Ukoliko ste ljubitelj pečurki, sigurno je da volite šampinjone – čak i oni koji tek povremeno jedu pečurke, biraju šampinjone, jer su posebnog ukusa, tako jednostavni za pripremu i idu uz sve vrste jela.
Od šampinjona možete praviti različite vrste preliva, salata, ali i glavnih jela, i predjela.
Šampinjoni su zastupljeni u ljudskoj ishrani još od davnina, a veoma su cenjeni jer se smatraju božanskom hranom. Izuzetno su nutritivno bogati, sadrže malo kalorija a veoma su hranljivi. Zbog toga su šampinjoni odlični saveznici svima koji žele da svoju figuru dovedu do savršenosti.
Osim toga, šampinjone bi trebalo da konzumiramo iz razloga što su zdravi te na naše zdravlje utiču blagotvorno. Njihovom redovnom upotrebom, u kombinaciji sa ostalim zdravim namirnicama, obezbedićete sebi zdrav život.
Najveća prednost jeste ta što ih ima tokom čitave godine, te ih možete koristiti često. Odlična su zamena za meso te se preporučuju veganima i vegetarijancima, odnosno osobama koje ne konzumiraju životinjske proizvode, jer obiluju proteinima i potrebnim nutrijentima za normalan razvoj organizma.
U tekstu dalje saznajte nešto više o šampinjonima, odakle potiču te koja je njihova nutritivna vrednost, i kako da ih upotrebite u ishrani.
Šampinjoni u ishrani
Već 7000 godina pečurke su itekako cenjene u kineskoj kulturi, takodje i kod Rimljana. Pečurke, a posebno šampinjoni, u azijskim zemljama koriste se jako često i dan danas, kako u ishrani tako i u medicini.
Zanimljiva priča kaže da su pečurke potekle od groma, zbog toga što su nastale nakon olujne noći. Zbog toga ih i nazivaju hranom bogova…
Šampinjoni su svakako najpoznatija vrsta gljiva koje su jestive, imaju poseban miris i ukus, i sve su češće zastupljeni u ljudskoh ishrani.
Verovatno vam je već dobro poznat njihov izgled, a možete ih pronaći u šumi, pašnjacima ili livadama sve od maja do oktobra. Šampinjoni se takodje veštački uzgajaju te su iz tog razloga zastupljeni na tržištu tokom cele godine. U prodaji ih možete naći sveže, ali i konzervirane.
Postoji nekoliko vrsti šampinjona, a prepoznaćete ih po različitim svojstima:
–Zatvoreni šampinjoni predstavljaju najmladju vrstu šampinjona, bele su boje i beru se u njihovom ranom stadijumu razvoja. Neutralnog su ukusa, upravo zbog toga što ne sazrevaju do kraja, već se beru veoma rano. Po izgledu se ne razlikuju previše od pravih šampinjona, samo im je ukus drugačiji, te se prema tome raspoznaju.
-Poluotvoreni šampinjoni beru se u nešto naprednijem stadijumu, a prepoznaćete ih po otvorenim ili zatvorenim klobucima.
-Otvoreni šampinjoni beru se tek kada potpuno sazru, te imaju vremena da razviju nešto jači ukus, po kojem su i prepoznatljivi. Mada, na prvi pogled deluju kao neupotrebljivi, jer imaju uvele lobuke i smedje listove, deluju kao da su uveli. To je samo varka, jer su potpuno sazreli, a baš kao takvi su veoma korisni u ishrani – bogati su nutrijentima, i njihov je ukus sasvim razvijen.
Postoje još i smedji šampinjoni, sa takozvanim slobodnim klobukom, a veoma su prijatnog ukusa.
Nutritivna vrednost šampinjona
Bilo da ih jedete u svežem ili kuvanom obliku, šampinjoni će blagotvorno delovati na zdravlje vašeg organizma. Po svom sastavu ne pripadaju ni biljnoj, a ni životinjskoj vrsti – već nekoj posebnoj vrsti organizma.
Bogat su izvor nutrijenata, odnosno hranljivih tvari koje su potrebne našem organizmu kako bi normalno funkcionisao.
Da budemo precizniji, na 100 grama šampinjoni sadrže:
- 3 grama ugljenih hidrata (1% ukupnog dnevnog unosa)
- 1 grama vlakana (4% ukupnog dnevnog unosa)
- 3 grama proteina (6% ukupnog dnevnog unosa)
Zaključujemo da su šampinjoni hrana koja je bogata proteinima, a kako ne spadaju u namirnice životinjskog porekla, imaju zaista veliki procenat proteina. Zbog toga se preporučuju u ishrani vegana i vegatarijanaca, koji imaju smanjen unos proteina izbegavajući meso.
Osim proteina, sadrže finu količinu ugljenih hidrata, koji su našem organizmu potrebni kao “gorivo”. Daju nam energije i omogućavaju rad našeg mozga.
Šampinjoni su takodje bogati vlaknima, koji su od izuzetne važnosti za naš digestivni trakt – pomažu varenje i održavaju normalan metabolizam. To je veoma bitno, jer mnoge bolesti nastaju poremećajem varenja, tako što nutrijenti koje unesemo u organizam ne odu na pravo mesto.
Kuvani šampinjoni na 100 grama sadrže:
- 5 grama ugljenih hidrata (2% ukupnog dnevnog unosa)
- 2 grama vlakana (9% ukupnog dnevnog unosa)
- 2 grama proteina (4% ukupnog dnevnog unosa)
Zaljučujemo da kuvani šampinjoni takodje pogoduju našem organizmu, te da se njihovom termičkom obradom ne gube značajna svojstva. Štaviše, dobijamo nešto više ugljenih hidrata i vlakana. Ne preporučuje se duga termička obrada, već samo kratko kuvanje u toploj vodi.
Ukoliko šampinjone pržimo ili pečemo, u tom slučaju se gube njihova svojstva više nego samo kuvanjem. Zbog toga preporučujemo da šampinjone kuvate, zatim dodate u jelo kao takve – ponekada ih možete iskoristiti za ukusan sos, ili ih napuniti, iskoristiti za picu.
Ipak, trudite se da ih najčešće jedete u formi koja pruža najviše nutrijenata.
Minerali i vitamini
Kada govorimo o nutrijentima, moramo napomenuti da su šampinjoni takodje veoma bogati pojedinim vitaminima i mineralima, koji su takodje važni našem organizmu.
Na 100 grama šampinjoni sadrže sledeće vitamine:
- 4% vitamina C
- 5% vitamina D
- 5% vitamina B1 (tiamin)
- 24% vitamina B2 (riboflavin)
- 18% vitamina B3 (niacin)
- 5% vitamina B6 (piridoksin)
- 1% vitamina B12
- 4% folata
- 15% pantotenske kiseline
Šampionji su, dakle, izuzetno bogati vitaminima, kao što možete da primetite. Na 100 grama sadrže veliki procenat vitamina C, mnogo više od zelene salate na primer, a znamo da je vitamin C veoma bitan kada je u pitanju naš imuni sistem. A, kada je naš imunitet jak, onda nas virusi i grip zaobilaze, i osećamo se generalno snažnije i bolje.
Dakle, ukoliko želite da očuvate svoje zdravlje dugoročno, jedite šampi(nj)one. 🙂
Pored vitamina C, šampinjoni obiluju vitaminima grupe B, a posebno riboflavinom i niacinom, koji takodje štite naš imuni sistem, a pored toga utiču na zdravlje digestivnog trakta, kardiovaskularnog i moždanog sistema. Oni zapravo čuvaju opšte zdravlje organizma. Vitamini grupe B su uključeni u svaki proces u organizmu, te su kao takvi veoma bitni – moramo ih redovno unositi putem ishrane.
Dalje, pantotenska kiselina i folati regulišu rad jetre i učestvuju u proizvodnji hormona, te su kao takvi takodje od značaja.
Na 100 grama šampinjoni sadrže sledeće minerale:
- 3% gvoždja
- 2% magnezijuma
- 9% fosfora
- 9% kalijuma
- 3% cinka
- 16% bakra
- 2% mangana
- 13% selena
I, takodje uvidjamo da su šampinjoni bogati i brojnim mineralima, koji su esencijalni te kao takvi veoma bitni za razvoj organizam.
Gvoždje čuva našu krvu sliku, odnosno pomaže stvaranje zdravih eritrocita, te prenosi kiseonik kroz organizam. Zbog toga je veoma bitno da imamo dovoljne količine gvoždja u organizmu, kako bi on normalno funkcionisao. Kada kiseonik u manjoj količini dolazi do organa, njihov rad se usporava što može da dovede do oštećenja, i opšte slabosti organizma.
Osobe koje ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla, trebalo bi da jedu šampinjone i zbog gvoždja, kao i zbog proteina.
Magnezijum čuva naše srce, pomaže održavanje elastičnosti arterija, te sprečava njihovo začepljenje. Na taj način reguliše holesterol, koji može biti glavni krivac za nastanak srčanog, ali i moždanog udara. Magnezijum, dakle, štiti i naše nerve i pomaže normalnu funkciju našeg najbitnijeg organa.
Fosfor pomaže izgradnju koštane mase, dok kalium utiče na izgradnju naših mišića. Takodje utiču na normalan rad srca i mozga, te daju organizmu potrebnu energiju.
Bakar i cink čuvaju naš imunitet, takodje utiču na krvnu sliku, kao i rad štitne žlezde. Mangan pozitivno utiče na naš nervni sistem, dok selen jedan od najsnažnijih antioksidanata. Kao takav pomaže našem organizmu da se izbori sa toksinima, i slobodnim radikalima, koji us glavni uzročnici nastanka mnogih bolesti.
Koliko kalorija imaju šampinjoni?
Šampinjoni svakako nisu kalorična hrana, jer na 100 grama sadrže samo 22 kalorije. To je broj kalorija kada su u pitanju sirovi šampinjoni, dok kuvani šampinjoni sadrže 28 kalorija, a konzervirani 25 kalorija.
Iako malo kalorični, šampinjoni su pogodni u ishrani itekako, jer stvaraju osećaj dugoročne sitosti. Ima li bolje hrane za one koji žele da izgube koji kilogram? Jednom poricijom nećete uneti mnogo kalorija, a zauzvrat ćete se osećati sito i energično.
Malo kalorija a dosta nutrivinih vrednosti, koje hrane naš organizam na pravi način. Šapinjoni zaista jesu prava hrana, te bi trebalo da ih uvrstite u ishranu što pre.
Da zaključimo..
Iz priloženog teksta jasno je da su šampinjoni poželjni u ishrani. Zbog mnoštvo nutrijenata i malo kalorija blagotvorno deluju na naš organizam, a evo na koje funkcije u organizmu najviše utiču:
Nervni sistem – tako što smanjuju napetost i nervozu, podstiču pravilan rad nerava, poboljšavaju koncentraciju i pamćenje.
Kardiovaskularni sistem – čiste arterije i čine ih prokrvljenim, što za rezultat ima zdravo srce. Reguliše se krvni pritisak, smanjuje holesterol te na taj način sprečava nastanak bolesti srca.
Koštani sistem – jačaju kosti i zglobove, te pomažu njihov brži oporavak usled povreda. Šampinjoni se iz tog razloga preporučuju osobama koje su fizički aktivne, te su izložene čestom teratu kostiju i zglobova.
Digestivni trakt – tako što regulišu metabolizam, pomažu bolje varenje, te samim tim smanjuju nadutost i gasove. Dugoročno, problemi sa varenjem mogu izazvati poremećaj rada drugih organa.
Šampinjoni još utiču na poboljšanje vida, jačanje kose, zuba i noktiju, a pomažu i u procesu mršavljenja te izbacivanja štetnih toksina i masnoća iz organizma. Pomažu i reproduktivne organe, tako što podstiču plodnost.
I, valjda je to sasvim dovoljno razloga da još danas pripremite ukusne i zdrave šampinjone!
