Aronija je lekovita biljka iz porodice ruža, koja potiče sa severnoameričkog kontinenta, ali njena prava vrednost je zapravo prepoznata u Istočnoj Evropi. Aronija u prirodi raste kao listopadni žbun, a jedno od njenih prepoznatiljivih obeležja su lepi beli cvetovi, skupljeni u grozdove. Ona se na evropskom kontinentu najviše uzgaja u Rusiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj, a popularna je i u našim krajevima.
Aronija je izuzetno poštovana zbog svojih lekovitih svojstava i trenutno je na ceni. U poslednje vreme je u svetu veoma tražena upravo zbog zdravstvenih dobrobiti za čoveka, kao i zbog toga što je izuzetno pogodna za ekološki uzgoj.
Ovo bobičasto voće je danas na visokom mestu među drugim darovima prirode čiji trend je poslednjih decenija ponovo zaživeo. Smatra se izuzetnim antioksidanosom, ima izraženo antiinfllamatorno, anrivirusno i antibakterijsko dejstvo, te smanjuje obilna krvarenja, jača krvne sudove, snižava krvni pritisak, a smatra se da deluje i antikancerogeno. Bogata je biološki aktivnim i korisnim materijama, vitaminima, mineralima i drugim sastojcima. Istraživanja su vršena na svežim plodovima, koji se najčešće ne konzumiraju u tom sranju, zbog oporog ukusa. Ipak, i prerađena aronija ima viši nivo korisnih sastojaka od većine komercijalnog voća.
Specifičnost aronije se ogleda i u njenoj izuzetnoj otpornosti na zimu i mraz, a može da uspeva i na čak 47 stepeni Celzijusa ispod nule. Često ćemo zbog toga čuti i njen popularan naziv sibirska aronija. Zahvaljujući ovoj osobini, aronija se naselila na prostorima Rusije i skandinavskih zemalja, Švedskoj i Finskoj.
Vrste aronije
Postoji mnogo različitih sorti aronije, koje su nastale selekcijom, hibridizacijom i ukrštanjem različitih tipova. Najčešće vrste aronije, sa svojim sortama, su crvenoplodna aronija, crnoplodna aronija i lljubičastoplodna aronija.
Crvenoplodna aronija – Ovu vrstu aronije, na latinskom Aronia arbutifolia, karakterišu crvene bobice koje su najmanje od svih postojećih vrsta, prečinka između 4 i 10 milimetara. Ova vrsta ima plodove izvanrednog ukusa, koji se najčešće konzumiraju sveži. Žbun crvenoplodne aronije cveta belim ili svetloružičastim cvetovima, a listovi se upotrebljavaju za pripremu čaja.
Crnoplodna aronija – Crnoplodna aronija, na latinskom Aronia melanocarpa, karakteristična je po lepim bobičastim plodovima izrazito tamne, gotovo crne boje. U početku rasta bobice su crvene, a sazrevanjem menjaju boju i tamne. Bobice crnoplodne aronije su prečnika između 6 i 9 milimetara, a žbun cveta belim cvetovima. Ova vrsta aronije nam je najpoznatija i uglavnom se konzumira prerađena. Ova vrsta se smatra super voćem, zahvaljujući brojnim blagotvornim i lekovitim svojstvima. Svi njeni sastavni delovi, uključujući pored ploda i lišće, seme, sok i ljuske, mogu se upotrebljavati u ishrani i alternativnoj prirodnoj medicini.
Ljubičastoplodna aronija – Stručnjaci ovu vrstu smatraju zasebnom, iako mnogi tvrde da ona zapravo predstavlja hibrid crvenoplodne i crnoplodne aronije. Ona se klasifikuje pod latinskim nazivom Aronia prunofolia. Karakterišu je tamnoljubičasti plodovi, koji ponekad mogu preći i u crnu boju. Njene bobice su krupnije, između 7 i 10 milimetara u prečniku.
Sadnja i uzgoj aronije
Aronija ima velike prednosti za sadnju i uzgoj, jer ne zahteva posebnu ili specifičnu negu. Ona uspeva na različitim vrstama zemljišta, a dobro podnosi i klimatske promene, kao što su letnje suše ili zimski mrazevi. Poljoprivrednici se rado opredeljuju za njen uzgoj upravo zbog trenutne visoke cene i traženosti ploda, ali i praktičnih uslova za sadnju i održavanje.
Odabir zemljišta i postavljanje sadnica – Idealno mesto za sadnju aronije je sunčani prostor ili prostor sa delimičnom povremenom senkom. Odgovara joj blago kiselo zemljište. Prethodno odabranim sadnicama iz kvalitetnog rasadnika pre same sadnje treba dodati organsko đubrivi, kako bi se poboljšala struktura zemljišta. Sadnice se postavljaju u iskopane rupe dubine samog korena i razmaknute u zavisnosti od toga na koji se način vrši berba, ručno ili mašinski. Prostor oko korena treba ispuniti zemljištem i zagrnuti u širokom luku, ne uz samo stablo, a svaku sadnicu temeljno zaliti.
Navodnjavanje – Poželjno je navodnjavanje sadnica i to posebno u toku prve godine uzgoja ili u sušnom periodu. Preporučuje se da se tokom leta zalivaju i do dva puta nedeljno sa po tri do deset litara vode po sadnici. Sistem navodnjavanja koji se naziva kap po kap se savetuje ozbiljnim uzgajivačima koji očekuju visok prinos, jer je to najkvalitetniji, ali i najisplativiji vid održavanja plantaže aronije.
Korov i međuredne travnate površine – Redovno uništavanje korovskog rastinja je obavezno zarad pravilnog i zdravog uzgoja aronije. Sama biljka ima sklonost da pušta izdanke iz korena i u te svrhe bi trebalo koristiti motiku za negovanje prostora oko stabla. Jedna od preporuka za dobar uzgoj je sađenje kvalitetne travnate staze između redova. Setva trave se obavlja odmah nakon sađenja aronije, a najpreporučljivije sorte za tu svrhu su engleski ljulj i visoki vijuk.
Zaštita od bolesti i štetočina – Aronija je izuzeno otporna biljka, no kao i sve komercijalne vrste, zahteva redovnu kontrolu i dodatnu negu u slučaju da je to potrebno. Najveća opasnost za aroniju je gljivično oboljenje koje se naziva pepelnica, ali ona se javlja retko i ne zahvata odjednom ceo žbun, pa se može lako ukloniti. Kao prevenciju bi trebalo izbegavati vlaženje lišća prilikom zalivanja i navodnjavanja.
Đubrenje i orezivanje – Aroniju svake godine treba umereno đubriti, kako bi dala maksimalne prinose. Uravnotežen sloj đubriva jednom godišnje omogućuje biljci da brže raste u prvim godinama, a kasnije daje obilne prinose. Aronija je specifična i po tome što joj je potrebna manja količina đubriva, u poređenju sa ostalim voćem. Orezivanje se vrši na nekoliko godina. Ona na nekim zemljištima može dostići i osam metara visine, što nije potrebno da bi dala bogat prinos, a pritom otežava berbu. Najbolje je rezati žbunove do visine od oko dva do tri metra.
Berba – Prvu berbu novog nasada aronije je moguće očekivati u trećoj godini od kada je posađen. Od pete do sedme godine starosti daje do 10 kg po biljci, a između devete i desete i do 15 kg. Aronija sazreva u avgustu, ali je berbu moguće produžiti jer se njeni zreli plodovi neće pokvariti ni otpasti ako ih ostavimo na biljci.
Upotreba aronije
Aronija je danas jedna od najtraženijih voćnih vrsta pre svega zbog svojih izuzetnih lekovitih karakteristika. Kod nas je najprisutnija crna aronija, koja se ne konzumira sveža. Aronija je odličan prirodni lek i preventiva prvenstveno za zdravlje krvi i krvnih sudova. Najčešće se konzumira prerađena u sokove, sirupe, džemove, pa i likere.
