Žuč je sok koji se proizvodi u jetri, a skladišti se u žučnoj kesi. Ovaj sok učestvuje u varenju hrane i sadrži enzime koji razlažu masti koje unosimo u organizam. Naime, prilikom varenja hrane žuč se izliva u dvanaestopalačno crevo i u njemu razlaže masti.
Kada je oticanje žuči do dvanaestopalačnog creva otežano, reč je o presavijenoj žučnoj kesi. Tada dolazi do brojnih problema u procesu varenja hrane. Još uvek nije otkriven tačan uzrok ovog stanja žučne kese, mada stručnjaci smatraju da se radi o prirodnoj anomaliji koja ne zahteva neko posebno lečenje. Oblik i izgled žučne kese određuju se još u fazi embrionalnog razvoja, a dokazano je da oko 70% ljudi ima normalan oblik žučne kese. Mogući uzrok ovog stanja je i prisustvo bakterija na zidu žučne kese i prisustvo kamena koji dovodi do iritacije žučne kese.
Presavijena žučna kesa često ne izaziva nikakve tegobe i može se otkriti tek na ultrazvučnom pregledu ili kada se pojave prvi simptomi. Često ovo stanje nije potrebno lečiti, ali nekada ipak može da dovede i do komplikacija (kamen u bubregu i upala žučne kese), pa čak i do fatalnog ishoda.
Simptomi
Osnovni simptom presavijene žučne kese je bol ispod desnog rebarnog luka, odnosno u gornjem desnom delu stomaka, a može se proširiti i na leđa, lopaticu i ruku. Zatim, simptomi su takođe i mučnina, groznica, povraćanje i povišena telesna temperatura, a abdomen je krut i osetljiv na bilo kakav pritisak. Simptomi koji ukazuju da je reč o ozbiljnom stanju su drhtavica i visoka temperatura koja nikako ne prolazi.
Ishrana
Kao što je već rečeno, presavijena žučna kesa ne zahteva lečenje ako ne postoje neke veće tegobe. Ono što je najvažnije jeste da promenite način ishrane. Ipak, stručnjaci preporučuju da se u toku prva 2-3 dana, odnosno u akutnoj fazi bolesti, pije samo voda, a zatim treba preći na sokove i nekoliko dana samo njih konzumirati. Od velike koristi mogu biti sokovi od cvekle, jabuke i kruške. Nakon toga dodajte čvršću hranu. To može biti iseckana sirova cvekla sa 2 kašičice maslinovog ulja ili sveži sos od jabuka.
Zatim, izbegavajte masnu i začinjenu hranu, meso, margarin, maslac, šećer i sve namirnice koje sadrže životinjske masti, kao što su crveno meso, žumance, punomasno mleko, sir itd. Umesto belog brašna jedite integralni pirinač i integralne žitarice. Jedite što više povrća i voća, a naročito je dobro da jedete kruške, grejpfrut, jabuke i koštunjavo voće. Dobro je da konzumirate gorke napitke i gorke namirnice, jer oni podstiču varenje i imaju blagotvorno dejstvo na žučnu kesu. Preporučuje se i gorko lekovito bilje poput ruzmarina i šafrana.
Takođe, važno je da se pije što više vode, a kafu izbegavajte. Bitno je da obroci budu redovni i umereni, odnosno da se ne prejedate. Koristite hladno ceđeno maslinovo ulje. Imajte na umu da je ulje neophodno u ishrani i da samo visokokvalitetno biljno ulje može sprečiti formiranje kamena. Jedan od načina da smanjite rizik od nastanka presavijene žučne kese jeste da svakoga dana pola sata pre doručka popijete sok od pola limuna u čaši tople vode, jer ovaj sok će da podstakne protok žuči i da ispere manje kamenčiće.
Lečenje
Promena načina ishrane je uglavnom dovoljna ako tegobe nisu velike. Međutim, ako presavijena žučna kesa prouzrokuje neke veće tegobe i ako se ispuni gnojem, tada je potrebno hitno lečenje, a u nekim slučajevima i operacija. Ako se formira kamen on iritira sluzokožu žučne kese i tada bakterije napadaju zid i uzrokuju upalu. Ako dođe do upale žučne kese, potrebna je hitna intervencija, jer u suprotnom može doći čak i do smrti.
Pored odgovarajuće ishrane, koja je ključna u lečenju presavijene žučne kese, postoje i neki prirodni lekovi koji mogu biti od velike pomoći. Na primer, pomešajte jednake količine biljaka dan i noć, hajdučke trave, kore krušine i blaženog čkalja. Potopite jednu kašičicu ove mešavine u pola šolje hladne vode i držite tako 8 h, a zatim to skuvajte i pijte po jednu šolju ovog čaja u toku dana.
Ako trudnica ima presavijenu žučnu kesu može doći do manjih tegoba, ali trudnoća može proći i bez ikakvih simptoma, pa često nikakva posebna terapija nije potrebna. Ipak, neophodne su redovne kontrole i stalan nadzor lekara.
