Dekstroza se drugačije naziva još i grožđani šećer. Otuda, jasno se može zaključiti da se ona svrstava u ugljene hidrate, tačnije šećere.
Ipak, kako bi činjenice o ovoj vrsti ugljenih hidrata bile jasnije, mi ćemo se u nastavku ovog teksta potruditi da vam približimo što više informacija o dekstrozi.
Šta konkretno podrazumeva pojam dekstroza?
Konkretno, dekstroza predstavlja najpoznatiji i u ljudskom telu ujedno najzastupljeniji monosaharid. To je prost šećer koji se veoma brzo razgrađuje i pretvara u energiju unutar organizma.
Preciznije, dekstroza je izomer glukoze, koji ima identičan oblik atoma u svom sastavu kao glukoza. Jedina razlika koja postoji između dekstroze i glukoze, jeste razlika u rasporedu atoma koji čine njihov sastav.
Kako se dekstroza unosi u ljudski organizam?
Kao i svi drugi oblici ugljenih hidrata i dekstroza se u organizam unosi isključivo putem ishrane. Preciznije, obzirom na to da je ova vrsta monosaharida u najvećoj meri sadržana u zelenim delovima biljaka (uglavnom listovima) i da u njima nastaje u procesu obavljanja fotosinteze, ona se i unosi u organizam upravo konzumiranjem zelenih biljaka.
Kako dekstroza deluje na ljudski organizam i zašto je važna?
Unos dekstroze u ljudski organizam je izuzetno važan. Ova vrsta monosaharida nakon što se razgradi u citoplazmi, zauzima ulogu jednog od glavnih snabdevača energijom i to se direktno odražava na pokretanje svih energetskih procesa unutar ćelija i unutar celokupnog ljudskog organizma.
Energiju iz dekstroze, crpe i troše svi organi, a u najvećoj meri mozak. Zato je dekstroza od posebnog značaja za mentalnu ravnotežu i zdravlje.
Osim toga, deksroza je bitna i procesu razgradnje i iskorišćenja složenih šećera unutar organizma, odnosno u procesu razgradnje celuloze i skroba.
Kada se u organizam putem ishrane unesu složeni ugljeni hidrati, ti ugljeni hidrati pre nego što budu iskorišćeni i prerađeni u energiju, moraju najpre biti razloženi i svedeni na status prostih ugljenih hidrata, odnosno prostih šećera. Jedan od takvih prostih šećera je i dekstroza, pa se može smatrati i da se dekstroza koristi kao osnovni i najvažniji oblik energije unutar organizma.
Kako se odražava promenljivost nivoa dekstroze unutar organizma?
Obzirom na to da dekstrozu kojom raspolaže, organizam troši isključivo kao energiju, manjak ili višak ovog izvora energije u organizmu se mogu manifestovati kroz različita stanja.
To koliko je dekstroze organizmu potrebno tokom dana, zavisi od više faktora, a oni se odnose na životnu dob, pol, zdravstveno stanje i fizičku, ali i psihičku aktivnost kojoj je čovek izložen.
Uglavnom, ukoliko u određenom slučaju, dolazi do većeg nivoa unosa dekstroze u organizam nego što je to trenutno potrebno, onda se taj višak skladišti i čuva za period kada će njegovo iskorišćenje biti potrebno.
Oblik skladištene dekstroze, naziva se glikogen. Glikogen se pretvara u energiju, onog trenutkaa kada organizam nema svež priliv dekstroze, a kada mu je izvor energije neophodan.
Ukoliko je unos dekstroze konstantno uvećan do te mere da organizam ne postiže da je potroši u vidu energije, ali ni da je pretvori u glikogen, tada može doći do porasta nivoa dekstroze u krvi.
Porast nivoa dekstroze u krvi, može se nepovoljno odraziti na zdravlje, uglavnom kroz pojavu triglicerida u krvi i pojavu zakrčenosti krvnih sudova, ali i kroz nastanak dijabetesa i brojnih drugih zdravstvenih komplikacija.
Sa druge strane, ukoliko je unos dekstroze u organizam konstantno smanjen u odnosu na potrebe organizma, onda može doći do zdravstvenih komplikacija kao što su osećaj hroničnog umora i nedostatak energije, problemi sa endokrinim sistemom, ali i problemi sa jetrom ili bubrezima.
