Lupus je oboljenje imunog sistema, za koje se najčešće ne zna tačan uzrok. Ona može da obuhvati različite organe i delove tela, ali najčešće napada bubrege, zglobove, kožu i krv. Najčešća promena koja se uočava kod obolelih od lupusa jeste crvenilo na obrazima, karakterističnog leptirastog oblika, odakle i potiče naziv ovog oboljenja, na latinskom Lupus Erythematodes.
Lupus je doživotna autoimuna bolest, u toku kojeodbrambene ćelije napadaju zdrava tkiva, zbog čega dolazi do njihove upale i oštećenja. Simptomi lupusa mogu da budu uočljivi samo nakoži, ali često dolazi do problema i bolova u zglobovima. Poodmakla bolest može da ošteti vitalne organe poput srca i bubrega, kao i nervni sistem. Ne postoji adekvatna terapija za ovo oboljenje, ali su zastupljeni tretmani koji mogu u velikoj meri da ublaže ovo stanje i njegove posledice.
Uzroci lupusa
Pravi odgovor na pitanje zašto se javlja ovo oboljenje ne postoji. Od lupusa može da oboli bilo koja osoba, mada statistike pokazuju da češće obolevaju žene. Neke naučne studije pokazuju da veći rizik od dobijanja lupusa imaju afro-amerikanci, latino-amerikanci i azijati, te osobe starosti između 20 i 40 godina. Starost nije konačno pravilo, jer postoje slučajevi oboljevanja i u najranijem detinjstvu, kao i u poznom dobu.
Lupus može da bude izazvan i udruživanjem više različitih faktora, kao što su nasleđe, hormonska nestabilnost tokom puberteta, virusne i bakterijske reakcije, neke vrste lekova, kao i preterano izlaganje suncu. Za sada preovladava mišljenje da su u najvećoj meri za pojavu lupusa kod određenih ljudi zaslužni hormoni.
Simptomi lupusa
Lupus je oboljenje koje karakteriše veoma opširna simptomatologija, no u početku su znaci veoma nedefinisani i neupadljivi. Najviše se uočavaju na koži, kosi, noktima, ali i unurašnjim manifestacijama, poput zamora i bolova u zglobovima.
Bolovi u zglobovima – Ovo su prvi najčešći simptomi lupusa. Bolovi u zglobovima i mišićima se najčešće javljaju istovremeno na obe strane tela, a posebno su izraženi u zglobovima šaka, ruku, prstiju i kolena. Zglobovi su pritom zagrejani, vidno upaljeni i bolni. Ovi simptomi ne izazivaju trajna oštećenja, poput reumatoidnog artritisa.
Osip u obliku leptira – Ovo je prepoznatljiv simptom lupusa, koji se javlju u obliku crvenila preko obraza i nosa. Takođe može da bude okarakterisan osetljivošću kože na sunce. Osip može da se javi i na drugim delovima tela, perutav, ljubičast ili sa crvenim tačkicama, najčešće na licu, vratu i rukama. Mogu da se pojave i čirevi u ustima.
Promene na noktima – Lupus slabi nokte i dovodi do njihovog pucanja ili čak otpadanja. Nokti pritom mogu da promene boju i dobiju crvene ili plave tačke u korenu. Koža oko noktiju je crvena i naduvena.
Opadanje kose – Tokom razvoja lupusa neki pacijenti mogu da počnu da gube kosu. Ovaj simptom, kao i ostali može da varira, tako da pacijentima u nekim fazama bolesti opada kosa, a kada se stanje popravi, ona normalno ponovo izrasta.
Povišena temperatura i zamor – Lupus karakteriše ipojava zamora, koji je dovoljno ozbiljan da otežava fizičke napore i svakodnevne aktivnosti. Takođe može da dođe i do potpuno neobjašnjeve i iznenadne pojave groznice i visoke temperature, s vremena na vreme. Kod nekih osoba je ovo jednini znak upozorenja da je u pitanju lupus.
Osetljivost na svetlost – Koža kod obolelih od lupusa je vrlo osetljiva na sunčeve zrake, te se može desiti da se pojavi osip ili da se pogoršaju drugi simptomi lupusa. Neki lekovi su fotosenzitivni i mogu još više da pojačaju neobičnu osetljivost boolesnika.
Rejnodov sindrom – Rejnodova bolest se javlja kod nekih ljudi koji boluju od lupusa. Ovo oboljenje se manifestuje bolnim i utrnulim prstima na rukama i nogama i svrabom pri niskim temperaturama ili emocionalnom stresu. Kod ove bolesti se dešava da se krvni sudovi snažno grče i otežavaju protok krvi, te prsti na rukama i nogama poblave ili pobele. Mogu da je dobiju i ljudi koji nemaju lupus.
Dijagnostika
Lupus je problematično oboljenje po pitanju dijagnostifikovanja, jer se vrlo često različito ispoljava kod različitih ljudi. Takođe ga je lako pomešati i sa drugim oboljenjima. Simptomi se najčešće ne razvijaju intenzivno, pa neke osobe mogu i godinama da imaju lupus, bez ikakve manifestacije.
Ne postoji ni jedan zvaničan test koji utvrđuje prisustvo oboljenja, no pojedini proteini se često javljaju u krvnim nalazima. Koriste se testovi krvi za antinuklearna antitela u kombinaciji sa ostalim laboratorijskim pretragama i biopsijom tkiva organa poput bubrega ili kože.
Lečenje
Ne postoji univerzalni adekvatni lek protiv lupusa, ali njegovi simptomi mogu da se kontrolišu upotrebom kortikosteroidnih krema za osipe i nesteroidnim antiupalnim lekovima za bolove i groznicu. Protiv bolova mogu da pomognu i antimalarijski lekovi. U teškim slučajevima se primenjuju i lekovi koji koče imuni sistem, a kortikosteroidi mogu da se daju intravenski.
Oboleli od lupusa mogu da pomognu sebi tako što će uvesti neke promene u svakodnevnim životnim navikama i tako ublažiti simptome i olakšati stanje.
- Adekvatna zaštita od sunca, bez direktnog izlaganja.
- Redovna fizička aktivnost.
- Izbegavanje stresa i tehnike opuštanja.
- Kvalitetan san i odmor, u nekim slučajevima i do 12 sati noćnog sna.
