Sadnja, uzgoj i sorte malina

Malina je jedna od najpoznatijih voćnih vrsta na našim prostorima. Naša zemlja je jedan od najvećih uzgajivača i izvoznika ovog nežnog bobičastog voća u čitavom svetu. Malina je zeljasta biljka iz porodica ruža, koja rađa više puta u toku godine i punu zrelost za rađanje sočnih finih plodova dostiže u trećoj godini. Može da živi i do dvadeset godina. Poznato je oko 195 sorti malina, a najpoznatije vrste su crvena i crna malina.

Malina, na latinskom Rudus Idaeus, pominje se i u starogrčkim mitovima. Prema jednoj priči, upravo je grm maline jednom spasao život vrhovnom olimpskom bogu Zevsu, tako što ga je majka sakrila baš iza njegovog lišća od titana Krona, koji je hteo da ga ubije. Rimljani su takođe voleli maline i proširili su njihov uzgoj po evropskom kontinentu. U srednjem veku malina je bila poznata i po svojoj primeni u medicini, kao i za spravljanje boja, a smatrana je rezervisanom samo za elitu. I Indijanci severnoameričkog kontinenta su od davnina koristili maline, mnogo pre nego što su Evropljani došli na njihove prostore. Popularnost malina raste tokom osamnaestog veka i njihov uzgoj se širi i među običnim narodom.

Plodovi maline se cenjeni i traženi kako u svežem stanju, a tako i u prehrambenoj industriji. Ona se upotrebljava u pripremi vina, sokova, želea, sirupa, džemova, slatkog i sličnih proizvoda. Takođe se koristi i kao ušećereno voće i u prahu. Svoju primenu nalazi i u farmaciji.

Sadnja, uzgoj i sorte malina

loading...

Sorte maline

Kao što je pomenuto, do danas se zna za jako velik broj različitih sorti ovog plodonosnog grma iz porodice ruža. Sorte malina se dele u nekoliko grupa sa svojim podvrstama. Najveće skupine čine crvene, crne, purpurne i žute ili zlatne maline.

Crvene maline – Crvene maline se razlikuju po mestu gde se uzgajaju, pa tako možemo uočiti karakteristike evropske i američke crvene maline. Američka crvena malina ima svetlocrven poluloptast plod i mnogo je otpornija prema mrazu. Crvene maline imaju mnogo različitih sorti od kojih su neke važnije, zbog uzgoja i isplativosti. To su Moling eksploit, Gradina, Vilamet, Chilliwack maline, a kao dobre za gajenje se preporučuju i sorte Lojd, Džordž, Moling džul, Moling promajz i Njuburg.

Crne maline – Crna malina je zapravo višegodišnji trnoviti žbun sa izdancima koji se lučno savijaju. Takođe možemo razlikovati crne evropske i crne američke sorte crne maline. Njen plod je čvršći, taman poluloptast, a jestivi deo se lako odvaja od cvetne osnove pri branju. Važnije sorte crnih malina su Blek hok, Bristol, Kamberlend i Morison maline.

Purpurne maline – Purpurna malina je plod nastao mešanjem američke crne i američe crvene maline. To su hibridi koji se odlikuju velikom plodonosnošću i liče na jednog ili drugog roditelja biljke od kojih su ukrštane. Važinije sorte purpurnih malina su Burgundi, Kolumbijan, Marion i Sodus maline.

Žute maline – Žuta ili zlatna malina je posebno interesantna vrsta. Ona najviše liči na crvene maline, s tim što ima manju količinu antocijanina zbog čega i i njena boja specifična. Ona ne uspeva na nadmorskim visinama preko 800 metara, kao ni na mestima gde je nekada bio zasađen malinjak. Od vrsta nam je poznata  Folgold malina, dostupna u našim krajevima i karakteristična po bogatom ukusu.

Sadnja i uzgoj malina

Sadnja malina zahteva posebnu pripremu i postupke kako bi uzgoj bio plodonosan i isplativ za proizvođače.  Važni koraci za uspešan uzgoj malina podrazumevaju dobar odabir zemljišta, njegovu pripremu i pravilno postavljanje sadnica. Malina prednjači nad ostalim voćem zbog toga što nema posebne zahteve u pogledu klimatskih uslova, brzo uspeva i daje redovne prinose, uspašno se gaji i na slabijim zemljištima, a sama tehnologija uzgoja je jednostavna. Malina je praktična za uzgajanje i omogućuje angažovanje i slabije radne snage, može se uspešno održavati i na mešovitim i malim posedima, omogućava odličan raspored radne snage, zbog svoj kontinuiranog sazrevanja i berbe, a tražen je proizvod na tržištu, bilo kao stono voće ili sirovima za niz različitih prerađevina.

Odabir zemljišta za sadnju – Malinama pogoduju krajevi sa hladnim letima, bez mnogo padavina u vreme berbe, kao i relativno blagim zimama. Neke sorte su veoma otporne na zimske uslove i mogu dobro uspevati i u hladnijim krajevima. Ovaj grm najbolje uspeva na mestima koja su izložena suncu i sa dobrom entilacijom. Uglavnom joj pogoduju sever i severoistok za odabir parcele za sadnju. Promenljive zimske i prolećne temperature, loša ventilacija i mrazni džepovi mogu oštetiti sadnice i pogodovati razvoju gljivičnih biljnih oboljenja.

Priprema tla za sadnju – Pripremanje zemljišta za sadnju malina je preporučljivo započeti bar godinu dana unapred. Ona najbolje uspeva na visoko propustljivim zemljištima sa visokim procentom organske materije sa kiselošću između 5.5 i 6.5 jedinica vrednosti. Zemljište bi trebalo testirati i eventualno poboljšati hemijskim sredstvima. Takođe bi trebalo suzbiti i višegodišnje korove.

Podizanje nasada – Sadnice se mogu postavljati u sistem pravougaonika, kvadrata, traka, koje daju najveće prinose ili u sistem žive ograde. Sadnja malina se praktikuje od oktobra do aprila zrelim sadnicama, a zelenim u junu. Preporučuje se da se maline sade na jesen, jer se tada bolje ukorenjuju i daju bolji rast tokom naredne godine. Koriste se srednje debele sadnice sa već razvijenim korenom. Jednom zasađene maline mogu godinama da opstanu na istoj parceli, pa je najbolje saditi ih na mestima gde bar tri godine unazad nisu sađene druge kulture, poput paprike, krompira, paradajza, patlidžana, bibera, jagoda ili kupina, jer iza njih ostaju razni insekti i biljna oboljenja.

Orezivanje malinjaka – Ovo je veoma važan aspekt uzgoja malina. Ono se obično obavlja nakon berbe i zahteva posebno iscrpan rad. Orezivanje podrazumeva uklanjanje stabljika koje su dale plodove, kako bi se malinjak održao zdravim i sprečila razna oboljenja. Potrebno je iz istog razloga ukloniti i slabe tanke ili slomljene novoizrasle maline. Uklanjaju se i tanki vrhovi, jer rađaju male plodove, kao i veoma gusti, da bi se dobilo na krupnoći ploda. Izdanci koji su nikli van redova rasadnika takođe se uklanjaju košenjem, herbicidima ili mehanički.

Zaštita od bolesti i štetočina – Malina je osetljiva na biljna oboljenja i štetočine, te je važno sistematski pristupiti zaštoti biljke, uz pomoć hemijskih prizvoda za tu namenu. Zaštita malina se obavlja zimskim prskanjem pre bubrenja pupoljaka, zatim tretiranjem herbicidima pre kretanja vegetacije, nakon toga pred cvetanje, nakon procvetavanja i nakon berbe.

Berba malina – U našoj zemlji se berba uglavnom obavlja ručno i zato se sadnice režu do visine ramena, kako bi bile dostupne beračima. U drugim zemljama se praktikuje mašinsko branje malina uz pomoć posebnih vrsta kombajna, koje zahtevaju i specifičan način postavljanja zasada, kako bi mašina mogla nesmetano i efikasno da prelazi preko njih i sakuplja plodove. Berba malina se započinje kada plodovi dobiju karakterističnu boju sorte kojoj pripadaju i kada se lako odvajaju i ne gnječe se pri branju. Ako su namenjene dužem transportu, tada se beru sa peteljkama. Maline se najbolje čuvaju u frižiderima temperature između 1 stepen Celzijusa ispod nule ili na nula stepeni.

Sponzorisano:

Loading...