Sadnja, uzgoj i sorte kupina

Dobro nam poznati tamni, slatki bobičasti plodovi kupine pripadaju višegodišnjoj žbunastoj biljci penjačici iz porodice ruža. Pripadaju istom redu biljaka kao i maline. Ova ukusna voćka koja raste i divlje i ima brojne uzgojene sorte nije mnogo zahtevna i dobro uspeva u područjima sa umerenom klimom.

Kupina raste u obliku žbuna, relativno visokih izdanaka koji niču iz samih korenskih žila i izvijaju se u lukovima ka zemlji. Vrhovi koji dotiču zemlju se ukorenjuju ako zemljište ima dovoljnu količinu vlage. Stablo kupine cveta malim belim ili ružičastim cvetovima, dok su joj listovi nazubljeni i eliptični, svetlo do tamno zelene nijanse. Plodovi su obično sjajne tamno ljubičaste do crne boje i mogu da budu ovalni, okrugli ili izduženi.

Sanja, uzgoj i sorte kupina

loading...

Vrste kupina

Kupina, višegodišnja žbunasta listopadna biljka iz roda Rubus, može da se podeli na dve veće osnovne vrste. Postoje razni načini klasifikacija sorti na osnovu njihovih karakteristika, kao što je recimo prisustvo ili odsustvo trnja.

Uspravna kupina – Uspravne sorte kupine imaju čvrste izdanke koji mogu sami da održavaju žbun u uspravnom položaju, tako da pri sadnji nije potreban sistem za potporu. Ovaj tip je generalno otporniji i bolje podnosi niske temperature. Neke od gajenih sorti ove vrste su Chayenne, Cherokee i Shawnee.

Puzava kupina – Puzave sorte kupine zahtevaju postavljanje potpornog sastava pri sadnji i nešto su osetljivije od uspravnih. Sorte ovog tipa su Thornless, Thornless Evergrin, Black Satin, Boysenberry, Hull, Chester, Logan, Marion, Young, Waldo, Ranui, Tayberry i Smoothstem.

Sadnja i uzgoj kupina

Kao i druge kultivisane vrste biljaka koje koristimo u prehrani i industriji, iako nije preterano zahtevna, kupina takođe zahteva neke poželjne uslove za dobar prinos i zdrav uzgoj.

Odabir zemljišta za sadnju – Kupina nije zahtevna biljka i uglavnom uspeva na svakom zemljištu namenjenom biljnoj proizvodnji. Ne preporučuju se jako peskovita područja ili preterano vlažna i hladna zemljišta. Odgovara joj visoko propustljivo zemljište, kao što su peskovita ili muljevita ilovača, koje sadrže visok stepen organske materije i umerenu do malo povišenu kiselost.

Klima i položaj – Kupina dobro uspeva podjednako i u hladnijim i u toplijim krajevima, ali ipak nije otporna na velike vrućine, što se odnosi na većinu sorti. Zato joj ne pogoduju područja sa dugim, toplim i suvim letima, poput priobalnog mediteranskog pojasa. Kupina najbolje uspeva na mestima na kojima je u potpunosti izložena suncu i dobrom protoku vazduha, sa dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od vetra i mraza. Osetljiva je na prolećne mrazeve i niske temperature, kao i nagle klimatske promene. Treba birati položaje koji su zaštićeni od vetra ili zaštititi sadnice. Ukoliko nema opasnosti od vetra, najčešće se postavljaju u pravcu sever – jug.

Priprema zemljišta – Kupina se sadi u kasnu jesen ili u toku zime, pa sve do početka aprila. Važno je pre samog početka sadnje obogatiti zemljište humusom, jer će on na prirodan način regulisati vlažnost tla. Ovo se ne može efikasno izvesti kada su kupine već posađene, jer se lako može oštetiti korenje. Najmanje mesec dana pre sadnje zemljište treba obraditi do dubine od 30 do 40 centimetara. Na većim plantažama razmak između redova kupina zavisi od vrste i sorte, kao i sistemu za potporu, koji je obavezan kod uzgajanja kupina. U privatnim baštama je za jedan žbun kupine dovoljan prostor kvadratnog metra, najpreporučljivije uz orgadu.

Sistem za potporu – Poluuspravne i puzave sorte kupine zahtevaju potporni sistem koji se postavlja pre ili neposredno posle sadnje. Koriste se stubovi i pocinkovane žice, a izdanci se labavo vezuju rafijom ili plastičnim uzicama. Sistemi za potporu mogu biti različitih formi, u zavisnosti od sorte i potreba. Mogu da budu jednožični, dvožični, pravi ili talasasti, višežični ili specifični, kao što je sastem u obliku slova V ili krsta, te špalirski sistem sa tri žice.

Đubrenje – Đubrenje zemljišta se vrši dva pta u toku godine i to u rano proleće i posle berbe.

Navodnjavanje – Umerena vlažnost zemljišta je važna za dobar uzgoj kupina, jer je voda najznačajniji faktor za razvitak jednogodišnjih izdanaka, kao i samog ploda. Za lakše održavanje vlažnosti tla preporučuje se sadnja travnatih vrsta između redova sadnica i to iz porodice leguminoza.

Orezivanje kupina – Prvo rezanje kupine se obavlja neposredno posle sađenja. Same sadnice najčešće imaju visinu oko dva metra, a treba ih rezati na visinu od tridesetak do pedeset centimetara, a manje sadnice do dvadeset. Ovaj postupak ojačava koren i pupoljke iz kojih izbijaju mladi izdanci.

Berba i čuvanje kupina – Plodovi kupine su jako osetljivi i skloni su brzom kvarenju. U zavisnosti od namene se bira i postupak branja. Ukoliko je cilj potrošnja svežih kupina, preporučuje se berba malo pre njihove pune zrelosti, kako ne bi bile premekane i preosetljive. Plodovi se pažljivo slažu u male posude i na hladnom i mračnom mestu mogu izdržati najviše do četiri dana. Za industrijske potrebe kupine se mogu brati zrele, mehaničkim postupkom, nakon čega se odmah zamrzavaju i čuvaju u hladnjači, za transport i dalju primenu.

Sponzorisano:

Loading...
loading...