Slave su izuzetno važne u tradiciji naših krajeva, posebni dani u godini kada se porodice i prijatelji okupljaju da bi odali poštovanje svom svecu zaštitniku i proslavili veliki praznik. Ritual slava je istovremeno i crkveni i narodni i kao takav podrazumeva neka važna obeležja pravoslavlja i narodskih tradicija. Pripreme za slavu obično počinju nekoliko dana pre same proslave, da bi se svetac što svečanije i lepše dočekao, kuća se sprema, čisti i uređuje, deci se daruju nove stvari ili drugi pokloni, a u porodici vlada svečana i radosna atmosfera.
Naše slave obavezno podrazumevaju neke važne elemente, a to su sveća, slavski kolač, crveno vino, ulje, tamjan i, naravno, nezaobilazno slavsko žito, kome ćemo ovom prilikom posvetiti više pažnje. Čini se da u savremeno doba slava više deluje kao prilika u kojoj se posebno naglašavaju obilna hrana i piće, no, u pripremi obeda za slavu je uvek uneto mnogo truda, požrtvovanosti i pobožnosti, posebno kada se radi o važnim elementima kao što su kolač ili žito. Slavsko žito je svakako obavezno obeležje krsnih slava i crkvenih praznika.
Ubrzani moderan život nažalost često uskraćuje vreme za pripremanje slavske trpeze, pa se žito često naručuje gotovo, a sve ređe se kuva kod kuće. No, domaće slavsko žito je ipak u samoj srži našeg naroda i mnogi domaćini i domaćice ga i dalje sa radošću pripremaju. U nastavku slede recepti za pripremu slavskog žita, kao i neki saveti oko njegove dekoracije.
Recepti za pripremu slavskog žita
Slavsko žito se u pravoslavnim domaćinskim kućama priprema generacijama unazad, a svaki domaćin ima neki svoj način za spremanje. Recepti uglavnom deluju slično, no razna slavska žita se mogu dosta razlikovati po svom ukusu. Veština domaćina svakako igra ulogu u pripremi najboljeg i najukusnijeg slavskog žita.
Domaće slavsko žito – Slavsko žito se kod nas uglavnom priprema prema receptu koji sledi, uz neznatne varijacije po želji i ukusu. Evo kako ga pripremiti. Potrebno je:
- ½ kg pšenice belije
- 300 – 500 gr kristal šećera
- 300 – 500 gr mlevenih oraha
- 1 vanilin šećer
- ½ muskatnog oraščića
Od pomenutih sastojaka muskatni oraščić može da se izostavi, ako neko ne voli njegovu aromu, a može da se doda i malo cimeta, da se narenda malo korice limuna, dok neki domaćini stavljaju i grožđice za još lepši ukus. Neko umesto belog kristal šećera koristi smeđi ili dodaje malo meda. Količine takođe mogu da se odrede po ukusu, u zavisnosti da li ukućani više vole slađe žito ili ukus oraha. Najvažnije je da se koristi pšenica belija, a da orasi budu dobri, zdravi, lepo očišćeni, bez ostataka ljuske.
Pšenicu prvo treba dobro probrati i očistiti od kukolja i drugih otpadaka, pa sipati u dubok lonac, tako da ima još toliko slobodnog prostora. Preliti hladnom vodom i ostaviti da prenoći. Važno je da se koristi lonac, a ne šerpa, a najbolje ekspres lonac. Sutradan se pšenica ispere od prljavštine koja se izdvojila i dobro se skuva. Potom se pusti da se ohladi i dok je mlaka, procedi se, bez ispiranja. Tajna je u tome da pšenični skrob zadržimo zbog ukusa. Dok je još uvek toplo, žito se samenje, a najbolje je da ostanu krupniji komadići. Preporučuje se da se upotrebi mašina za mlevenje mesa, ali može da se melje i u blenderu ili multipraktiku. Potom se još uvek topla samlevena pšenica pomeša sa fino samlevenim orasima i kristal šećerom, pa se dodaju i vanilin šećer i samleven muskatni oraščić, te i drugi dodaci po ukusu. Tajna najboljeg domaćeg žita je da se umeša i izgnječi rukama i prstima. Na kraju se rasporedi u činiju i ukrasi na željeni način, o čemu ćemo govoriti u nastavku.
Žito sa Svete gore – Žito se u Grčkoj i manastirima Svete gore priprema na drugačiji način nego u našim krajevima. Sledi recept za pripremu ovog interesantnog slavskog žita. Potrebno je:
- 100 gr pšenice
- 2 – 3 kašike brašna
- 2 – 3 kašike šećera
- 80 gr badema
- 80 gr oraha
- 60 gr grožđica
- 2 kašike prepečenog susama
- 2 kašike tostiranog kokosa
- ½ kašičice mešavine začina za bakin kolač (ili mešavina cimeta, karanfilića, muskatnog oraščića, kardamona, korijandera, anisa)
- Šećer u prahu, ukrasne perlice, blanširani bademi i bobice nara za dekoraciju
Skuvati žito po uobičajenom postupku, pa isprati hladnom vodom i raširiti da se osuši. U ovom receptu se žito ne melje. Dok se žito suši, na suvom tiganju blago prepeći brašno, pa ga pomešati sa žitom u činiji, kada se dobro osušilo. Pomešati mlevene bademe i orahe, kokos, susam, začina, grožđice i šećer. Sve zajedno pomešati i fino utisnuti u pliću činiju. Posuti sa malo tostiranog brašna i utapkati šećer u prahu. Ukrasiti. Na Svetoj gori monasi koriste šablon, preko kog posipaju šećer i cimet i tako prave sliku na žitu.
Ukrašavanje slavskog žita
Slavsko žito ili koljivo je žito koje se kuva uoči krsne slave i priprema se od najfinije pšenice belije, a po običaju se prebira zrno po zrno. Slavsko žito se osvećuje i blagosilja, a molitva za blagosiljanje koljiva posebno se obraća Bogu za one koji su ga pripremili, ukrasili i prineli na blagoslov u čast i spomen sveca koji se tog dana slavi. Po starim srpskim običajima, slavsko žito se osvećuje u crkvi ili u kući domaćina, pre rezanja slavskog kolača. Kada se seče slavski kolač, u žito se postavlja slavska sveća, koja gori za vreme trajanja obreda sečenja slavskog kolača. Po završetku se žito preliva vinom.
Slavsko žito se ukrašava na sasvim jednostavan način. Može se samo posuti orasima po površini, a vrlo često se pravi dekoracija u obliku krsta, od celih oraha. Mogu da se upotrebe i bademi, lešnici, šećer i grožđice. Kod Grka se koljivo ukrašava šećerom u prahu, bobicama od nara, pasulja i susama i prave se umetničke slike po žitu. Grci često koriste i kalupe sa motivima religioznog sadržaja, pa preko njega posipaju šećer u prahu i cimet, kako bi dobili lepu sliku. U dekorisanju koriste i srebrne ukrasne jestive perlice i blanširane bademe. Kod nas je ipak najčešća jednostavna dekoracija krsta od celih ili polovina oraha.