijetalna vlakna, kalijum, esencijalni vitamini B grupe i nekoliko flavonoida, među kojima je betakaroten, koji štiti od raka pluća i usne duplje.
Jedan od najvažnijih sastojaka papaje je enzim papain, koji efikasno rešava razne gastrointestinalne probleme, od izbacivanja parazita do ublažavanja tegoba koje se javljaju kod sindroma iritabilnog kolona.
Mada je dobra kao dodatak ostalom voću, jedan od najboljih načina da uživate u papaji je da je isečete kao dinju i pojedete samostalno.
