Sadnja, uzgoj i sorte borovnice

Borovnica je listopadni žbun koji pripada porodici vresovki.  Ona pripada vrstama divljeg voća i predstavlja važan udeo ishrane nekih vrsta divljih životinja. Njeni tamnoplavi ukusni plodovi su veoma cenjeni i u čovekovoj ishrani, kao i narodnoj medicini, zbog svojih mnogobrojnih blagotvornih i lekovitih svojstava.

Ovo divlje bobičasto voće, latinskog naziva Vaccinium myrtillus, može da živi i do petnaest godina. Uspeva na kiselom i umereno vlažnom tlu, u borovim, bukovim i smrekinim šumama. Cveta grozdolikim cvetovima bele ili ružičaste boje i prepoznatljiva je po svojim dugačkim šiljatim listovima i tamnoplavim bobicama. Smatra se da u prirodi postoji oko 130 vrsta i sorti borovnica, a divlja je najzastupljenija u našoj zemlji. Uzgojene sorte su uglavnom američkog porekla i nastale su oplemenjivanjem takozvanih visokožbunastih sorti.

Borovnica ima primenu i u narodnoj i zvaničnoj medicini i smatra se izvrsnim izvorom vitamina. Odlična je kao sveže voće ili sveži sok, a od nje se mogu praviti ukusni, zdravi i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti i druge poslastice.

Sadnja, uzgoj i sorte borovnice

loading...

Vrste borovnice

Pored divlje borovnice koja je prisutna u našim krajevima, uzgojene borovnice se mogu podeliti  na tri glavne vrste, sa svojim sortama.

Niskogrmolika borovnica – Niskogrmolika borovnica, latinskog nazva Vaccinium Angustifolium, poznata još i kao kanadska borovnica, predstavlja niske žbunove koji mogu narasti između 15 i 45 cm. Ona je karaktreistična za Kanadu i severne delove Sjedinjenih Američkih Država, budući da joj odgovara hladnija klima.

Visokogrmolika borovnica – Visokogrmolika borovnica, na latinskom Vaccinium Corymbosum, može da naraste od 90 cm do 2 m visine. Ona voli umerene klimatske uslove i zato je pogodna za sadnju u našim krajevima.

Zečje oko – Ova vrsta borovnica, na latinskom Vaccinium Ashei, jeste najviša vrsta borovnice, koja može dostići čak 9 m visine.

Sorte borovnice

U našim područjima najbolje uspevaju visokogrmolike sorte, koje se odlikuju različitim karakteristikama samog žbuna i ploda, a takođe daju i različite prinose i imaju drugalija vremena sazrevanja. Uzgojene vrste se nastale kombinovanjem različitih sorti, tako da se poboljšava prinos sadnica i produžuje se vreme berbe. Tako možemo da razlikujemo sorte borovnica ranog sazrevanja, srednje ranog ili kasnijeg sazrevanja.

Duke – Karakteristična sorta po tome što cveta kasnije, a sazreva rano i zato je odlična za uzgoj u krajevima koji se odlikuju prolećnim mrazevima. Ima uspravano, bogat žbun i daje visok prinos. Bobice ove sorte su izrazito čvrste i pogodne za mehaničku berbu.

Bluetta – Borovnica širokog žbuna, nešto manje bujnosti od drugih sorti, ali velikih prinosa. Ima tamnoplave bobice, čvrste i sitnije ili srednje veličine. Sazreva rano i pogodna je za ručnu berbu.

Blueray –Ova sorta borovnice sazreva rano ili srednje rano. Odlikuje se bujnim, uspravnim i veoma rodnim žbunom i karakterističnim malim, vrlo zbijenim grozdovima. Njeni plodovi su svetloplave boje, krupni i čvrsti, a nisu skloni pucanju. Odlični su za transport i skladištenje i spadaju u visoko kvalitetne dezertne proizvode, izuzetne arome.

Bluecrop – Ova sorta borovnice je tražena zbog svoje visoke otpornosti na sušu, a ima bujan i dosta rodan žbun. Ima slabiju aromu i kvalitet, plodovi su čvrsti, krupni, ne pucaju i svetloplave su boje. Ova sorta ima rastresit grozd i spada u borovnice srednje ranog sazrevanja.

Berkeley – Ova sorta ima raširen, bujan i plodan grm, sa karakterističnim svetloplavim spljoštenim bobicama, veoma krupnim i čvrstim. Kvalitet ukusa je prosečan, neznatno aromatičan. Spada u borovnice koje srednje rano sazrevaju.

Hardy Blue – Ova sorta je prilagodljiva različitim tipovima tla i veoma je rodna. Ima tamnoplave bobice, izrazito slatke i aromatične. Predstavlja odličan izbor za priremu poslastica. Sazreva srednje rano.

Coville – Sorta kasnog sazrevanja, sa širokim, bujnim i rodnim stablom. Ima svetloplave, krupne, čvrste i otporne bobice. Izuzetno je aromatična i spada u red dezertnog voća, idealna i za preradu.

Herbert – Sorta sa prosečno rastresitim grozdom, širokog stabla i visoke rodnosti. Ima plavem krupne i aromatične bobice, ali dosta osetljive. Spada u sorte kasnog sazrevanja.

Jersey – Ima otporno stablo, krupne plave bobice, rastresitog grozda. Pogodna je jer ima dugo razdoblje berbe. Spada u sorte kasnog sazrevanja.

Elliot – Ovo je najkasnija sorta borovnice, sa izraženo dugim vremenom berbe. Ima svetloplave bobice srednje veličine, čvrste i prosečne arome. Kasno i cveta, te je dobra za uzgoj u hladnijim područjima.

Sadnja i uzgoj borovnice

Bilo da se gaji radi veće proizvodnje ili kao baštenska biljka, borovica, kao i drugo kultivisano voće zahteva određene postupke za uspešan uzgoj.

Odabir i priprema tla – Borovnicama najviše pogoduju topla i osunčana područja, a za postavljanje sadnica su najbolja zemljišta koja imaju blagi nagib i stalni protok vazduha, odnosno dobru ventilaciju. Što se samog zemljišta tiče, tlo bi pre sadnje trebalo obraditi do dubine od dvadesetak centimetara. Ukoliko je zemljište vlažno, podužu se humke visine 15 do 30 cm i širine 120 cm. U rupe za sadnice treba dodati đubrivo bez kalcijuma i kreča. Prisustvo ovih materija objašnjava propadanje borovnica koje rastu uz zidove ili ograde.

Postavljanje sadnica borovnice – Najbolje vreme za sadnju borovnica je tokom oktobra i novembra. Borovnica se razmonžava putem izdanaka iz korena, te se zato pre sadnje sa korena obavezno uklanja suvišna zemlja iz rasadnika, a koren se nekoliko sati pre sadnje natapa u vodu. Visokogrmolikaborovnica koja se najviše gaji u našim krajevima se uglavnom sadi u obliku žbuna ili žive ograde. Na većim nadmorskim visinama se preporučuje da smer zasada bude sever – jug, kako bi imao dovoljnu količinu svetlosti. U nižim područjima, koje imaju tople i dobro osvetljene položaje, preporučljiv položaj je istok – zapad, upravo da bi se izbeglo preterano zagrevanje i sušenje zemljišta. Na taj način biljka postaje i nešto otpornija na mraz.

Održavanje zasada borovnica – Zasad borovnice zahteva redovno navodnjavanje i zalivanje, posebno kada je u pitanju mladi nasad. Zemljište bi trebalo tretirati đubrivom u pažljivo određenim razmerama, koja se povećava sa rastom stabala. Dodaje se u zemljište u proleće nakon pupljenja i u jesen nakon berbe. Prve godine posle sađenja se uklanjaju cvetni pupoljci, a kada biljka dostigne visinu od metar do metar i po, borovnica se orezuje. Pri tom se najpre uklanjaju stare, slabe i bolesne grane, a sa preostalih grana se orezuju grančice koje su izrasle u toku poslednje dve godine i koje su dale plodove.

Berba borovnica – Borovnica se bere nekoliko puta, pošto bobice ne sazrevaju u isto vreme. Obično se bere od tri do sedam puta u toku pet do osam dana. Sam proces berbe traje šest do osam nedelja, ali trajanje i vreme berbe variraju u odnosu na to o kojoj sorti se radi, kao i u zavisnosti od klimatskih uslova. Vrši se tako što se petljke borovnice skidaju ručno ili posebnim spravama, češljevima za tu namenu. Borovnice se beru u ranim i hladnim jutarnjim satima i mora se voditi računa da se ne ošteti plod.

Skladištenje i čuvanje borovnica – Bobice borovnice se čuvaju u frižiderima oko tri do četiri nedelje na temperaturama između nula i minus 2 stepena Celzijusa, uz relativnu vlažnost od 85% do 90%. Plodovi se pakuju u male plitke posude, kako se ne bi oštetili. Pošto su veoma osetljivi, plodovi borovnice ne podnose dobro transport, pa se u svrhe dalje obrade odmah zamrzavaju i pakuju i tako čuvaju u hladnim komorama, do samog trenutka prodaje ili dalje obrade.

Sadnja borovnica u bašti

Osim svoje primene u prehrambenoj industriji ili kao sveže voće, borovnica se često sadi i kao dekorativna biljka ili kao mali lični izvor ukusnih hranljivih bobica na dohvat ruke. Potebno je obezbediti pogodne uslove, od kojih su najvažniji kiselo zemljište, dovoljna količina sunčeve svetlosti i redovno i pravilno navodnjavanje. Žbun borovnice je posebno privlačan u jesen, kada njegovo lišće dobije tople crvene i narandžaste boje. Tako uz obilje zdravog ploda, borovnica može da bude i idealna baštenska dekoracija.

Sponzorisano:

Loading...
loading...